Оставка селектора, побуна играча, Ватерполо савез Србије: 'Политичке игре'

У јануару 2026. године, Србија се радовала новом успеху српских ватерполиста - првој титули првака Европе после деценије.

У мају 2026, репрезентативни ватерполо у Србији пролази једну од највећих криза - ако не и највећу у историји.

Било је и раније трвења, неспоразума, љутњи играча, тренера, клубова, али никада до сада се није десило да избор новог председника и руководства Ватерполо савеза Србије (ВСС) за само неколико дана изазове најпре оставку селектора, а потом и побуну готово свих играча националног тима.

Иако утакмице годинама и деценијама прати тек неколико десетина људи, осим ако није реч о неком финалу клупских такмичења или репрезентативних турнира, ватерполо је и даље један од најтрофејнијих спортова у Србији.

Србија је у ватерполу вишеструки олимпијски и светски шампион, изнедрила је плејаду великана овог спорта, признатих у целом свету.

Међутим, као и многи други спортови, ни ватерполо није имун на таласања ван терена (читај: базена).

Само што је ступио на дужност новог председника Савеза (био је једини кандидат), Слободан Соро, бивши голман националног тима, успео је да изазове такав потрес - који можда није ни желео - у трофејном спорту, да излаз из тренутне пат-позиције није на видику.

Његова изјава да златна медаља на Европском првенству, чији је Београд био домаћин, није била плод системског рада у ватерполу, већ „тренутне инспирације", изазвала је најпре оставку селектора Уроша Стевановића, а потом и саопштење 11 играча, кључних носилаца игре репрезентације, који су поручили да ступају у својеврсни штрајк.

„Не играмо за репрезентацију док је Соро председник ВСС", поручили су играчи који су у последњих неколико година Србији донели златну олимпијску медаљу (неки две и све три са последњих три олимпијских игара) и европску круну.

Шта се заправо крије иза свих ових тектонских поремећаја нико није открио.

Неки ватерполо стручњаци сматрају да је све ово последица дугогодишњег трвења између клубова, пре свих Новог Београда и крагујевачког Радничког, у којем је Урош Стевановић годинама тренер.

А Соро је до ангажмана у Ватерполо савезу Србије радио као директор и председник Ватерполо клуба Нови Београд, у којем је алфа и омега градоначелник Београда Александар Шапић.

Најконкретнији до сада у рашчлањивању тренутног стања у ватерполу био је легендарни репрезентативац Данило Икодиновић.

„Слободан Соро је небитан у целој овој причи, он је само експонент“, рекао је Икодиновић гостујући на Телевизији Нова.

Чији, упитала је водитељка, уз додатак: „Александра Шапића?".

„Знате како, са храбрим људима је лако, са кукавицама је тешко. Ви од храброг човека увек можете да знате шта да очекујете и онда су ту отворене карте.

„Са кукавицама је јако тешко изаћи на крај, не само то, не знате шта можете да очекујете. Не желим никога да помињем.

„Соро је експонент човека за којег не знам на шта је спреман“, одговорио је Икодиновић.

Денис Шефик каже да је Соро погрешио што је „поткачио играче, јер они не смеју да се дирају".

„Логично да се бране, не можете да узмете светско, европско, Олимпијске игре, ако нисте најбољи", каже Шефик за Н1.

Признао је да је можда мало претерао када је, дајући подршку играчима у ранијој изјави, изговорио: „Од најтрофејнијих савеза на свету до организованог криминала за недељу дана".

Али је за многе у српском ватерполу Шефик рекао да су кукавице, јер се „тресу кад чују Шапићево име, за шта су сами криви".

„Ја сам члан Ватерполо клуба Шабац, играли смо полуфинале првенства са Новим Београдом, а судије су демонстрирале силу такву да једна екипа не може да прође у финале.

„Веће судијске неправде није било у историји ватерпола", рекао је Шефик о драматичном полуфиналном дуелу српског првенства.

Генерације играча ватерполо репрезентације васпитавани су и учени да „прљав веш остане у кући".

Није да га није било - и у клубовима и у репрезентацији.

Једна од највећих мрља у репезентацији је туча некадашњих асова, тада голмана Дениса Шефика и нападача Александра Шапића, данас градоначелника Београда, на Олимпијским играма у Пекингу 2008. уочи полуфинала са екипом САД.

По повратку у Београд, Шефик и Шапић су се пред новинарима и камерама помирили у просторијама Ватерполо савеза, односно рекли су да су се помирили.

Било је и других примера лоших и ружних ствари у српском ватерполу, поготово у стубу овог спорта - Партизану.

Али тешко да се десило нешто слично као што се сада дешава да 11 играча почне побуну против председника Савеза.

Да поспе уље на ватру побринуо се - Ватерполо савез објављивањем реаговања на писмо незадовољних играча репрезентације, називајући њихов потез „политичком игром".

„Ми као организација ни на један начин не желимо да учествујемо у ономе у шта се претворио један сасвим природан процес у спортској организацији попут ватерполо савеза, а то је избор руководства који се редовно одвија сваке четири године и који је протекао без икаквих трзавица, а претворио се у чист политички обрачун и злоупотребу спорта у политичке сврхе", пише у саопштењу Ватерполо савеза Србије.

Шта су рекли досадашњи селектор, Соро, а шта побуњени играчи?

У саопштењу прослеђеном медијима 4. маја, Стевановић је написао да је оставка неопозива, а да је, између осталог, последица промена у Савезу.

По преузимању руковођења Савезом, Соро је рекао да више неће бити могуће да селектор у исто време води и клуб, поред државног тима.

Чини се да је управо то погодило Уроша Стевановића који је дуже од деценије тренер Радничког из Крагујевца.

Два дана после оставке селектора, уследио је нови ударац новоизабраном председнику Савеза - готово сви играчи, олимпијски и европски шампиони, објавили су да су одлучили да се повуку из репрезентације док су на челу ВСС Соро и његов тим људи.

„Нови председник Савеза Слободан Соро је у више наврата кроз изјаве покушао да дискредитује и омаловажи све наше успехе последњих неколико година.

„Наше златне медаље ни најмање нису биле одраз тренутне инспирације, као што то каже Соро, већ године великих одрицања, тренирања, заједништва и борбе", пише у заједничком обраћању 11 репрезентативаца.

Сви који су потписани испод заједничког обраћања су кичма националног тима, главни играчи и носиоци, пре свих капитен Никола Јакшић и леворуки бомбардер Душан Мандић.

У писаној изјави, играчи српске репрезентације оптужили су Сора и његов тим људи у Ватерполо клубу Нови Београд, на чијем је челу градоначелник Београда Александар Шапић, матретирали поједине репрезентативце, забрањујући им да тренирају, избацивали су их из клуба и нису им дозвољавали да играју за национални тим.

„Сматрамо да су и тада сви ти поступци учињени како би се наштетило нашој репрезентацији, нашем заједништву и како би се спречио даљи напредак српског репрезентативног ватерпола.

„Наш тим, као најтрофенија репрезентација Србије, заслужује председника Савеза достојног свега онога за шта смо се борили све ове године, некога ко ће бранити наше интересе, залагати се за нас, вредновати све освојено и подстаћи даље освајање трофеја", пише у заједничкој изјави играча српске репрезентације.

Кажу да су се током наше каријере води принципима поштовања, достојанства и фер-плеја.

„То поштовање смо показивали према свима, па и према Слободану Сору, данашњем председнику Савеза, и у периоду када је наступао за репрезентацију Бразила и играо против Србије на највећим такмичењима.

„Сведоци смо да је и тада улагао максималне напоре да заустави пут репрезентације Србије ка највећим успесима, али и да у томе није успео, што потврђују резултати које смо заједно остварили на радост целе наше нације", пише у саопштењу играча.

Наводећи да им је било тешко да донесу одлуку да не играју за национални тим док је Соро председник Савеза, поручили су и да је било „непходно да и они подигну глас против свих који желе да дискредитују и униште тешко стечене успехе ватерполо репрезентације зарад личних интереса".

Писмо су потписали: капитен Никола Јакшић, Душан Мандић, Страхиња Рашовић, Сава Ранђеловић, Ђорђе Лазић, Немања Вицо, Никола Дедовић, Виктор Рашовић, Петар Јакшић, Радослав Филиповић, Радомир Драшовић.

Писмо нису потписали ватерполисти Новог Београда: Милош Ћук, Милан Глушац, Никола Лукић и Василије Мартиновић.

'Моје и Сорово виђење будућности се разликују': Урош Стевановић

Стевановић је написао да је „одлука о непозивој оставци била тешка, али и неминовна".

„Сматрам да је после доласка нових људи на чело нашег Савеза време и за нове људе поред базена, у стручном вођењу најбољег тима Србије.

„Виђења будућности нам се добрано разилазе и ја не желим да таква ситуација доведе до били каквих проблема унутар тима и Ватерполо савеза", написао је Стевановић у оставци.

Нагласио је да је из јавних наступа Сора схватио да су им гледишта „потпуно супротна".

„Управо из жеље да заштитим играче који су заслужили златне медаље и донели их у Србију, на радост народа, подносим оставку.

„Не желим да дозволим било каква јавна препуцавања и 'стручне анализе', а видим да идемо ка томе, жељом других.

„Момци у базену су за мене истински шампиони и моја оставка ће, верујем, довести до мало реалнијег погледа и можда и понеке похвале, уместо изненадних критичких осврта", каже Стевановић.

Додао је да ће ово бити и прилика да неки нови људи добију шансу, „као што је некада и он заслужио највећу част".

После избора за наследника Виктора Јеленића на месту председника ВСС, Слободан Соро је новинарима рекао да ће инсистирати на неколико ствари, а једна од њих је да селектор не може да води домаћи клуб.

„Може страни, то не могу никоме да забраним.

„Сведоци смо свега што се дешавало последњих деценија, уцењивања играча, играње, неиграње у репрезентацији, притисак на судије.

„Селектор је делегирао судије за велика такмичења, притисака је било разноразних, гледали смо нека понашања која су апсолутно неприхватљива за наш спорт и то треба да се прекине.

„Превише поштујем овај спорт, много сам му дао, знам како сам тренирао, радио, колико био посвећен. А неке ствари су биле нефер и непоштене", рекао је Соро.

Стевановић је тренерску каријеру започео у Партизану, а осам година је био помоћник у репрезентацији, пре него што је 2022. постао селектор.

Соро, који је био голман, и Стевановић су својевремено сарађивали у Партизану.

За време Стевановићевог селекторског мандата, Србија је освојила злато на Олимпијским играма у Паризу 2024, злато на Европском првенству у Београду крајем јануара 2026. и била је четврта на Светском првенству.

„Поносан сам на сваки минут свог селекторског мандата, а посебну захвалност дугујем свим сарадницима и играчима, без којих успеси не би постојали", поручио је досадашњи селектор „делфина".

Писану изјаву је завршио овако: „Напомињем да се после овога више нећу обраћати на ову тему у изјавама за медије и интервјуима, нити ћу улазити у било какве полемике".

'Светска смо сила, а у Београду није направљен нови базен скоро 50 година'

У једном од медијских наступа по избору за председника ВСС, Соро је изјавио да Србија мора више да се посвети „мањим" такмичењима у будућности.

„Ми смо тренутно европски и олимпијски прваци, али смо освојили само четири медаље у претходних осам година. Ја сам на 17 такмичења освојио 16 медаља.

„Неким такмичењима не придајемо значај као некада и мислим да то мора да се промени.

„Злато у Београду је ипак више резултат тренутне инспирације него правог квалитета", рекао је Соро у интервјуу Радио-телевизији Србије.

Изнео је неколико тачака програма за унапређивање ватерпола у Србији.

„Ми смо и даље светска сила, али су ствари сада другачије. Савез треба да се врати клубовима, јер су они носиоци свега. Потребни су јаки клубови и јако такмичење.

„Рад са младима је такође јако битан и основа сваког спорта. Морамо да имамо идеју и стратегију, а једна од мојих идеја и да добијемо коначно тренинг центар.

„Колико знам, у Београду од 1979. године није направљен ниједан базен", рекао је Соро.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk