Сарајевска Хагада: Феникс који се поново брани

Неки у њена 142 листа посебно избељене и истањене телеће коже виде милионску вредност, али за Сарајево, главни град Босне и Херцеговине (БиХ), она је непроцењива.

Њена заштита вредна је и ризиковања живота, што су поједини и радили кроз историју.

Сарајевска Хагада (на хебрејском прича или казивање) израђена је у Шпанији и намењена је за употребу током јеврејског верског празника Пасхе, али је на Балкану од 19. века.

Данас се, под строгим мерама безбедности, чува у сефу Земаљског музеја БиХ.

„Што се тиче струке, апсолутно нема никакве дилеме, то је заиста највреднији споменик средновековне јеврејске уметности.

„Неким људима можда то звучи чудно, али на пример, једини приказ синагоге из 14. века је у том рукопису", каже Мирсад Сијарић, кустос Земаљског музеја у Сарајеву, за ББЦ на српском.

Одлуком УНЕСКО-а 2017. уписана је у Међународни регистар „Памћење света", који обухвата рукописе и документа.

„Њена важност је уметничка, историјска и симболичка - и управо та комбинација је оно што је разликује од већине других хагада", каже Харис Халиловић, професор Глобалних студија на РМИТ Универзитету из Мелбурна, за ББЦ на српском.

У Сарајеву, већински муслиманском граду, Хагада није само верска књига, већ чувар заједнице која је у протеклих 120 година преживела три рата.

Због тога је изјава Милорада Додика, некадашњег председника Републике Српске (РС), једног од два ентитета на које је подељена БиХ, пред састанак са израелским председником Исаком Херцогом да „Хагаду треба вратити у Израел" у Сарајеву дочекана као провокација.

„Ова тема није разматрана", гласио је писани одговор из Владе РС за ББЦ на српском.

Из израелске амбасаде у Тирани, која покрива БиХ, за ББЦ на српском су рекли да „ниједна израелска власт није поднела никакву иницијативу или захтев да Хагада буде пребачена у Израел".

„Најлакше је поклањати оно што није ваше, нарочито кад хоћете да дате некоме коме то нити припада, нити је било када припадало", каже Јакоб Финци, председник Јеврејске заједнице у БиХ, за ББЦ на српском.

„Једноставно, Сарајевска Хагада нема никакве везе са Израелом, осим што је то јеврејска верска књига.

„Самим тим има везе са јеврејима, али не са државом Израелом."

Додик већ дуже време крши закон узурпирајући позицију председника РС и често се састаје са званичницима других држава иако не обавља ниједну политичку функцију, сматра Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, административног центра РС, у изјави за ББЦ на српском.

О Хагади - прича о причи

Вековима се током вечера уочи празника Песаха из хагада читају приче и молитве.

Не користи се у верским објектима, већ у домовима.

Сарајевска се разликује од осталих по нивоу украшавања и броју страница, али и садржају који сачуван у рукопису.

Она је међу шест или седам луксузних сефардских хагада, израђених у Каталонији током прве половине 14. века, које су богате јеврејске породице наручивале за употребу током прославе Песаха и представљају врхунац јеврејске уметности у средњевековној Шпанији, каже Шалом Сабар, професор у пензији са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

„Карактеристични по раскошним фигуративним минијатурама и префињеној калиграфији, ови рукописи се чувају у великим музејима и библиотекама широм света, попут Британске библиотеке у Лондону и Библиотеке Мађарске академије наука у Будимпешти", наводи стручњак за јеврејску уметност у писаном одговору за ББЦ.

Са Сарајевском Хагадом је, каже, и лично повезан већ деценијама.

„Још од студија почетком 1970-их, поседујем репродукцију Сарајевске Хагаде (издање Сесила Рота, штампано у Београду 1962. године), коју моја породица и ја користимо на сваком Седеру (ритуална вечера током Пасхе) више од педесет година", додаје он.

Сарајевска Хагада, писана на пергаменту, позната је по изузетно лепим и бројним илустрацијама, иако је у јудаизму, баш као и у исламу, забрањено приказивати људске ликове јер су начињени налик богу.

„А Бога не смете да приказујете.

„Међутим, Сарајевска Хагада је пуна илустрација и у данашњем смислу речи направљена је као стрип о спашавању јевреја из египатског ропства и преласка преко Црвеног мора и уласка у обећану земљу", објашњава Финци који је скупљао средства за очување Хагаде у време када је Земаљски музеј био затворен.

Погледајте видео: Фасцинанатна историја Сарајевске Хагаде

За професора Халиловића ова књига стара скоро 700 година је изузетна и зато што није само религијски текст или уметнички предмет, већ артефакт преживљавања.

Кроз причу о њој је могуће читати и политичка превирања и страдања.

„У себи обједињује сефардско изгнанство, османски плурализам, аустроугарску управу, фашистичку окупацију, социјалистичку Југославију и послератну Босну и Херцеговину.

„Мало је рукописа који у једном кодексу носе тако слојевите и континуиране историје", каже он.

Пут од Шпаније до Сарајева

Сарајевска Хагада писана је највероватније у околини Барселоне око 1350. године.

После прогона Јевреја из Шпаније 1492. године, рукопис су у Сарајево донеле сефардске избеглице које су се настаниле у Босни и другим деловима Османског царства.

Не постоје тачни историјски документи који би прецизно могли да потврде годину у којој је Сарајевска Хагада донета у Босну.

Претпоставља се да је крајем 15. века напустила простор данашње Шпаније, а током 17. века била је на територији данашње Италије.

„Први сигуран податак који имамо је из 1893. године, када је рукопис понуђен Земаљском музеју на откуп и од тог тренутка имамо сву документацију", каже Сијарич, кустос Земаљског музеја.

Јозеф Коен је књигу продао тада тек формираном Земаљском музеју, чему сведочи и купопродајни уговор из 1894.

Земаљски музеј у то време није имао новац за куповину ове изузетно важне верске књиге, али је средства добио из Беча будући да је Босна тада била под Аустроугарском управом.

„После неког времена послата је у Беч где су је прегледали стручњаци и они су врло брзо објавили публикацију о Хагади", додаје Сијарић.

„Анализирана је у доба кад није било фотокопир апарата, па је руком прецртана. Потом је направљена књига о њој која се зове 'Сарајевска Хагада' и отуд и име", појашњава Финци.

Без обзира где ће завршити увек ће се звати Сарајевска Хагада јер јој је то „крсно име" које је добила после открића и боравка у Сарајеву, наглашава.

Муслимани и хришћани ризиковали животе бранећи хагаду

Сведочила је бурној историји Балкана.

Током Другог светског рата, као и током опсаде Сарајева од 1992. до 1995. године, муслимански и секуларни чувари ризиковали су животе како би је заштитили.

„То је чини симболом етике солидарности, заједништва и моралне одговорности која се исказивала у нашем босанскохерцеговачком друштву.

„С друге стране, културни артефакти попут Хагаде често постају инструмент савремене политике и политиканства управо зато што носе снажан симболички капитал", додаје је Бакић.

Прва прича о одбрани Хагаде датира из Другог светског рата.

Тадашњи директор музеја Јозо Петровић и кустос Дервиш Коркут успели су да увере официре немачке војске да Хагада није у музеју.

Једна од верзија је да је Петровић рекао официру да је књигу раније дао другом припаднику немачке војске.

Када је војник отишао без Хагаде организовано је њено измештање.

„Потом ју је Дервиш Коркут изнео из музеја.

„То је прича. Део тога се не може проверити зато што не постоји никакав писани траг.

„Међутим, улога Дервиша Коркута се и на другим стварима показала као таква", каже Сијарић.

Један од легенди је и да се Хагада једно време чувала у џамији, на планини Бјелашници поред Сарајева.

„Много је о томе писано, али нема веродостојног писаног трага", каже историчар и емеритус Имамовић који је 2008. објавио књигу „О Сарајевској хагади“.

У њој пише и о случају крађе Хагаде из педесетих година, налик на акционе филмове, када је изнета из музеја, иако је само неколицина запослених у музеју знала место где се чува и поседовала кључеве.

Захваљујући ангажовању полиције и затварању граница, пронађена је и спречено је да је изнесу из земље, али су остале многе недоумице о наручиоцу и лоповима.

Председник Јеврејске заједнице у БиХ каже да је сигурно да се Хагада више пута нашла у опасности, и да се сваки пут дигла попут феникса.

Писани трагови потврђују да је у једном периоду за време Другог светског рата књига, са осталим драгоценостима Земаљског музеја, била чувана у у трезору Централне банке у Сарајеву.

„Што се поновило и током опсаде Сарајева од 1992. до 1994. када се опет чувала на истом месту", каже Сијарић.

Током последњег рата директор музеја био је Имамовић који се у разговору за ББЦ присећа операције пребацивања Хагаде.

„Многи нису били свесни њене вредности."

С колегом из музеја и тројицом полицајаца током ноћи 6. јуна 1992. извео је акцију премештања.

„Полицајци су ме питали - је ли заиста књига тако вредна да сви због ње главу изгубимо", присећа се Имамовић у разговору за ББЦ.

Дуго је успевао да сакрије локацију Хагаде, али једног дана је откривено место чувања.

У светским медијима је одјекнула вест да је Влада БиХ продала Хагаду како би набавила оружје.

„Један из музеја је истрчао и рекао да је у депоу Централне банке, странци су тражили од мене да је виде јер нико у свету није веровао да није продата“, сећа се Имамовић.

Каже да су током рата многи били заинтересовани за највредније дело Земаљског музеја и да су се нудили да је „чувају“, па и држава Израел.

„Док сам био директор музеја, нисам је дао.“

Сарајевска Хагада један је од првих заштићених споменика Босне и Херцеговине.

Овај строго чувани симбол Сарајева само три пута је напуштао Босну.

Једном је ишла у Беч, престоницу Аустрије, на процену, а други пут на један дан на изложбу у Загреб, главни град Хрватске и једном у Будимпешту, пише Имамовић.

Нико не зна која је њена тачна вредност, али је Управа земаљског музеја 1991. када је Влада Шпаније тражила да се Хагада изложи у Мадриду поводом 500 година од изганства Јевреја тражили гаранцију од седам милиона долара.

Историчар Имамовић верује да би богати Јевреји за куповину издвојили и више од милијарде долара.

„Иако Хагада законски припада Сарајеву и треба да остане тамо сачувана, она би требало да буде доступна свима који желе да је проучавају и цене - посебно израелским Јеврејима, од којих многи потичу из шпанских и балканских сефардских заједница, попут оних из Босне и Сарајева, протераних из Шпаније 1492. године који су носили са собом драгоцене хебрејске књиге.

„У том смислу, рукопис је и неми сведок невоља јеврејског народа", закључује Сабар.

Зашто Додик на поклон нуди нешто што није његово

Додикова „понуда" Израелу дошла је пола године пошто је шеф Конференције европских рабина Финкас Голдшмит затражио од филантропа да купе Сарајевску Хагаду иако она није на продају.

„Сарајевска Хагада - трајни симбол јеврејског опстанка, отпорности и суживота сада се своди на политички реквизит.

„Експлоатација јеврејског наслеђа коју спроводи Земаљски музеј БиХ је крајње срамотна и нечасна“, написао је Голдшмит на Иксу после сазнања да овај музеј новац од продаје публикације о Хагади поклања народу Палестине.

Управа Музеја одлуку је оправдала тврдњом да „народ Палестине трпи систематичан, прорачунат и хладнокрван терор, директно од државе Израел, и посредно од свих оних који исту у њеним бесрамним поступцима подржавају и(ли) оправдавају".

Најновији сукоб на Блиском истоку почео је 7. октобра 2023, када су припадници екстремистичке организације Хамас упали у Израел, убили 1.200 и отели 251 таоца.

У офанзиви Израела на Појас Газе која је уследила, убијено је више од 71.000 Палестинаца, према подацима Министарства здравља под контролом Хамаса.

На иницијативу америчког председника Доналда Трампа, две стране су пристале на договор о примирју који је на снази од октобра 2025.

Погледајте видео: Како је кефија постала национални симбол Палестинаца

Међу првима је на потез Земаљског музеја реаговао управо Додик који је одлуку назвао „увредом за јеврејски народ и Израел".

Из Амбасаде Израела поручили су да се надају да ће власти БиХ предузети све мере да обезбеде очување једног од најстаријих и најлепших докумената „како би сви могли да наставе да уживају у њему и како би Сарајево поново могло да оправда властито наслеђе као симбол међуверске и међукултурне толеранције".

„Међутим, ако понашање управе музеја представља ризик за Хагаду, можда ц́е бити потребно размотрити операцију спасавања и њен пренос у институцију која поштује и чува духовно наслеђе свих религија", додају у писаном одговору за ББЦ на српском.

Кажу и да „дубоко цене став Додика", кога су у саопштењу назвали председником, у вези са јеврејском заједницом БиХ, а посебно Републике Српске.

Актуелизација приче о Хагади с краја јануара 2026. уочи обележавања Међународног дана сећања на Холокауст, током Додикове посете Израелу „представља израз ароганције и бахатости", оцењује аналитичарка Топић.

„Осим додворавања домаћинима у Израелу, он настоји да се додвори и Американцима, омаловажи бошњачко становништво и њене државнике, као недостојне да чувају јеврејски рукопис", додаје.

Верује да је Додиков циљ да пошаље поруку да само Срби чувају наслеђе и културу Холокауста.

„Ово му је послужило као 'аргумент' којим је указао на радикални ислам у БиХ и стајање на бранику 'одбране хришћанских вредности', раме уз раме уз Трампа и Нетанјахуа.

„Иако је дао нереалну и неоствариву понуду, Додик не мари за последице изреченог, њему је било битно да га неко од званичника ван граница БиХ прихвата као релевантног политичара", сматра Топић.

Погледајте видео: Олег Мандић - један од последњих дечака из Аушвица

'Јефтин политички гест'

Додикову изјаву осудили су из Међурелигијског већа (МРВ) у којем су и поглавар Исламске заједнице у БиХ, надбискуп врхбосански и митрополит Српске православне цркве.

„Несумњиво да је понуда Додика о 'враћању' Хагаде у Израел инструментализација и злоупотреба књиге и религије у исто време, поготово због чињенице да Хагада никада није била у Израелу, нити му историјски или по било којем другом основу припада", одговорили су из МРВ на питања ББЦ-ја.

За Босну и Херцеговину, Сарајевска Хагада има вишеслојни значај који далеко надилази њену уметничку и религијску вредност, каже Сарина Бакић, професорка социологије сарајевског Факултета политичких наука.

Због тога не чуди да се средњевековна верска и уметничка књига користи у данашњем политичком контексту.

„Зато је позивање на 'повратак' Хагаде у Израел апсолутно историјски нетачна тврдња, функционише као јефтин политички гест како би се избрисао босанскохерцеговачки и сефардски контекст њеног чувања, и уклапа је у савремене геополитичке игре и проблеме.

„Такве изјаве не говоре о артефакту самом, већ о покушају да се прошлост инструментализује како би се произвела пожељна политичка стварност", закључује Бакић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk