Земљотрес у Загребу - годину дана касније: „Огроман је страх да ће се то опет десити, месецима нисам спавала"

Јелена Јанковић је фотографкиња која живи у солитеру у ширем центру Загреба.

Вече уочи земљотреса отишла је на спавање не слутећи да ће је пробудити дрмање кревета.

„Нисам схватала шта се дешава, а пошто живим на осмом спрату, имала сам осећај да се зграда љуља лево-десно", присећа се она.

Годину дана касније, Јелена и даље има „тај осећај као да се нешто тресе" и тек од скоро одлази на спавање без мисли у глави да ће је пробудити земљотрес.

Тачно пре годину дана, 22. марта 2020. године у 6.24 сати главни град Хрватске погодио је први земљотрес јачине 5,5 степени по Рихтеру.

Пола сата касније осетиће се и други, јачине 4,8 степени, нешто слабији, али опет разоран.

То јутро испуњено страхом, стрепњом и ужасом они који живе у Загребу никада неће заборавити.

Погинула је девојчица, а 30 људи је повређено.

Породиље су са бебама у рукама биле испред породилишта по хладном времену, да би потом биле размештене по другим болницама.

Према званичним подацима, у земљотресу је оштећено 25.000 зграда, од којих 6.000 је у потпуности уништено.

Из центра града расељено је око 10.000 људи.

Страх, трауме и туга у Загребу

Саша Чобанов је новинар портала Индекс и у време земљотреса био је у Шибенику.

Последице земљотреса оставиле су, каже, трага на многе.

„Људи су само о томе причали, пандемија корона вируса је пала у други план", каже Чобанов за ББЦ на српском.

Приметио је да су многи у његовом окружењу инсталирали апликацију за потресе на мобилним телефонима, јер је сваког другог дана „тресло".

Земљотрес није оштетио зграду у којој живи Чобанов, али јесте ону која се налази одмах уз њу.

„Трака која је упозоравала пешаке на опасност стајала је ту до пре 20 дана", каже новинар.

За многе, а и за фотографкињу Јелену, живот после земљотреса у Загребу је био јако тужан.

Центар града био је затворен због ризика да ће се неки делови зграда у потпуности урушити.

„Међу свима нама постоји огроман страх да ће се то опет десити",

„Момак и ја смо тог јутра истрчали из стана, нисам ни била свесна шта се догађа нити колики страх ти тако нешто унесе у кости", каже Јанковић.

Били су јој, додаје, потребни месеци да поново почне нормално да спава.

Неки Јеленини пријатељи морали су да се иселе из станова јер су оштећене зграде у којима су живели.

„Када изнајмљују станове обавезно питају колико је зграда стара, јер желе да избегну тај стрес", каже Јелена.

Осећај који не може да се заборави

Зорана Кличковић Канает је продуценткиња која са сином и супругом живи у Загребу.

Каже да су они имали среће, јер су прошли без повреда, а стан у коме живе је прошао без оштећења.

„Тог јутра нас је пробудила тутњава и љуљање", каже Зорана.

Супруг и она су успели да узму основне ствари, обуку нешто гардеробе преко пиџама и с дететом, које спавало, у наручју изађу из зграде.

„Напољу пуне улице људи, срећемо комшије, али не можемо да их загрлимо, стиснемо руку и бордимо једни друге због страха од заражавања корона вирусом",

„Баш тешка немоћ, тај осећај не могу да заборавим", додаје она.

Зорана каже да се Загреб тресао још дуго после и да су зато породично спавали у дневном боравку, ближе улазим вратима у стан.

„А онда смо се полако навикли, јер када потрес није толико јак, не реагујеш", каже она.

Зорана је у видеу снимљеном непосредно после земљотреса говорила о данима који су уследили и опоравку од најгоре природне непогоде у Загребу у последњих 140 година

Најмање 15 година за обнову зграда

Јелена каже да није приметила да су зграде које су највише оштећене у земљотресу обновљене.

Примећује да су само делови који су урушени ограђени и да је истакнуто обавештење да је опасно кретати се туда.

Ивица Ровис, директор Завода за просторно уређење града Загреба, у изјави за „Данас" каже да је за реконструкцију оштећених и уништених зграда „по његовом оптимистичном сценарију потребно 15 година".

Један од разлога за то је и што многе зграде у центру Загреба штити Министарство културе, као и објекте од историјског значаја.

У земљотресу је оштећено 25.000 зграда, од којих је 6.000 у потпуности уништено.

Из центра града расељено је 10.000 људи.

„Неки су се преселили у друге станове или су се склонили код родбине и пријатеља, што су само привремена решења", каже Ровис.

Анка Мрак Тариташ, председница Грађанско-либералног савеза и бивша министарка грађевине, у децембру прошле године је изјавила да је „за обнову Загреба изгубљено девет месеци" и да је одговорност на премијеру Андреју Пленковићу и хрватској влади.

„Прошло је девет месеци и за девет месеци ништа нису урадили", рекла је тада Мрак Тариташ преноси Радио Слободна Европа.

Додала је да су Загрепчани остављени на милост и немилост бирократије и да је 4.000 породица без грејања и топле воде.

„Ваљда неће сад"

Девет месеци касније, неколико дана пред нову годину, десио се још један разоран земљотрес, овог пута у Петрињи, граду на око 50 километара од Загреба.

У земљотресу јачине 6,2 степена Рихтерове скале погинуло је седморо људи, међу којима и дванаестогодишња девојчица.

Повређене су десетине људи, а материјална штета је била огромна.

Загрепчанка Зорана је била врло узнемирена после овог земљотреса.

„И даље држимо полуспремне ранчеве, у њима мењамо ствари према годишем добу, документи су нам увек при руци", каже она.

Кад год оде да се тушира, размишља о томе да „ваљда неће сад" и увек има стратегију у глави како ће изаћи из стана, а да пре тога угаси плин, затвори прозор, провери рерну.

„Сваки дан си захвалан што није горе, али знаш да ће трести и да не можеш ништа да урадиш и живиш с тим стресом и грчем сваки дан".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]