Земљотреси на Балкану: „Време рачунам на пре и после потреса, иако је прошло 40 година"

Година корона вируса, која нам је украла много тога, завршава се стравичним дешавањима у суседној Хрватској.

Серија земљотреса, од којих је најјачи био у уторак, 29. децембра, однела је седам живота, а на десетине људи је повређено.

Земљотреси на овом простору се дешавају хиљадама година, а сеизмичке активности дешавају се у близини границе између евроазијске и афричке тектонске плоче, каже за ББЦ на српском сеизмолог Бранко Драгичевић из Републичког сеизмолошког завода Србије.

Снежана Сибић Кажанегра из Будве, која је преживела смнажан земљотрес 1979. године каже за ББЦ на српском да „време рачуна на пре и после земљотреса, иако је прошло већ 40 и нешто година".

Зашто је Хрватска трусно подручје

Земљотрес у Петрињи спада у категорију разорних, када се оштећује 25 одсто кућа, а поједине нестају до темеља.

Од почетка 20. века на тлу Хрватске било је најмање седам потреса једнаке јачине оном код Петриње и најмање четири још јача од њега, показују стручни сеизмолошки прегледи.

У марту ове године Загреб је погодио снажан земљотрес у којем је погинула 15-годишњакиња, а више од 25 људи је повређено. Начињена је и велика материјална штета.

Јак земљотрес погодио је Загреб и 9. новембра 1880. године, јачине 6,3 Рихтера. Иако је била само једна жртва, потрес је направио велику штету.

Сеизмолог Бранко Драгичевић објашњава да се афричка тектонска плоча креће на север, а ова на којој ми живимо - евроазијска - креће се ка југу и оне се сударају.

Пошто је афричка плоча тежа, она тоне и повлачи је.

„Ту је тај део где се дешавају најјачи земљотреси", каже Драгичевић.

Додаје да том делу припадају Грчка, Албанија, Алжир, Португал, Шпанија, Ирак, Иран.

Како се удаљавамо од те зоне, дешавају се слабији земљотреси, не тако снажни као тамо.

Напомиње да велики утицај има и јадранска плоча, која врши утицај на обалу Хрватске и да је у питању комплексна сеизмичка активност, односно тектоника.

Да ли јак разоран земљотрес може да се деси у Београду

Сеизмолози су сагласни да земљотреси не могу да се предвиде, већ да могу да се прорачунају параметри кретања тла са одређеном вероватноћом прекорачења у одређеном временском периоду, а који служе за пројектовање објеката.

Земљотреси у Србији се, углавном, догађају на подручјима Копаоника, западне Србије, Краљева, Крагујевца, Свилајнаца, Рудника, Лазаревца.

Драгичевић каже да је мало је градова који имају аутохтоне земљотресе - Бањалука, Скопље, Истанбул.

Ипак оваквих података за главни град Србије нема.

„Најближи и најснажнији земљотрес десио се у београдској општини Лазаревац 1922. године, 6 степени по Рихтеру".

„То је најближи земљотрес који је могао да има утицај на Београд", каже Драгичевић.

Додаје да је тада било „рушења старих делова и објеката".

Трагични снимци из разорене Петриње

Најразорнији земљотреси на Балкану - присећања људи

Бањалука - земљотрес 1969. године, 6 степени по Рихтеровој скали

Град у Босни и Херцеговини погодио је најразорнији земљотрес у његовој историји.

Тада је погинуло 17 људи, а 1.117 је теже и лакше повређено.

Бањалука је доживела темељно разарање - више од 80.000 стамбених јединица је уништено, као и стотине објеката и установа.

Живко Радишић из Бањалуке

Некадашњи босанско-херецеговачки функционер је имао 32 године када је снажни земљотрес погодио Бањалуку.

„Први потрес је био у недељу, 26. октобра и затекао ме је код родитеља на Козари".

Одмах се вратио у Бањалуку где су му били супруга и двоје деце. Јачи потрес уследио је у понедељак, у 9 сати ујутро, каже.

„Тресао ме је у згради тадашњег комитета где сам радио.

„Срећа у несрећи је била та што је први земљотрес био опомена, па смо некако били спремнији за други".

Наводи да се „цела Југославије дигла на ноге и са ове дистанце, када човек гледа, не може а да не каже да је то била организована држава".

„Најзначајније је било што је у ноћи са недеље на понедељак донета одлука да школе не раде, да се изместе многи капацитети, стара болница и здравствене установе тако да су, захваљујући тим мерама и дицисплином грађана, избегнуте веће трагедије и несреће", каже Радишић.

Некадашњи градоначелник Бањалуке и министар у Влади Босне и Херцеговине истиче да је тада прорадио инстинкт преживљавања, жеље и борбе да се све то превлада, као и огроман ентузијазам.

„То је било време када се није питало ни ко је ко, ни шта је, нису се гледала имена и презимена, нације, него се у први план ставио човек и борба за живот", рекао је Радишић.

Солидарност, племенитост, одговорност и дисциплина, речи су које Радишић наглашава када се присећа трагичних дана.

„Највредније искуство је било бити прибран, сталожен, максимално одговоран, помоћи један другом...

Присетио се и да је тадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито дошао у Бањалуку дан после земљотреса.

„Дошао је хеликоптером и требало је да слети у војни комплекс у Залужанима, али када је надлетео град и видео порушене куће, отворене кровове, одлучио је да се спусти у центар града.

„Пилот је приземљио летелицу на првој ливади, а народ је одмах потрчао у том правцу и сви су викали: 'Ево нашег Тите'".

Радишић наглашава да је тада требало донети низ системских мера, променити низ прописа, променити урбанистичке планове, а Југославија је направила и Фонд солидарности за обнову Бањалуке.

„Требало је добрих 20-ак година да се исцрпе средства и да се одређени планови остваре".

Црна Гора - земљотрес 1979. године, 7 степени по Рихтеровој скали

Епицентар земљотреса се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара.

У Црној Гори је погинуло више од 100 људи, а у Албанији 35.

Разорено је 250 насеља, а срушених кућа и објеката било је и у Улцињу, Бару, Петровцу , Будви, Тивту, Рисну и Херцег Новом.

Страдало је и много културно-историјских споменика - манастира, цркава, музеја.

Снежана Сибић Кажанегра из Будве

Када је земљотрес погодио црногорско приморје, Снежана је имала 21 годину.

"Недеља, 15.април 1979. Ускрс заједнички, поклопило се, диван дан!

У 7.20 сати из сна буди страшна бука праћена подрхтавањем. За трен смо се нашли испред старог града на тргу где је деловало безбедно.

Неки нису стигли ни да се обуку, било је жена у спаваћицама.

Пред очима ми је и даље основна школа у коју смо сви ишли, која пада као кула од карата. Срећа у несрећи је да је била недеља и није било наставе.

Око мене све познати људи, комшије, деца плачу. Неко рече: 'Идемо на сајам'. И тако почиње други живот, на поду у сајму без гардеробе, купатила.

Помоћ је пристизала из целе Југославије, тоне робе. Стижу и аутоприколице у које су се сместили сви који нису имали где.

Тресло је врло често.

Од тада време рачунам на пре и после земљотреса иако је прошло већ 40 и нешто година".

Скопље - земљотрес 26. јула 1963. године, 6.19 степени по Рихтеровој скали

Срушило се 15.800 станова, а оштетило 28.000.

Више од 200.000 људи остало је без крова над главом.

Даница Ристева из Битоља

Она је тада имала само 12 година. Иако је у том тренутку била у Битољу, граду мање од 200 километара од Скопља и те како је осетила потрес, али и оно што је уследило.

„Јако сам се истраумирала.

На радију су читали имена људи које су откопали и који су настрадали.

У паузама су пуштали песму 'А бре Македонче каде се спремаш'.

Било је страшно и било ме је страх. Међу погинулима било их је и много и из Битоља".

Србија - земљотрес у ноћи између 29. и 30. септембра 1998. године у Мионици.

Погинуо је један човек, 3.500 објеката није било више употребљиво, док их је исто толико претрпело тежа конструкциона оштећења.

Србија - земљотрес у Краљеву 9. новембра 2010. године, 5,4 по Рихтеру.

Погинуло је двоје људи, око 180 је задобило лакше телесне повреде, а изазвана је и велика материјална штета.

Неки вид оштећења је претрпело око 16.000 кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката.

Последице земљотреса осетило је око 80.000 људи.

Само на индивидуалним стамбеним објектима материјална штета је процењена на око 2,5 милијарде динара.

Албанија- земљотрес 2019. године, 6,4 степена по Рихтеровој скали

Најјачи земљотрес у последњих неколико деценија готово је потпуно разорио Драч и село Тумане, направивши велику штету у Тирани и бројним другим местима.

Живот је изгубила 51 особа, повређено је на стотине, а без домова је остало неколико хиљада људи.

Потпуно је уништено 1.183 објеката, док је 558 станова и 5.494 кућа тешко оштећено, подаци су албанског Министарства унутрашњих послова.

Евакуисано је 3.224 људи.

Артур Љаци из Драча

Прошле године су готово све зграде и куће у његовој улици у Драчу биле оштећене земљотресом и многи су се из њих иселили, јер нису биле безбедне.

„Није било безбедно да се живи у тим зградама, свуда наоколо су били шут, цигле и блокови после потреба", рекаоје Љаци за ББЦ на српском 2019. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]