Како ултрапрерађена храна утиче на микробиом црева

Адитиви који се додају прерађеној храни да би дуже остала свежа, могли би да имају неочекивани утицај на здравље микроорганизама у нашим цревима.

У телу сваког од нас постоји динамична заједница трилиона ћелија која утиче на бројне аспекте нашег здравља.

Зовемо је наш „микробиом".

„Разноликост микробиома црева можете да замислите као шуму.

„Што више микроорганизама имате и што су разноврснији, то сте отпорнији на сваку врсту поремећаја", каже Мелиса Лејн, нутриционистичка епидемиолошкиња на Дикиновом универзитету у Аустралији.

Наука је одавно потврдила да је здрав и разноврсан микробиом црева кључан за опште благостање, јер утиче на све - од расположења и метаболизма до функције мозга.

Људи који имају мању разноликост бактерија у цревима склонији су проблемима са спавањем, лошијем здрављу црева и већем броју упала, док се висока разноврсност повезује чак и са дужим животним веком.

„То је читав екосистем.

„То је као додатни орган који имамо у телу", објашњава Сара Бери, професорка нутриционизма на Краљевом колеџу у Лондону.

Међутим, докази показују да поједине намирнице које често једемо могу да штете овом екосистему.

Ултрапрерађена храна посебно може да поремети и промени састав микроорганизама у цревима.

Један од разлога је велики број адитива у намирницама, што отвара питање о њиховом утицају на микробиом црева.

Шта додајемо намирницама и зашто

Када следећи пут будете куповали у супермаркету, погледајте декларацију на било ком производу и видећете колико се емулгатора, вештачких заслађивача и прехрамбених боја додаје нашој храни.

Они имају различите улоге - од побољшања укуса и хрскавости, преко промене текстуре, до продужења рока трајања.

На пример, наизглед „здрава" пилећа салата, коју сам недавно купила, садржала је адитив који је апликација за проверу хранљивости намирница означила као високо ризичан.

Салата је садржала неколико емулгатора, стабилизатора мешавине течности које се иначе не мешају, попут уља и воде, који се често налазе у ултрапрерађенин намирницама.

Управо су емулгатори одговорни за кремасту текстуру сладоледа који се топи у устима.

Они такође продужавају рок трајања намирница.

Емулгатори помажу да хлеб из супермаркета дуго остане мекан, а и да куповни колачи буду дуже сочни него домаћи.

И они се широко користе.

Једна анализа показала је да је 6.640 различитих производа у супермаркетима у Уједињеном Краљевству (УК) садржало емулгаторе, што је било око половине анализираних намирница.

Зашто је то проблем?

Докази указују да ови адитиви могу негативно да утичу на микробиом црева и да су повезани са инфламаторним болестима црева, синдромом иритабилног црева (нервозна црева) и колоректалним карциномом (рак дебелог црева).

Истраживања спроведена на животињама и људима изгледа да указују на непосредну везу између емулгатора и лошег здравља.

Како то штети микробиому црева

У студији на мишевима, коју је водио Беноа Шасен у Пастеровом институту у Паризу, ниске дозе два често коришћена емулгатора узроковале су да се бактерије приближе зиду црева, што је изазвало упалу и знакове болести.

Мишеви, који су већ били склони проблемима са цревима, развили су још израженију упалу.

У нормалним околностима, микроорганизми се држе на безбедној удаљености од зида црева захваљујући слоју слузи који облаже црева, што помаже у спречавању упале.

Када бактерије нагризају овај заштитни слој слузи, то може да изазове хроничне запаљенске болести, каже Шасен.

Накнадне корелационе студије показале су негативне утицаје и на људе.

Француска студија из 2024. године, која је обухватила више од 100.000 одраслих, показала је да људи изложенији емулгаторима имају већи ризик да добију дијабетес типа 2.

Друга студија која је обухватила више од 90.000 одраслих пронашла је могућу везу између емулгатора и рака дојке и простате.

Иако је реч о корелационим студијама, Шасен и сарадници су анализом узорака из црева мањег броја учесника показали да, када здрави људи уносе емулгатор који се обично користи као згушњивач у намирницама, он ремети микробиом црева и смањује број корисних микроорганизама.

Кевин Вилан, професор дијететике на Краљевом колеџу у Лондону, и Шасен су недавно сарађивали на клиничком испитивању људи који имају Кронову болест.

Резултати су показали да су испитаници, који су уносили ограничену количину емулгатора, имали три пута већу вероватноћу за смањење симптома болести у поређењу са онима који су редовно јели емулгаторе.

Упркос забринутости због утицаја на здравље, не постоје званичне препоруке да емулгаторе треба избегавати.

Један од разлога је огроман број адитива у храни, а научници још не знају тачно колико је њих штетно, нити да ли је проблем у њиховој комбинацији, каже Вилан.

Емулгатори које једемо су одобрени за употребу у прехрамбеној индустрији, објашњава Шасен.

„Тестирају се само на токсичност и способност да изазову оштећење ДНК, и у том погледу сматрају се безбедним.

„Никада до сада није тестиран непосредан утицај на микробиом црева", каже он.

„У Европској унији сви прехрамбени адитиви означени су Е-бројевима, а њихова безбедност се процењује пре него што добију дозволу за употребу у храни."

Слично је у Сједињеним Америчким Државама (САД), где Агенција за храну у лекове (ФДА) наглаша да „сваки прехрамбени адитив мора да одобри ФДА пре него што може да се користи у намирницима које се продају на тржишту", кажу из Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА) .

Ипак, могу да постоје кумулативни утицаји, објашњава Шасен.

Начин на који ове хемикалије и хранљиве материје делују једне на друге назван је „ефектом коктела", а због огромног броја могућих комбинација тешко је изоловати утицај једног адитива од другог.

Нова лабораторијска истраживања на људским ћелијама указују да комбиновани утицаји неколико адитива, који се често уносе исхраном, могу да буду повезани са повећаним оштећењем ћелија.

Такође, недавна истраживања показују да, осим самог садржаја хранљивих материја, начин на који се храна прерађује може да буде важан за здравље црева.

Мелиса Лејн и њени сарадници утврдили су да исхрана богата ултрапрерађеним намирницама узрокује смањење разноврсности микробиома црева.

Током три недеље тим је упоређивао две групе - обе су примењивале нискокалоричну исхрану сличног садржаја хранљивих материја.

Кључна разлика била је у степену прераде хране: исхрана једне групе заснивала се углавном на високопрерађеним заменским оброцима попут шејкова, супа и хранљивих плочица, док је исхрана друге групе садржала мало ултрапрерађене хране, и углавном је подразумевала минимално прерађене, свеже припремљене намирнице.

Иако је сличан губитак телесне тежине забележен у обе групе, састав цревних бактерија се значајно разликовао.

Испитаници у групи која је уносила мало ултрапрерађених намирница имали су разноврснији микробиом црева, док је друга група, чија исхрана је била богата ултрапрерађеном храном, имала мању разноврсност, као и више проблема са затвором.

Учесници, чија разноврсност микробиома је опала, чешће су пријављивали надимање и болове у стомаку.

Иако тим није могао тачно да утврди узрок, Лејн наводи да би разлог могао да буде то што су уносили различите врсте влакана.

„Исхрана богата ултрапрерађеном храном садржала је мешавине адитива и веома мало минимално прерађених састојака, док је исхрана која је садржала мало ултрапрерађених намирница обезбеђивала бројне врсте влакана из целовитих намирница и знатно мање адитива", објашњава она.

Припрема оброка од свежих намирница

Такође је важно имати у виду и да многе ултрапрерађене намирнице садрже мало хранљивих материја које су потребне организму, што такође може да утиче на црева.

Добро је познато да исхрана богата влакнима и полифенолима храни цревне бактерије, као и да полифеноли имају и противупална својства.

Како се повећава број доказа о утицају ултрапрерађених намирница, саговорнике сам питала на шта би људи требало да обрате пажњу да би смањили нека од штетних дејстава емулгатора.

Бери саветује да је најбоље да се за припрему оброка што чешће користе свежи састојци, али и да је потпуно избегавање ултрапрерађених намирница нереално.

Са тим је сагласан Кевин Вилан:

„Не бих желео да поручим људима: 'Никада немојте да једете ништа што садржи прехрамбене адитиве'.

„Ни ја то не радим и не препоручујем ни другима."

Додаје да сви можемо да размислимо о здравијем начину исхране.

„Храна је заиста драгоцена у нашим животима и треба да је славимо."

Јасно је да је умереност кључна и да не треба да размишљамо само о томе шта треба да избацимо из исхране, већ и о томе шта можемо да додамо, нарочито у погледу ужина и грицкалица, јер они чине значајан део дневног уноса калорија, објашњава Бери.

У суштини, добро је уносити што више свежих намирница.

Када то чинимо, користи имају и наше здравље и микроорганизми.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk