Политика, привреда и корона вируса: Од новог америчког председника до плана за спас планете - шта је обележило 2021. годину

Сећате ли се када су присталице Доналда Трампа упале у зграду америчког Конгреса, како је огромни теретњак блокирао Суецки канал или повлачења америчке војске из Кабула, када су талибани после 20 година преузели контролу над Авганистаном?

Свет се другу годину заредом борио против пандемије корона вируса, а у сенци те битке остали су оружани сукоби, мигрантска криза, промене на високим политичким положајима у најмоћнијим државама света, пад Фејсбука, нови олимпијски шампиони, нови договори о климатским променама.

Освежите сећања на нека од најважнијих дешавања у 2021. години.

Одлазак Трампа и Меркел, Пандора папири и локални избори на Балкану

Почетком године, Доналд Трамп, дотадашњи председник Сједињених Америчких Држава морао је да врати кључеве Беле куће, пошто је на изборима 2020. победио демократа Џозеф Бајден.

Трамп је 20. јануара напустио Белу кућу и одлазећи поручио:

„Волимо вас, вратићемо се на неки начин", а онда се последњи пут укрцао у председнички авион и кренуо ка имању на Флориди.

Истог дана одржана је инаугурација Трамповог наследника, Џозефа Бајдена.

Трамп, 45. амерички председник, није јој присуствовао, кршећи давно успостављену традицију, пошто су полагању заклетве новог председника још од 1869. присуствовали сви одлазећи лидери САД.

Одмах по уласку у Белу кућу, Бајден је потписао извршну наредбу којом позива све становнике да носе маске како би се спречило ширење корона вируса, као и одлуку о поништавању изласка Америке из Париског споразума о климатским променама.

Промене у Белој кући нису протекле глатко.

Трампове присталице упале су почетком јануара у зграду Конгреса, незадовољне сменом власти.

У нередима је страдало петоро људи, а због подстицања насиља, Твитер је трајно суспендовао налог Доналда Трампа.

Одлазак Ангеле Меркел

После 16 година, Немачка је 2021. добила новог канцелара.

Олаф Шолц предводи нову коалициону владу у Немачкој, прву по одласку Ангеле Меркел са места канцеларке.

Нову владу чине Социјалдемократска партија, чији је Шолц лидер, Зелени и Либерали.

Меркел, која је била на челу немачке владе четири изборна циклуса, најавила је повлачење много пре избора у септембру 2021.

Њена странка, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), заузела је друго место и сада је у опозицији.

Меркел се, не сакривајући емоције и уз звуке песме „куме панка" Нине Хаген, опростила од функције на свечаној церемонији одржаној у Берлину почетком децембра.

„Суочавала сам се бројним политичким и људским изазовима, али ме је то истовремено и испуњавало", рекла је на церемонији.

Најмлађи председник Чилеа, пореклом са Балкана

На другом крају планете, у Чилеу, политичар балканског порекла изабран је за новог и најмлађег шефа државе у њеној историји.

Левичарски кандидат Габријел Борић победио је на председничким изборима у Чилеу пошто је његов ривал са крајње деснице Хозе Антонио Каст признао пораз убрзо по затварању биралишта.

Са 35 година, Борић ће постати један од најмлађих политичких лидера на свету и најмлађи председник у историји Чилеа.

Формално ће ступити на дужност 11. марта следеће године.

Локални избори у земљама Балкана

Док је кандидат хрватског порекла постао најмлађи председник Чилеа, у Хрватској су на пролеће 2021. одржани локални избори.

Тако је Милан Бандић, после више од две деценије добио наследника на челу Загреба.

Бандић је преминуо у фебруару после срчаног удара.

Томислав Томашевић из лево-зелене коалиције Можемо! у Загребу је убедљиво победио Мирослава Шкору из конзервативног Демократског покрета.

На биралишта се 2021. излазило и на Косову, а у 38 општина бирачи гласали како ће изгледати будућа локална власт.

Бирачи су пред собом имали два листића - један на коме су бирали градоначелника и један на коме су гласали за будуће чланове општинских скупштина.

Нову власт 2021. добила је и највећа црногорска општина - Никшић.

Горући проблем - животна средина

Као и годинама уназад, животна средина била је и 2021. на дневном реду, како глобално, тако и у Србији.

Споразум који са циљ има спречавање опасног глобалног загревања постигнут је средином новембра на глобалном ЦОП26 самиту у Глазгову.

Климатски пакт из Глазгова је први климатски споразум којим се експлицитно планира смањење коришћења угља, најгорег фосилног горива за ефекат стаклене баште.

Споразумом се потписнице обавезују и на хитно смањење емисије штетних гасова и већа издвајања за земље у развоју - како би им се помогло да се прилагоде утицајима климе.

Али оно што су делегати обећали није довољно да се повећање глобалне температуре ограничи до 1.5 степен Целзијуса, колико научници сматрају да је потребно како би се избегле опасне последице загревања планете.

Споразум је потписала и Србија у којој су 2021. године због еколошких проблема људи често протестовали.

Одржано је неколико протеста за безопасан ваздух, којима је тражено смањење загађења, много пажње привукло је загађење река, а одлука о руднику литијума Рио Тинто у околини Лознице крајем године на улице је извела становнике бројних градова.

Просторни план Лознице, којим је предвиђен и овај рудник, на крају је укинут, али се становници боје да то није крај намера компаније Рио Тинто.

Србија је 2021. године отворила и поглавље 27 у преговорима са Европском унијом, које се тиче животне средине.

Отварање Пандорине кутије, пардон, Пандориних папира

Светску сцену продрмале су 2021. и неке афере.

Почетком октобра објављени су документи који сведоче о тајним поседима и пословима светских лидера, политичара и милијардера.

Разоткривени су после једног од највећих „цурења" финансијских докумената.

Названи „Пандора папири", у њима је скоро 12 милиона досијеа из компанија које нуде офшор услуге у пореским рајевима широм света.

Око 35 актуелних и бивших светских лидера и више од 300 јавних званичника појављују се у досијеима офшор компанија, а у улоге у њему имају и високи званичници Србије и Црне Горе - Синиша Мали и Мило Ђукановић.

Синиша Мали, министар финансија у Влади Србије, наводно је био власник 24 луксузна апартмана на бугарском приморју, показују документи до којих су, у оквиру овог међународног новинарског пројекта, дошли новинари Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК).

У документима се помињу и Никола Петровић, директор Електромреже Србија у периоду од септембра 2012. до краја 2016. године, као и Новица Тончев, министар без портфеља у Влади Србије.

У Пандориним папирима помиње се и председник Црне Горе Мило Ђукановић и његов син Блажо.

Црногорска Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС), објавила је да су Ђукановић и његов син 2012. наводно склопили тајне уговоре о управљању њиховом имовином, скривајући се иза компликоване мреже повезаних компанија из Велике Британије, Швајцарске, Британских Девичанских острва, Панаме и Гибралтара.

Син председника Црне Горе је искористио ту структуру да формира и две скривене компаније са ћеркама фирмама у Лондону и Црној Гори.

У Пандориним папирима се открива да је краљ Јордана наводно у тајности згрнуо близу 82 милиона евра у британским и америчким поседима.

Они показују и да су бивши британски премијер Тони Блер и његова жена уштедели око 365.000 евра избегавши да плате таксе приликом куповине лондонске пословне зграде.

Брачни пар је купио офшор фирму у чијем је власништву зграда.

Документи повезује и руског председника Владимира Путина са тајном имовином у Монаку, као и да је чешки премијер Андреј Бабиш пропустио да пријави да је користио офшор инвестициону компанију за куповину две виле на југу Француске за 14 милиона евра.

Помињање у Пандориним папирима коштало је положаја дотадашњег канцелара Аустрије Себастијана Курца.

Он поднео је оставку пошто је био изложен притиску због умешаности у корупциони скандал.

Курц је порицао да је користио државни новац за странку.

На месту канцелара наследио га је Александер Шаленберг.

Немири на Цетињу током устоличења митрополита СПЦ

Да је Балкан и даље политички трусно подручје показало је устоличење једног верског вође почетком септембра 2021.

Ретко кад је верска церемонија у Црној Гори изазвала толико напетости и сукоба колико устоличење митрополита Јоаникија у највишег представника Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори.

Црногорски националисти данима су негодовали, тражећи да устоличење не буде у Цетињском манастиру, већ у неком другом црногорском граду.

Они су то доживели као наставак промовисања интереса Србије и ширења утицаја Српске православне цркве у Црној Гори.

Упркос великим инцидентима, сукобима полиције и противника верске церемоније на Цетињу, устоличење је ипак одржано у цетињском манастиру, а митрополит Јоаникије и српски патријарх Порфирије су до црногорске престонице довезени хеликоптером Војске Црне Горе.

По одласку из Црне Горе, Порфирије је на Инстаграм налогу објавио да је било намере да се устоличење Јоаникија у Цетињском манастиру „спречи снајперском пушком".

Порфирије је 18. фебруара 2021. изабран за 46. поглавара Српске православне цркве.

На месту патријарха наследио је Иринеја, који је преминуо од корона вируса 20. новембра 2020. године.

Авганистан, Израел и Палестинци, нова мигрантска криза

Турбулентних дешавања било је и у години за нама на Блиском истоку, а Европу је задесила нова избегличка криза.

Вишедеценијски сукоби између Израелаца и Палестинаца, у мају 2021. добили су нову епизоду.

Ситуација се заоштрила почетком светог муслиманског месеца Рамазана средином априла, уз претње исељавањем појединих палестинских породица из источног Јерусалима и бројне сукобе са израелском полицијом.

Сукоби из Јерусалима били су искра која је упалила буре барута старих нетрпељивости.

Палестинска екстремистичка организација Хамас је ракетама засипала израелске градове, док је војска Израела пројектилима данима гађала појас Газе.

У овим сукобима погинуло је 128 палестинских и 12 израелских цивила, подаци су Уједињених нација.

У рату 1967. године, Израел је окупирао источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи део сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.

Већина палестинских избеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у суседним државама Јордану, Сирији и Либану.

Ни њима, ни њиховим потомцима Израел није дозволио да се врате кућама - израелске власти тврде да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање.

Израел и даље заузима Западну обалу. Иако се војска повукла из Газе, УН и даље ову област сматрају делом окупиране територије.

Израел за цео Јерусалим тврди да је њихов главни град, док Палестинци проглашавају источни Јерусалим за главни град будуће палестинске државе..

Авганистан: одлазак Американаца, повратак талибана

Америчке трупе напустиле су последњих августовских дана Авганистан, а власт су преузели талибани.

Талибане су 2001. године са власти свргле снаге предвођене Сједињеним Америчким Државама, али је група постепено постајала све јача и поново је заузела нове територије.

Док се САД, после две деценије рата, припремале да доврше повлачење, талибани су заузимали авганистанске војне положаје, места и села, велике градове, још једном уносећи страх међу људе.

Талибани су за два дана освојили Џалалабад, а потом су ушли и у Кабул. Авганистански председник Ашраф Гани напустио је земљу.

Ова група ушла је у директне преговоре са САД 2018, а у фебруару 2020. две стране постигле су мировни споразум у Дохи.

Према том документу, САД су се обавезале на повлачење, а талибани да неће нападати америчке снаге.

Друга обећања обухватала су забрану Ал Каиди или другим екстремистима да оперишу у областима које они контролишу и да ће наставити националне мировне преговоре.

Долазак талибана приморао је многе Авганистанце да побегну из земље.

Међу њима су и боксери који су дошли у Србију на Светско првенство и одлучили да се не враћају кући због страха од талибана.

Ситуација у овој земљи све је гора, прети хуманитарна катастрофа, а земље чланице Г20 обећале су помоћ.

Долазак на власт талибана променио је нарочито животе жена, које сада морају да живе по правилима шеријата.

Дешавања у свим земљама Блиског истока, довела су до нове избегличке кризе у ЕУ.

Белорусија је оптужена да се свети Европској унији за уведене санкције издавањем туристичких виза мигрантима и помагањем да пређу границу.

Страсти су се нарочито захуктале на јесен на пољско-белоруској граници.

Месецима су хиљаде мушкараца, жена и деце, углавном са Блиског истока, долазиле на западну границу Белорусије у покушају да се преко Пољске домогну Европске уније.

Пољске снаге безбедности су биле неумољиве, не дозволивши мигрантима да пробију ограду од бодљикаве жице, а у неколико наврата било је и озбиљнијих инцидената, па су користиле сузавац и водене топове да их одврате.

Ко нас је све заувек напустио?

Пандемија вируса корона однела је глобално до сада много живота, а бројне познате личности заувек су нас напустиле током 2021, због последица Ковида-19, али и мимо тога.

Принц Филип, супруг британске краљице Елизабете, преминуо је у 99. години у априлу 2021.

Војвода од Единбурга, био је најдужи брачни друг у историји британске монархије, пошто је у браку са краљицом Елизабетом Другом био од 1947.

Нешто раније, у марту 2021. године, Танзанија је остала без председника, који је преминуо у 61. години.

Светска и домаћа музичка сцена остала је без бројних имена 2021. године.

Готово да није било месеца у ком нису стизале вести о смрти неког познатог лица.

Басиста Зи-Зи Топа Дасти Хил преминуо је у јулу, а месец дана касније умро је бубњар Ролингстонса Чарли Вотс, реге музичар Ли Пери у августу, а у фебруару и легендарни џез музучар Чик Корија.

Домаћу сцену потресле су вести о смрти Ђорђа Балашевића у фебруару 2021, у марту смо остали без Зафира Хаџиманова и бубњара Драгољуба Ђуричића.

Певач Предраг Живковић Тозoвац и композитор Зоран Симјановић преминули су у априлу, а у мају певач шлагера Ђорђе Марјановић.

У августу је преминуо музичар Новица Неговановић, о смрти Марине Туцаковић и Ивана Тасовца писало се у септембру. У септембру је преминуо и композитор Миња Субота.

У новембру су стигле вести о смрти певачице Мериме Његомир и певача Маринка Роквића.

У години за нама, и филмски и телевизијски свет остао је без бројних имена.

Међу њима су Џон Чалис - Бојси из Мући који је преминуо у септембру, и глумица Мира Фурлан која је умрла у јануару.

Преминуо је и глумац Власта Велисављевић у марту 2021, а два месеца касније умро је Феђа Стојановић.

У августу, септембру и октобру умрили су глумци Милан Лане Гутовић, Ненад Ненадовић и Марко Живић.

Новинарка Гордана Суша преминула је у јуну, а новинар Славиша Лекић у новембру 2021. Уметник Коста Бунушевац умро је у септембру.

Политичка сцена Србије остала је 2021. без посланика Муамера Зукорлића, које преминуо у новембру, а неколико недеља касније умро је и бивши министар Милутин Мркоњић.

У свету спорта прошле године било је доста радости, али и туге.

Последњи поздрави упућивали су се у септембру кошаркашком тренеру Душану Дуди Ивковићу, кошаркаш Миленко Савовић преминуо је у марту, а Стеван Јеловац у децембру.

У децембру је умро и некадашњи фудбалер Партизана Момчило Вукотић, док је неколико дана раније преминуо оснивач и главни менаџер Формула 1 тима Вилијамс сер Френк Вилијамс.

Олимпијске игре под маскама

У години за нама није све било тако црно и тужно.

Горео је и олимпијски пламен, славиле су се нове медеље и постављани нови рекорди.

Првобитно одложене, Олимпијске и Параолимпијске игре одржане су на лето 2021. у Токију, престоници Јапана.

Олимпијске игре у Токију нису личиле ни на једне пре.

Две недеље надметања обележило је одсуство публике, заједно са другим безбедносним мерама против Ковида-19.

Али било је и бројних дирљивих и инспиративних тренутака због којих ове Олимпијске игре неће остати упамћене само по ограничењима против корона вируса.

Што се освојених медаља тиче, Сједињене Америчке Државе, Кина и Јапан биле су најуспешније нације.

Репрезентативци Србије кући су донели девет одличја, у Хрватску је стигло осам медаља, словеначки спортисти освојили су пет одличја.

Спортисти који су се такмичили под заставом Косова узели су две медаље, у Северну Македонију стигло је једно одличје, док је Црна Гора остала без победничког постоља.

После Олимпијских, одржане су и Параолимпијске игре.

Са шест медаља на Параолимпијским играма, од чега две златне, Србија је најбоља међу земљама бивше Југославије.

Тај учинак сместио је српски параолимпијски тим на деобу 45. места са Чилеом на листи 78 земаља чији су такмичари освојили медаље.

Суецки канал, пад друштвених мрежа и рецесија

Да једна брод може да заустави читав свет показало се у марту 2021. године.

Џиновски теретни брод Евер Гивен заглавио се тада у каналу и зауставио још 370 бродова на једној од најпрометнијих поморских трговачких траса на свету, која преко Египта спаја Црвено море са Медитераном.

После седам дана и огромне спасилачке акције Суецки канал био је поново проходан.

У просеку, кроз Суецки канал дневно прође око 50 бродова, мада је понекад та бројка знатно већа.

Канал је посебно важан за трговину нафтом и природним гасом.

Један од највећих страхова светских економских стручњака је блокада овог канала - а управо то се десило у марту.

Према трговинским подацима, насукани брод дневно је блокирао око осам милијарди евра (9,6 милијарди долара) у роби.

Блокада кошта 400 милиона долара на сат у трговини дуж пловног пута који је витални пролаз између Истока и Запада.

Према подацима Лојдс Лист (Lloyd's List), дневно се преко овог канала ка западу превезе око 5,1 милијарде долара у роби, а ка истоку око 4,5 милијарди долара.

Пад друштвених мрежа

Колико је савремени свет завистан од друштвених мрежа, показало се почетком октобра 2021.

Друштвене мреже Фејсбук, Инстаграм и Воцап нису радиле готово седам сати.

Фејсбук је окривио „неисправну промену конфигурације" за годово седмочасовну блокаду која је спречила 3,5 милијарде њихових корисника у приступу друштвеним мрежама и услугама размене порука као што су Воцап, Инстаграм и Месинџер.

Неколико запослених у Фејсбуку који су желели да остану анонимни рекли су раније Ројтерсу да верују да је до прекида дошло због интерне грешке у начину на који се усмерава интернет саобраћај.

Према Блумбергу, Марк Закерберг, директор Фејсбука, током прекида рада мрежа изгубио је више од шест милијарди долара нето капитала (односно, изгубио је око милијарду долара на сат).

Његово богатство сада је 121,6 милијарди долара, па је тако оснивач Фејсбука пао на ранг листи најбогатијих људи на свету са трећег на пето место, које је раније заузимао Бил Гејтс.

Aкције Фејсбука пале су за 4,9 одсто.

Идемо на Марс

У фебруару године за нама на површину Марса слетео је нови робот.

Америчка свемирска агенција (НАСА) успешно је спустила ровер Истрајност дубоко у кратер назван Језеро.

Инжењери НАСА у контроли лета у Калифорнији одушевљено су поскакали са столица када је стигла потврда да је ровер слетео.

Током следеће две године овај ровер ће бушити околне стене у потрази за доказом о постојању живота на Црвеној планети.

Верује се да се у кратеру пре више милијарди година налазило велико језеро.

А тамо где је било воде, постоји велика могућност и да је било живота.

Ровер је током 2021. године слао прве снимке и фотографије, а у изради ровера радила је и инжењерка из Србије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]