Зашто је разрешен митрополит Јустин

Спољашњи свет понекад поремети манастирски мир.

Владика Јустин више неће управљати Жичком епархијом, саопштила је Српска православна црква.

„У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархија СПЦ (...) прикупљени су материјални докази на основу којих је утврђено да је митрополит жички Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком", додају из Синода СПЦ.

Синод, такозвана црквена влада, покренула је поступак за утврђивање његове канонске одговорности, а то ће трајати до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026.

Поједини су ову одлуку тумачили кроз призму политике, јер је владика Јустин дозволио студентима из Новог Пазара да преспавају у конаку манастира Студеница током вишемесечних пешачења и антивладиних протеста.

Бивши митрополит подржао је и пољопривреднике који су, незадовољни ценом млека, блокирали Ибарску магистралу у селу Мрчајевци код Чачка.

Из Епархије жичке нису одговорили на упит ББЦ-ја за коментар, али су из СПЦ поручили да њихова одлука нема везе са политиком.

„Синод са жаљењем констатује да је митрополит жички Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са сарадницима упорно обмањивао јавност да је 'политички прогоњен' због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо".

Склањање одређених епископа није новост у Српској православној цркви, а мотиви за ове одлуке често нису потпуно јасни, објашњава теолог и филозоф Владимир Цветковић за ББЦ на српском.

Ко је владика Јустин?

Јустин Стефановић рођен је као Мирослав 1955. године у Чачку.

Завршио је Економски факултет, а потом и Богословски факултет у Београду, пише на сајту Жичке епархије.

Замонашио се у манастиру Црна река, а за жичког епископа изабран је 2014. године.

Од маја 2024. био је унапређен у више звање архиепископа и митрополита.

Током августа исте године, реаговао је на приговор Срећка Илића, председника општине Кнић у централној Србији, који се жалио на парохијског свештеника цркве због његовог учешћа на еколошком протесту.

„Сматрамо да је неотуђиво право свих грађана Србије, укључујући и свештенике, да своје мишљење на сваки могући демократски и ненасилан начин изразе, а посебно када је у питању животна средина и здравље људи.

„Због тога смо уверени да присуство нашег свештеника Александра на поменутом скупу није страначки обојено, чему бисмо се, да немамо другачије уверење, и сами жустро успротивили“, писало је у одговору.

У међувремену су у манастир Студеницу примљењи студенти учествовали у протестима, а почетком фебруара 2026. појавио се на протестима пољопривредника.

За шта је оптужен?

О проверама финансијског пословања Епархије жичке писало се од марта 2025. у медијима.

Провере је водила комисија Патријаршијског управног одбора, где је неколицина истакнутих црквених великодостојника.

Утврђено је да је владика Јустин „неовлашћено основао три привредна друштва прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности у Краљеву и Чачку".

Као и да је неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао штетне вишемилионске уговоре, неовлашћено давао позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима, извршио финансијске злоупотребе у СПЦ".

Поменуте су три фирме - привредна друштва Трифора доо, ЈЕЖ доо и Винарија манастира Студенице доо.

Трифора доо основана је у Краљеву у априлу 2021, бави се изградњом стамбених и нестамбених зграда.

Оснивач је Епархија жичка, а званични заступник фирме је Милутин Балтић, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР).

Јеж доо је у АПР-у регистрован од новембра 2021. као поклоничка (туристичка) агенција Епархије жичке, а формални заступник је Миломир Радић.

Винарија манастира Студеница доо из Александровца основана је у фебруару 2015, бави се угоститељским делатностима, а као оснивач наведена је „Српска православна црква - Епархија жичка".

Као директор фирме наведен је Оливер Стевановић.

Статус сва три друштва је „активан", нема података о стечају, а сва имају и исти оснивачки капитал - 1.000 динара.

Из Министарства унутрашњих послова (МУП) и тужилаштва у Краљеву нису одговорили на питање новинара ББЦ-ја да ли су против Јустина Стефановића покренути правни поступци пред надлежним органима.

Оснивање нових удружења са ограниченом одговорношћу је, с друге стране, у складу са важећим црквеним правилима и праксама које су успостављене годинама, указује Цветковић.

„Проблем унутрашње контроле у Српској православној цркви произлази из чињенице да епископи често преузимају надлежности парохијских органа.

„Па тако истовремено обавља духовне праксе, али и руководи финансијама и материјалном имовином епархије", додаје.

Какве су реакције?

Епархија жичка седиште је неких од најзначајнијих средњевековних српских манастира, између осталих, Жиче и Студенице, под заштитом Унеска.

„Многи су владику Јустина доживели као човека блиског народу, ко није дистанциран од свакодневних проблема.

„Управо такви гестови постају спорни унутар црквене хијерархије, јер се верује да епископи треба да избегавају јавна појављивања која се могу тумачити као заузимање стране у друштвеним или економским сукобима и то је оно што цркви смета", говори Чачанин Мирослав Вујанић за ББЦ на српском, упућен у црквена дешавања.

Владика, каже, није „дао подршку студентима“ у политичком смислу, већ се понашао једноставно људски и пастирски, али су му то замерили.

„Доказ да је у питању политичка одлука је и то што пред надлежним органима не постоје поступци против њега", објашњава Вујанић.

Док је трајала истрага комисије, верници су у више наврата организовали скупове подршке епископу, а лидер опозиционе Странке слободе и правде Драган Ђилас поручио је да је налог за смену владике стигао од председника Александра Вучича.

Поступак против Јустина је покренут у октобру 2023. године, пре пада надстрешнице и студентских протеста, што показује да одлука СПЦ нема везе са политиком, каже верски аналитичар Жељко Ињац за ББЦ на српском.

„Покренут је због финансијске проневере, а свака политичка интерпретација или покушај да се поступак покрије дневном политиком је начин да се о овој теми не говори", наглашава.

Канон и Устав СПЦ

У саопштењу СПЦ наводи се да је владика Јустин прекршио канонска овлашћења, а да је надлежност истражне комисије заснована на канонима и Уставу СПЦ.

Канони су општа правила која важе за целокупну православну Цркву и формирана су током готово 2000 година.

Они представљају темељни оквир по коме све православне цркве функционишу, објашњава Цветковић.

Устав Српске православне цркве је законодавни оквир који прилагођава канонска правила условима у Србији.

Регулише неке од основних појмова - шта је парохија, како се дефинише, ко је надлежан да санкционише свештенике и епископе.

Могући епилог

Митрополита Јустина могу очекивати различите дисциплинске мере - од пензионисања до најстроже казне, екскомуникације, каже Ињац.

„Црква жели да помогне свештенству, теолозима или обичним људима тако да они схвате одговорност, исправе поступке и поправе грешке, а не да их уништава", додаје.

Пензионисање формално значи „престанак управљања епархијом, али без одузимања епископског чина".

Најстрожа мера је екскомуникација, која подразумева искључење из црквене заједнице и забрану учествовања у светим тајнама причешћа и свештеничке службе.

„Код црквених великодостојника то обично значи претходно одузимање чина и враћање у статус лаика.

„Ипак, и тада, у теолошком смислу, оставља се могућност покајања и евентуалног повратка у заједницу", додаје он.

Ранији случајеви

Склањање одређених епископа са позиције није новост у Српској православној цркви.

Владика Константин разрешен је управљања епархијом на простору Немачке 2010. године, као и канадски епископ Георгије 2015. године.

„Још 2014. године постојала је иницијатива да се уведе обавезно пензионисање епископа када наврше око 70 година, као у неким другим црквама, али тај предлог није усвојен.

„Данас је пензионисање могуће на лични захтев или одлуком Синода и Сабора", каже Цветковић.

У случајевима суспензије или других мера, постоји више нивоа одлучивања.

„Најпре комисија испитује случај и подноси извештај Синоду, а одлука Синода може бити упућена Сабору, који доноси коначну одлуку", додаје он.

Сабор је највише црквено законодавно и судско тело у оквиру СПЦ под председништвом патријарха.

Заседа једном годишње, а по потреби и ванредно.

Синод је црквени законодавни орган, доноси одлуке редовно, скоро сваке недеље, или кад се појави хитна потреба.

На његовом челу је такође патријатрх.

„Уопштено, свака тежа дисциплинска мера у Цркви подразумева одузимање вишег чина и спуштање на нижи, уз могућност да се настави духовни живот у складу са новим статусом", додаје Цветковић.

Године 2010. дужности је разрешен и рашко-призренски владика Артемије, који је касније оптуживан и за раскол у цркви.

Ипак, одговорност појединих владика који су пријављени за педофилију у Србији до данас није утврђена ни пред цивилним судом.

Три случаја су изазвала велику пажњу јавности.

Владика врањски Пахомије (световно име Томислав Гашић) оптужен је 2002. године за сексуално злостављање двојице малолетника. После вишегодишњег поступка, 2006. је ослобођен због застаре предмета.

У марту 2013. године, Основно тужилаштво у Врању покренуло је предистражни поступак против Пахомија, након нових оптужби за сексуално злостављање.

Годину дана касније, Тужилаштво утврђује да нема разлога за покретање кривичног поступка.

Пахомије је у време трајања поступака остао на позицији епископа врањског, што је функција коју и данас обавља.

Владика Пахомије је на суду тврдио да није крив.

Окружни суд у Новом Саду је 2006. године осудио некадашњег старешину манастира Хопово Илариона (световно Јован Мишић) на годину дана затвора због навођења малолетних дечака на „недозвољене полне радње".

Годину дана касније Врховни суд враћа процес на почетак, али суђења није било јер је предмет застарео.

Случај бившег владике Зворничко-тузланског Василија Качавенде никада није доспео до суда.

После вишегодишњих оптужби за педофилију и подвођење малолетних дечака, Качавенда подноси оставку „због болести", када у јавности доспева снимак на коме је он, наводно, интиман са једним младићем.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk