Хрватска и земљотрес: Тло се и даље тресе, али животиње и домаћинства не напуштају они који од њих живе

Разорни земљотрес у Петрињи и околини створио је сцене као у апокалиптичним филмовима, али упркос томе што су многи објекти неупотребљиви, има и мештана који и даље спавају у разрушеним кућама иако се тло не смирује.

Сваки други објекат у градићу на око 50 километара од Загреба је оштећен или означен црвеним знаком X - што значи да мора да се руши, јер таквим грађевинама ни санација није могућа.

„Срећом да је овај земљотрес био у подне, иначе би његове размере у виду људских жртава биле катастрофалне", каже за ББЦ на српском Драган Милић из Петриње, правни саветник при невладиној организацији Пројекат грађанских права Сисак.

Погледајте видео: Трагичне сцене из епицентра земљотреса

У земљотресу јачине 6,2 степена Рихтерове скале погинуло је седморо људи, међу којима и дванаестогодишња девојчица.

Повређене су десетине људи, а материјална штета је огромна.

Стари део Петриње више не постоји, каже Драган.

Сеоска домаћинства се не напуштају

Док су становници градова који су морали да напусте домове отишли у прихватне центре или нашли привремени смештај код рођака или пријатеља, сеоска домаћинства се не напуштају.

Милорад Пожар из села Клинац код Петриња, каже да би ускоро требало да добије камп кућицу из Макарске и да је много срећан због тога.

„Био сам на трактору и једва сам успео да га угасим. Љуљали смо се. Животиње су биле у штали и јако су се уплашиле.

„Кућа нам је испуцала и не може у њој да се борави. Мајка, брат и ја спавамо у подруму код рођака", прича Пожар за ББЦ на српском.

Кућа породице Пожар је и пре земљотреса била у лошем стању.

На њу никада није стављена фасада.

За шталу Милорад каже да је била нова, али је ипак оштећена.

„Имам једну краву, једно теле, крмачу, осморо прасића, а имао сам их двадесет и седам. Затим двадесет оваца и једног овна, као и седамнаест јагњића, али биће их још.

„Тако да имам и вама да поклоним", каже Пожар и несебично ми даје јаре на поклон.

„Животиње су под стресом и више једу. И ја такође више једем".

Упркос великом оштећењу куће, Милорад нема намеру да напушта родно место.

„Никада не бих отишао одавде. Не бих ја моје животиње оставио.

„Кажу ми да би требало и камп кућицу да добијемо, али могу ја и у шатору да спавам", каже он док припрема храну за своје „благо", како се у руралним крајевима Хрватске говори за животиње на сеоском домаћинству.

А камп кућицу је већ добио Ренато и његова породица.

Само неколико метара ниже, налазила се њихова кућа које више нема.

„У тренутку земљотреса нисмо били код куће. Хвала Богу, јер сигурно не бисмо изашли живи.

„Ево, имамо и грејање у камп кућици. Успели смо да извучемо пећ из срушене куће, тако да ложимо", каже Ренато за ББЦ на српском.

Његов отац послужује ракију, као што је обичај у коју год домаћинску кућу да уђете у овим крајевима.

Зашто су људи незадовољни?

Сисачко-мословачка жупанија је најсиромашнија у Хрватској.

Овде је после рата привреда стала, већина локалног становништва никада се није вратила у ове крајеве, а многе куће остале су деценијама девастиране и напуштене.

У разорном земљотресу велики број зграда и кућа оштећен је или срушен.

„То вам је као да сте ставили со на већ постојећу рану.

„У селу Мајске Пољане, надомак Глине, петоро људи је погинуло. Они су били у кућама које су дуго биле откривене. Киснуле су, нису имале адекватан кров", каже Драган Милић.

На територији од неких хиљаду квадратних километара тј. подручје које обухвата градове Петрињу, Глину и Сисак са околним селима, готово да нема објекта који није оштећен, само је питање колико је одређена грађевина, кућа или зграда издржала потрес.

Највише су страдале старије зграде које нису грађене по статичким нормама.

„Ова зграда иза мене, изграђена је у време Аустроугарске. Користила се као пословно стамбени простор. У приземљу су биле канцеларије, а станови на првом спрату."

Уништена је и зграда која је некада била седиште месне индустрије „Гавриловић" у самом центру Петриње.

Не користи се већ две деценије, а овај земљотрес додатно је уништио већ испуцалу фасаду и њену бледо жуту боју.

У Петрињи су оштећене и многе куће и зграде из новије градње, а посебно оне које су реновиране из државне обнове, после рата.

„У обнови је било много малверзација, а користили су се и лоши материјали", каже Драган.

И његова кућа је тешко оштећена.

„Моја кућа је грађена 1970-тих година. Срушило нам се димњак и уништен нам је кров. Тако да сада радимо на санацији крова."

Оштећена је и зграда у којој се налази амбуланта Дома здравља у Петрињи и стручњаци су проценили да је за рушење, каже доктор Зденко Матијашец, директор здравствене установе.

„Сва опрема нам је скоро уништена, а хвала Богу особље које се у тренутку потреса налазило у згради прошло је без повреда", каже он за ББЦ на српском.

Оно што га брине је што се људи сада друже, групишу се, греју се у прихватним центрима заједно, не носе маске, не поштују дистанцу.

„Зато очекујемо да ћемо у наредном периоду имати много више заражених пацијената корона вирусом", оценио је Матијашец.

Ко све помаже?

Хрватски сеизмолог Крешимир Кук каже да је ово најјачи земљотрес који је до сада забележен на овом подручју.

Био је један јачине магнитуде 6, забележен 1909. године.

У односу на земљотрес који је у марту погодио Загреб, а чија је јачина била 5.5 степени Рихтерове скале, овај потрес ослободио је десет пута више енергије.

Сеизмолог Кук наглашава да ће тло још дуго да подрхтава на овом подручју, те иако се ради о мање снажним земљотресима, и даље су велика опасност за већ оштећене објекте.

Из тог разлога, у Петрињи, Сисак и Глину, пристигли су волонтери из целе Хрватске.

Многе приватне фирме такође показале су велику солидарност и понудиле помоћ.

Предузеће из Велике Горице послало је раднике који у центру Петриње већ данима раде на санацији зграда које су оштећене.

„Овде смо од среде, дакле дан после земљотреса.

„Радимо без престанка, уклањамо све материјале са већ срушених објеката, а који би могли додатно да угрозе безбедност људи", каже за ББЦ на српском Драго, један од радника ове фирме, док једе бурек стојећи испод настрешнице некадашње аутобуске станице.

Пада киша и нема се пуно времена, а ускоро ће и мрак.

Док су се сви људи добре воље сјурили у центар Петриње како би помогли, становници са периферије града, те из околних села, потражили су помоћ путем друштвених мрежа.

Волонтери раде даноноћно

Ведран Сљепчевић, волонтер је из Загреба, а који има рођаке у овом крају.

Са групом пријатеља организовао се спонтано и одмах су дошли у Петрињу да помогну.

„Отишли смо прво до куће моје сестре чија је кућа оштећена. Међутим кућа њених комшија је била још у горем стању.

„Димњаци су пропали кроз кров. Тако да смо кренули да радимо на санацији прво тог крова.

„Покрили смо га најлоном да не би пропуштао, а затим почели да покривамо црепом", каже Сљепчевић.

А када су друге комшије виделе шта ови момци раде, позвали су их да поправе и њихове куће.

Многе грађевинске фирме су такође помогле и дале неопходан материјал.

„Димњаци су највећи проблем. јер су они тешки и углавном сруше кров. Хрватска горска служба спашавања сада уклања проблематичне димњаке", додаје Ведран.

Међутим, овде се већина становништва греје на дрва, тако да је то додатни проблем.

„Сада постављамо импровизоване димњаке како би се људи могли да ложе", додаје овај волонтер.

У центар Петриња пристигли су и волонтери из Швајцарске,

Иво и Иван, а који су за два дана сакупили помоћ која је стала у 14 комбија.

А количина доброте и солидарности, не престаје да изненађује.

Помоћ непрестано пристиже.

На свим прилазним путевима овим местима велике су гужве, а са приморја многе камп кућице кренуле су путем Сисовачке-мословачке жупаније.

Азра Ајаш, програмска асистенткиња Фонда „5.5 Заклада Солидарна" из Загреба, каже да су искуства из загребачког земљотреса показала да су „држава и институције неправовремено реаговали на конкретне потребе становништва у таквој кризној ситуацији".

„Основали смо Фонд, како би се пружила помоћ становницима Загреба који су били погођени земљотресом.

„Тада смо финансијски помогли 79 домаћинстава, а то искуство се показало јако важним, јер у овом случају аутоматски смо знали како да се поношамо", каже она.

Непроцењива штета

Осим Петриње, у овом земљотресу највише су погођени Глина и Сисак.

Анита Кошар Улемек, координаторка невладине организације Пројекат грађанских права Сисак, у тренутку потреса била је у канцеларији у центру града, Сиску.

„Страдала нам је сва опрема. Плафон се срушио на нас, али на сву срећу нико није повређен", каже она за ББЦ на српском.

„Зграда у којем је била наша канцеларија је добила оцену статичара означену црвеном бојом, што значи да је неупотребљива."

А што се тиче осталих грађевина у овом граду, велики део културне баштине је оштећен.

Музичка школа „Фран Лотка" потпуно је девастирана, као и новообновљена железничка станица Сисак.

Уништен је и торањ на катедрали, а зидови градске скупштине испуцали су и више не може да се користи.

За сада се процењује да би штета настала овим земљотресом могла да буде већа од три милијарде куна - готово пола милијарде евра.

Поднето је око десет хиљада захтева за процену штете, а статичари су до сада обрадили око три хиљаде.

Од оних који су обрађени, више од 20 одсто су потпуно срушени или тешко оштећени објекти.

Скоро 25 одсто објеката мораће на додатну процену штете.

Такође, уништени су објекти више од 700 приватних предузећа и око три хиљаде од укупно девет хиљада пољопривредних домаћинстава у овом крају.

Непроцењива штета за већ осиромашени крај, у којем нико није веровао да после рата и пандемије корона вируса, може да се деси још нека катастрофа.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]