Америка продужила рок МОЛ-у за куповину НИС-а до 22. маја

МОЛ група имаће још два месеца за преговоре са руским Гаспромњефтом о куповини већинског удела у власништву Нафтне индустрије Србије (НИС), саопштили су из највеће мађарске енергетске компаније.

Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (ОФАК) прихватила је захтев МОЛ-а за продужење рока за завршетак тог посла до 22. маја, пише у саопштењу.

Претходни рок истицао је 24. марта.

Померање рока омогућава свим странама да закључе посао на темељу начелног договора о продаји НИС-а који је постигнут у јануару 2026, а пружа прилику и америчким финансијским надзорним институцијама да учествују у процесу, додају из МОЛ-а.

Трансакцију ће морати да одобри и српска Влада.

„Мол је посвећен раду са српском владом на даљем јачању безбедности снабдевања у Србији и региону", рекао је Жолт Хернади, дугогодишњи директор мађарске фирме, у јануару.

Он је тада саопштио и да компанија преговара са компанијом АДНОЦ из Уједињених Арапских Емирата, која би требало да постане мањински власник НИС-а.

Нафтна индустрија Србије је артерија целокупног привредног живота земље, а њено функционисање угрожено је услед америчких санкција због руског рата у Украјини, које су од октобра 2025. на снази, после осам одлагања.

Мађарска фирма ће, уколико договор буде постигнут и одобрен, преузети 56,15 одсто власништва НИС-а, колико тренутно поседују руске компаније - Гаспром Њефт је власник 44,85 одсто акција, а фонд ПЈСЦ Интелиџенс 11,3 одсто.

Тај фонд из Санкт Петерсбурга је претходно откупио тај удео у власништву од руског Гаспрома у септембру 2025.

Влада Србије има удео од 29,9 одсто.

ОФАК је у марту продужио оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 17. априла.

НИС је почетком 2026. почео да набавља и прерађује нафту, а Рафинерија Панчево, која је претходно обуставила рад због недостатка сировог енергента услед америчких санкција - враћа се у рад.

Влада Хрватске је тада на друштвеној мрежи Икс саопштила да је ОФАК издао и лиценцу хрватском нафтоводном оператеру ЈАНАФ за наставак транспорта нафте НИС-у до 23. јануара 2026, а последњи пут до 17. априла.

Из Вашингтона су још у јануару 2025. најавили санкције због већинског руског власништва у НИС-у, желећи да нанесу штету компанијама које омогућавају финансирање рата у Украјини.

МОЛ у бројкама и шта с тим има Србија

МОЛ је присутан у Србији од 2005, а до данас у земљи има 72 бензинске станице.

Мађарска је у новембру обезбедила једногодишње одлагање америчких санкција на увоз руске нафте, што би могло да буде значајно и за судбину НИС-а.

Планови МОЛ-а за панчевачку рафинерију зависиће од тога, али и од капацитета ЈАНАФ-а да у будућности подмири потребе рафинерија у Словачкој, Мађарској и Србији.

Компанија МОЛ је основана 1957. године као национално предузеће за нафту и гас са седиштем у Будимпешти, а од 1. октобра 1991. послује под данашњим именом.

Њена данашња тржишња вредност је готово осам милијарди долара, послује у више од 30 земаља и запошљава више од 25.000 људи, наводи се на сајту компаније.

На Балкану је присутна у Румунији, Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији и Хрватској.

Поред земаља централне и источне Европе, МОЛ послује и у Египту, Ираку, Казахстану, Азербејџану и Пакистану.

Зашто је Мол и брана и мост између Европе и Русије:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk