Хрватска и политика: Шта је Загребу остало од Милана Бандића

Милан Бандић после више од две деценије добио је наследника на челу Загреба, а да није изгубио изборе - и то је једино око чега ће се сви у главном граду Хрватске сагласити.

Питање његовог наследства дубоко ће поделити његове присталице и оне који су, неколико месеци после Бандићеве смрти, убедљиво победили на локалним изборима.

„Загребу остаје потпуно девастирана градска управа - капацитети, устројство, могућност да становницима пружи услуге какве доликују 21. веку.

„Остаје низ парадних пројеката - од преплаћених фонтана, преплаћене жичаре која не може да ради, низа социјалних програма који немају ефекат, а троше новац", каже Сандра Бенчић, представница листе Можемо која у новој власти има убедљиву већину, а даје и градоначелника Томислава Томашевића.

С друге стране, Славко Којић, некадашњи Бандићев блиски сарадник који је био надлежан за финансије - како оне у граду, тако и у Бандићевој политичкој организацији, питање наслеђа види потпуно другачије.

„Милан Бандић је оставио у наслеђе велики опсег материјалног, тешко је то све набројати.

„У време његове власти, у граду Загребу су партиципирали представници готово свих националних заједница - од Срба, преко Бошњака и Албанаца и тај културни део ја бих ставио изнад овог материјалног, јер та оставштина оплемењује."

На недавним локалним изборима, зелено-лева коалиција Можемо освојила је 23 од 47 мандата у градској скупштини, док је Бандићева листа освојила пет мандата.

Томислав Томашевић победио је противкандидата Мирослава Шкору у другом кругу избора за градоначелника освојивши 63,9 одсто гласова, док је Бандићева наследница Јелена Павичић Вукићевић у првом кругу била трећепласирана - од уласка у други круг делило је око три и по хиљаде гласова.

Систем или појединац

Дугогодишњи новинар ријечког Новог листа Ладислав Томичић добро се описује као „бандићолог" - каже да његова новинарска каријера почиње политичким успоном Милана Бандића, а да ће већи део радова посветити истраживању механизама Бандићеве власти.

„Првих дана по доласку на власт, Бандић је члановима странке и новинарима послао писмо у коме је поручио да сваком коме нешто треба - обрати се њему.

„Тако је почела његова градоначелничка каријера, а тај модел је спроводио кроз цео мандат - створен је систем управљања где све зависи од једног човека", каже Томичић.

Представница нове власти каже да је овакав принцип довео до стварања зачараних градских кругова.

„Знало се у граду да се за сваки проблем мора доћи до Бандића, да он реши проблем - али онда си му дужан", каже Сандра Бенчић.

Присећа се новинар Томичић да је Бандић редовно гостовао на радијским и телевизијским емисијама загребачких станица у којима је, у контакт програму, позивао суграђане да му се јаве уколико имају проблем.

„За све што је погрешно, криви су сарадници - а он ће се већ негде јавно и изгаламити на њих.

„За све што је добро, наравно, заслужан је он."

Бандићев сарадник Славко Којић каже да су неке Бандићеве заслуге остале скривене иза његовог особеног стила.

„Имао је ужасан стил комуникације.

„Он је као крава која да тридесет литара млека и све чекаш кад ће да се ритне и све проспе - такав утисак је знао да остави у комуникацији."

Којић додаје и да не стоје примедбе да је дугогодишњи градоначелник радио стихијски.

„Тезе да је он импровизовао и радио ад хок можда стоје за мале пројекте, али за велике пројекте увек је консултовао стручњаке.

„Управо су му они сугерисали да се изграде фонтане - јер их види свако ко са аеродрома улази у град - иако се увек може рећи да за њих није време."

Радно или парадно

Управо су фонтане, које су у граду колоквијално прозване Бандићеве фонтане, за многе синоним деценија власти овог политичара.

Изграђене су у близини Националне и универзитетске библиотеке, концертне дворане Ватрослав Лисински, градских институција, између две траке улице Хрватске братске заједнице која од Моста слободе преко Саве води ка центру Загреба, одакле се пружа поглед на Катедралу.

„Бандић је радио све оно што се види и оно што носи гласове, а моје уверење је да је већина пројеката била финансијски штетна - могли су да буду изведени много јефтиније, али су многи имали екстра зараде.

„Загрепчани ће Арену плаћати још четрдесет година, остале су фонтане, јавни тоалети, маса шопинг центара који нису градски", каже новинар Ладислав Томичић.

Фонтане су сада ту и - остаће.

„Нећемо рушити фонтане - оне су преплаћене, али нећемо рушити и тако спаљивати новац који је потрошен.

„Али нећемо ни настављати такве планове", најављује Сандра Бенчић.

Бандићеви сарадници тврдиће да се град у две деценије суштински променио великим пројектима.

„Одмах у очи упада Радничка улица, као и мост преко Саве, док су на културном плану ту Музичка академија и Музеј савремене уметности: Загреб за културу у апсолутном износу издваја готово колико и Република Хрватска, а то је у релативном износу наравно и више.

„Било је ту још планова, али колико пара - толико музике", јасан је Славко Којић, Бандићев човек од поверења за финансије.

Којић додаје и да пројекти нису били усмерени искључиво на освајање гласова.

„Промењена је целокупна инфраструктура центра Загреба, а то није нешто на шта се добијају избори.

„Избори се добијају када изградите терен за мали фудбал негде на периферији."

Ипак, као чињеница остаје да Загреб ни у првој четвртини 21. века, баш као ни Београд, није решио питање водоснабдевања и канализације за све становнике.

„Нису направљени они послови који се не виде и не носе гласови - загребачка водоводна мрежа пропушта 60 одсто воде јер је стара, и даље има људи без водовода и канализације", каже новинар Томичић.

У Бандићевом тиму тврде да је овај проблем остао нерешен јер је градска скупштина, у којој он у једном тренутку није имао већину, ненаменски потрошила новац који је град за то наменио продајом обвезница на Лондонској берзи 2007. године.

„Знао је за то, болело га је и покушавао је то да реши", каже Славко Којић.

О случају ненаменског трошења новца, медији су писали и десет година касније.

Дугови и афере без пресуда

Готово да нема године у Бандићевим градоначелничким мандатима, а да није обележена медијским повезивањем његовог имена са неком од афера.

Године 2002. изазвао је лакшу саобраћајну несрећу, а полицајац који га је зауставио је најпре отпуштен, па враћен на посао.

Бандић је поднео оставку на место градоначелника.

Медији су писали о његовој умешаности у случајеве куповине земљишта фирме „Загрепчанка", преуређења Цветног трга, замене земљишта у афери „Крашоград", изградњи „златних" тоалета, прескупих стајалишта за трамваје и аутобусе, жичаре на Сљемену чија изградња касни, а трошкови су вишеструко увећани.

Ни у једној од ових афера, Бандић није осуђен.

Привођен је 2014. и 2015. у афери „Аграм" због сумњи да је оштетио градски буџет и није платио порез на донације у председничкој кампањи, а суђење је настављено и после његове смрти.

„Како је могуће да буде ухапшен градоначелник, а не његов министар финансија?

„Зашто сам ја остао на слободи", упитаће реторички Бандићев „министар финансија" Славко Којић.

Хроничар Бандићеве владавине Ладислав Томичић каже да је иза Бандића остало много сумњи.

„Он се повезује са људима које у Загребу стављају у категорију организованог криминала, али се имена не могу спомињати јер они никад нису осуђени за таква дела.

„Материјални интереси тих људи су потпуно заробили Бандића, град је био њихова самопослуга - кроз послове које су добијали, моделе замене земљишта."

Бандићев сарадник каже да се у јавном дискурсу „лако ствара хистерија против оних који су у рингу".

„Волео бих да видим доказе за то.

Ја не искључујем да је то чињеница, али можда не у толиком обиму - ми смо овде спремни да износимо глупости, а без доказа", каже Којић.

Преиспитивањем прошлости бавиће се и нова власт - већ су зауставили све велике јавне набавке, али су свесни да времена и капацитета за анализу учињеног има веома мало.

„Градоначелник, заменици и нова градска управа морају решавати проблеме и гледати у будућност.

„Али морамо ојачати капацитете службе за унутрашњу контролу који је до сада био најмањи сектор, да би он могао да ради форензичку анализу, али и да прати учинак политика и мера које доносимо."

У свему томе, додатни проблем правиће велики минус у каси.

Иако је претходна власт у марту обавестила јавност да је дуг Загреба око 617 милиона куна (око 82,3 милиона евра), медији незванично пишу о две милијарде куна загребачког дуга (око 270 милиона евра).

„Дуг није проблем, то је и у свету легитимна категорија - уколико вам пројекције показују да можете да одржавате дуг.

„Ни кућу нико данас не гради из скупљених пара, кредитима се финансира свака капитална градња", сматра Бандићев финансијски стручњак Славко Којић.

Он тврди да је највећи проблем настао од 2015. године када је променом пореских правила Загреб ускраћен за милијарду куна прихода (око 130 милиона евра), у чему се позива на налаз групе професора економије из Загреба и Ријеке.

С друге стране, новинар Ладислав Томичић каже да је стварању дуга понајвише допринео сам систем управљања.

„У његовом мандату, све градске фирме су обједињене под капу Загребачког холдинга да би се могли дизати кредити и преливати граду и обрнуто, по потреби - буквално преливање из шупљег у празно.

„Спуштањем цена, рецимо градског превоза, настали су огромни минуси у Холдингу и граду", каже он.

Трострука кохабитација

Новим властима високо на листи приоритета мора да буде и обнова града после земљотреса који су кроз 2020. годину погађали град.

„Желимо да радимо урбану обнову, која неће бити враћање на старо већ да поставимо инфраструктуру каква је потребна не само сада, него за неколико следећих генерација.

„То се не може урадити одједном, али се могу поставити основе - да се зна у ком правцу се иде", каже Сандра Бенчић.

Нова власт узда се да би управо постављање правца будућег развоја могао да буде њихов главни адут у мандату који су започели.

„Не размишљамо у изборним циклусима, ми смо програм радили на десет година.

„У ове четири године, важно нам је да успоставимо праведан, транспарентан, свима доступан систем који гарантује висок квалитет услуга свима становницима Загреба.

Он треба да буде толико чврст да је свеједно ко је следећи на власти, да не зависи од једне особе или странке."

Доскорашње власти нису уверене да наследници имају капацитет да се изборе са проблемима.

„Финансије су у катастрофалном стању и не могу се сада ти проблеми решити у кратком року.

„Потребно је много памети, не само у градској власти - а они ме кадровски нису уверили да имају капацитете да управљају системом", сматра Славко Којић.

Новинар Ладислав Томичић, уз помало ироније, каже да не жели да буде - песимиста.

„Биће чудо ако они успеју јер мислим да ће за шест месеци све у овом граду бити против њих, медијска мрежа биће листом против њих - фигуративно гледано, треба скренути реку Саву да би се могло рашчистити блато које постоји у граду.

„Али ако у следеће четири године успеју да реконструишу водоводну мрежу и у Новом Загребу изграде нову болницу - урадиће више него ико у скорије време у овом граду."

Хрватска политичка сцена толико је различита од српске да се на три кључне позиције - председничкој, премијерској и месту градоначелника главног града - налазе представници три потпуно различите политичке опције.

И док многи у овој компликованој подели карата виде отежавајућу околност, загребачки хроничар управо у томе види и шансу.

„Једина шанса за те људе је проналажење начина за сарадњу са централним властима.

„Ако буде било подршке, посебно у обнови од потреса, имаће извесну шансу", закључује Томичић.

Погледајте видео о девојци која је је научила „хрватски за само три године"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]