Богољуб Карић о куповини НИС-а за ББЦ: 'Желимо да сачувамо наша добра'

Вишемесечни енергетски чвор око судбине Нафтне индустрије Србије (НИС) све више се мрси, док се рок за постизање договора о њеној куповини између мађарског МОЛ-а и руских власника приближава.

Неколико дана пошто је мало позната фирма бизнисмена Ранка Мимовића понудила да откупи 56 одсто руског удела у власништву у НИС-у, жељу да откупи акције компаније исказао је још један балкански бизнисмен.

Богуљуб Карић, српски привредник, политичар и председник Удружења предузетника и индустријалаца, упутио је 14. маја званичну иницијативу НИС-у, као и председницима Србије и Русије Александру Вучићу и Владимиру Путину о куповини акција компаније, главној артерији српске привреде.

„Ми, као индустријалци, који се бавимо економијом, а не сувом политиком, одлучили смо да направимо конзорцијум, Тесла Енергy (27 компанија),и учествујемо у куповини целог пакета о којем се тренутно разговара са МОЛ-ом", каже у разговору за ББЦ на српском.

„Желимо да сачувамо енергетска богатства наше земље, јер ако су под нашом контролом, то ће сваком страном и домаћем инвеститору бити гаранција да се цене неће мењати преко ноћи и да ће имати јасну политику и договор око њих", додаје.

За сада им, каже, нико није договорио.

„Наравно да ћемо се обратити и Гаспрому/Гаспромњефту и Канцеларији за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (ОФАК), то се подразумева", одговорио је Карић на додатно питање ББЦ новинарке.

Реагујући на Карићеву иницијативу, Вучић је новинарима рекао да је „срећан што има много заинтересованих" и да „могу да уложе у Србију иако не добију НИС".

Карић каже да прати преговоре државе и мађарске компаније МОЛ, до сада главног фаворита за куповину већинског, руског удела у НИС-у, који је под америчким санкцијама од октобра 2025.

„Видели смо и да се појавила нека фирма. Желимо да заштитимо нашу имовину и да ресурси и богатства која су под земљом и над земљом остану у рукама Србије.

„Профит који би се сутра правио остајао би у нашој земљи, а не би ишао у иностранство - вишеструка корист за државу", каже Карић за ББЦ на српском.

Америка је у октобру 2025. увела санкције НИС-у због већинског руског власништва, а неколико пута до сада је померан рок до којег би српска компанија, од које зависи целокупна српска привреда, требало да се 'реши' руског власништва.

Последњи наведени рок је 22. мај.

Из МОЛ Групе објавили су крајем марта да је Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (ОФАК) прихватила њихов захтев и продужила рок за завршетак преговора са руским Гаспромом до 22. маја.

Ко је Богољуб Карић?

'Нисмо задовољни': Министарка енергетике Србије о новој понуди МОЛ-а

Пре недељу дана се чинило се да је мађарска нафтна компанија МОЛ близу постизања договора.

Међутим, последње изјаве српских званичника сугеришу да споразума можда неће нити бити.

МОЛ је 12. маја послао измењени предлог споразума, али Србија још није задовољна понудом, изјавила је дан касније министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Спорне тачке су пословање рафинерије у Панчеву и покривеност тржишта дериватима који из ње излазе, додала је.

„Нећемо угрозити нашу сигурност снабдевања, нити утицај који рад рафинерије има на привреду.

„Преговори се настављају. Желимо да дођемо до компромиса, али не по сваку цену", рекла је министарка.

Србија није имала замерке на услове које нуди мађарска компаније до 7. маја, када је Ђедовић Хандановић саопштила да српска влада није задовољна понудом мађарске фирме и да чека нови предлог.

„Тиче се црвених линија за које смо рекли да их Србија неће прећи", додала је.

'Београд планира да понуди Кремљу две милијарде евра': НИН

Ако преговори са МОЛ-ом пропадну, Београд планира да Кремљу понуди две милијарде евра за већински удео у НИС- и тако постане једини власник компаније, пише београдски недељник НИН у броју од 14. маја.

Цитирајући неименованог сарадника, НИН пише и да постоји могућност да се сачека нови потенцијални купац.

Саговорник НИН-а наглашава да би откуп акција од Русије била најбоља опција за Србију, јер би се у том случају скинуле америчке санкције и не би било условљавања да ли ће панчевачка рафинерија наставити рад.

План Б је, додао је саговорник недељника, да се сачека нови понуђач и да се са њим уђе у преговоре уз исте услове који су постављени и руководству МОЛ-а, пренела је агенција Фонет.

Шта нуди Ранко Мимовић?

Агенција Ројтерс објавила је недавно да је мало позната српска фирма KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, у власништву бизнисмена Ранка Мимовића, понудила 2,3 милијарде долара за 56 одсто власништва у НИС-у.

Мимовић је за ББЦ на српском потврдио те наводе, истичући да поштује обавезу Владе Србије по питању преговора МОЛ-а и Гаспрома до 22. маја, те да ће радити паралелно на договору његове фирме са руским власницима.

Захтеви Србије по питању преговора МОЛ-а и Гаспрома су „јасни и непромењени", рекла је Ђедовић Хандановић 11. маја.

„Тежимо увећању нашег удела у НИС-у за пет одсто, што значи већи утицај на стратешке одлуке и могућност блокирања одлука које нису у државном интересу.

„Време цури, али Србија остаје посвећена проналаску дугорочног решења и све ће урадити као и до сада да заштити интересе земље, грађана и привреде, као и да обезбеди сигурност снабдевања нашег тржишта", додала је.

Упркос америчким санкцијама, НИС је наставио да ради, захваљујући лиценцама које је добијао од америчког ОФАК-а.

Најновије продужење лиценце истиче 16. јуна.

Једно време је владала неизвесност око рада панчевачке рафинерије, кључне за функционисање НИС-а, пошто два месеца није улазила ни кап сирове нафте, како су говорили српски званичници.

Ипак, и та ситуација је превазиђена.

Погледајте: Зашто је МОЛ и брана и мост између Европе и Русије

Померање рока у марту омогућавало је свим странама да закључе посао на темељу начелног договора о продаји НИС-а који је постигнут у јануару 2026, а пружа прилику и америчким финансијским надзорним институцијама да учествују у процесу, рекли су тада из МОЛ-а.

Трансакцију ће морати да одобри и српска влада.

„МОЛ је посвећен раду са српском владом на даљем јачању безбедности снабдевања у Србији и региону", рекао је Жолт Хернади, дугогодишњи директор мађарске фирме, у јануару.

Он је тада саопштио и да компанија преговара са компанијом АДНОЦ из Уједињених Арапских Емирата, која би требало да постане мањински власник НИС-а.

Нафтна индустрија Србије је артерија целокупног привредног живота земље, а њено функционисање угрожено је услед америчких санкција због руског рата у Украјини.

Мађарска фирма ће, уколико договор буде постигнут и одобрен, преузети 56,15 одсто власништва НИС-а, колико тренутно поседују руске компаније - Гаспром Њефт је власник 44,85 одсто акција, а фонд ПЈСЦ Интелиџенс 11,3 одсто.

Тај фонд из Санкт Петерсбурга је претходно откупио тај удео у власништву од руског Гаспрома у септембру 2025.

Влада Србије има удео од 29,9 одсто.

МОЛ у бројкама и шта с тим има Србија

МОЛ је присутан у Србији од 2005, а до данас у земљи има 72 бензинске станице.

Мађарска је у новембру обезбедила једногодишње одлагање америчких санкција на увоз руске нафте, што би могло да буде значајно и за судбину НИС-а.

Планови МОЛ-а за панчевачку рафинерију зависиће од тога, али и од капацитета ЈАНАФ-а да у будућности подмири потребе рафинерија у Словачкој, Мађарској и Србији.

Компанија МОЛ је основана 1957. године као национално предузеће за нафту и гас са седиштем у Будимпешти, а од 1. октобра 1991. послује под данашњим именом.

Њена данашња тржишња вредност је готово осам милијарди долара, послује у више од 30 земаља и запошљава више од 25.000 људи, наводи се на сајту компаније.

На Балкану је присутна у Румунији, Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији и Хрватској.

Поред земаља централне и источне Европе, МОЛ послује и у Египту, Ираку, Казахстану, Азербејџану и Пакистану.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk