Србија и климатске промене: Зашто је рекордно блага зима стигла у нека места, а „половина деце и не зна шта је снег“

Када је 9. марта ове године изашао из куће, Зоран Николић, 59-годишњи мештанин Банатског Карловца, није морао да носи топлу, зимску јакну.

У овом месту на југоистоку Војводине температура је достигла 19 степени Целзијуса, а када је погледао ка небу, могао је да види муње и чује грмљавину.

„Као да је јун месец", кратко описује Зоран за ББЦ на српском.

Снега је ове зиме било „баш мало", а оно што је и падало „отопило се за једно преподне", каже овај професионални возач.

„Половина деце овде, која имају по четири или пет година, готово да и не знају шта је снег", додаје.

Од 1888. године, када су почели да се прикупљају метеоролошки подаци, ово је била најблажа зима у Банатском Карловцу и Ћуприји, граду у централној Србији.

У читавој земљи зимске температуре биле су више само 2007. и 1951. године, према статистици Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у коју је ББЦ имао увид.

„Осетило се по сваком питању" да је топлије, што је негативно утицало на пољопривреднике из овог села, али је и смањило трошкове грејања у времену енергетске кризе, каже Николић.

Поред Ћуприје и Банатског Карловца, широм Србије зимски месеци били су нарочито благи, према подацима РХМЗ-а.

Зимске температуре од 1. децембра до краја фебруара у Београду биле су 5,9 степени Целзијуса, што је за три степена изнад просека и највиши резултат у историји, изузимајући зиму 2007. године.

Била је ово прва зима без ледених дана у Новом Саду и Зајечару, рекордно мали број дана са мразом регистровано је у Београду, Сомбору, Банатском Карловцу, Ваљеву, Крагујевцу, Смедеревској Паланци, Пожеги, Неготину и на Палићу.

Драган Милошевић, климатолог и професор Природно-математичког факултета у Новом Саду, овакве податке сматра „доста великим рекордом", али указује да топле зиме више нису реткост.

„Ова зима је била веома топла у односу на дугорочни просек, али то је била и прошла и она из 2007. године.

„Србија ту није изузетак - многе земље у Европи такође имале топлу зиму, што је последица климатских промена и глобалног отопљавања, па сада готово сваке сезоне имамо неке нове рекорде", прича Милошевић за ББЦ на српском.

Добре стране „сиротињске зиме": Уштеда на огреву и „суве ципеле"

За Зорана Николића необично топла зима донела је позитивну промену - мање је потрошио на грејање породичне куће, каже мештанин Банатског Карловца.

„Ја се, на пример, грејем на дрва и одмах се мање троши на огрев", прича.

Како каже, у времену кризе и инфлације, таква уштеда „добро дође".

У Ћуприји, више од 170 километара јужније, живи Душан Стаменковић, 70-годишњи пензионер, који каже за ББЦ да су у том граду у Поморавском округу „ове зиме заиста прошли лепо".

„Зимус практично није било снега, а ни кише, ниских температура, удара кошаве и северца, који овде опасно знају да дувају.

„Имали смо суве ципеле, нисмо морали да носимо ни чизме, а није било ни снега на коловозу, па смо избегли и саобраћајне проблеме", прича Стаменковић.

Он се, као и Николић, обрадовао „сиротињској зими", како је у шали називају у његовом крају.

„У шали овде тако кажемо, јер нисмо морали да трошимо много струје, дрва, угља на грејање.

„Право да вам кажем, у Ћуприји ми снег баш и не недостаје, јер нисмо на планини или скијалишни центар, па да нам снег треба.

„Лакше нам је кад га нема, а кад се зажелим снега, ја одем негде ван Ћуприје и уживам", додаје пензионер.

Погледајте како је блага зима изгледала на Пештерској висоравни:

Каква је штета од благе зиме?

Упркос радости због мањка снега и виших температура, Стаменковић је размишљао и о проблемима које би блага и сува зима могла да донесе.

Прво је, како каже, помислио на снабдевање водом и негативан утицај на пољопривреду.

„Али, о том - потом. Може да се догоди мраз и у марту", помирљиво говори 70-годишњак.

Више брига врзма се по глави 11 година млађег Зорана Николића, који је већ осетио последице у његовом домаћинству и окружењу.

„Било је више болести и вируса свуда по Карловцу, посебно код деце, а и у пољопривреди је топло време све пореметило", додаје.

„Волео бих да има мало више мраза, не знаш више ни кад је зима", пожалио се Зоран.

Свињокољ је у његовом домаћинству био у децембру, а сунце и температуре изнад нуле донеле су муке у преради меса.

„Клали смо свиње у децембру, па смо морали два пута да солимо и враћамо у саламуру, јер је било много топло и квари се.

„Не може месо да се осуши, не може ништа, јер није било мраза. Толико сам морао да ложим и да димим месо, да сам малтене направио печеницу од пршуте", сликовито објашњава 59-годишњи Карловчанин.

Иако не обрађује земљу, додаје да његове комшије имају проблеме и са узгојем жита.

„Већ почиње да клија и тражи мраз, па пољопривредници морају да прскају против клијања, што је додатни трошак", појашњава.

Поред утицаја на усеве и џеп, климатолог Драган Милошевић упозорава да температуре изнад просека могу негативно да се одразе и на здравље људи.

„Лоше је то што нам је организам навикао на хладније зиме, па овакви климатски шокови могу да утичу на наше здравље и расположење", каже.

Подаци РХМЗ: Друга најтоплија зима у Београду, најмањи број снежних дана на Копаонику

Зима 2023. је најтоплија у Ћуприји и Банатском Карловцу, а друга најтоплија је била на већем броју станица у Београду, Сомбору, Новом Саду, Зрењанину, Кикинди, Краљеву, Пожеги, Сјеници, Нишу, Зајечару, Димитровграду, Врању и на Палићу, кажу из РХМЗ-а у писаном одговору за ББЦ на српском.

Највиша дневна температура износила је 22,2 степена Целзијуса и измерена је у Крагујевцу 16. децембра 2022, док је најнижа забележена у Сјеници 9. фебруара ове године (-22,7 степени Целзијуса).

У Сомбору, Банатском Карловцу, Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Смедеревској Паланци, Пожеги, Неготину и на Палићу никада током зиме није забележен мањи број дана са температуре испод нуле.

У Новом Саду и Зајечару током ове зиме нису забележени ледени дани са максималном дневном температуром ваздуха нижом од нула степени Целзијуса, кажу из РХМЗ у писаном одговору за ББЦ на српском.

Актуелна зима је и осма најкишнија зима у Србији од 1951. године, док је у Сјеници било највише падавина од 1926.

На Копаонику је први пут од почетка мерења забележен дан са количином падавина од 50 милиметара по квадратном метру, али на тој планини никада није забележен мањи број дана са снежним покривачем, додају из РХМЗ.

Чекају ли Србију још топлије зиме?

Професор Милошевић истиче да тренд раста температура у Србији указује на то да ће и зимске температуре бити све веће у наредним деценијама.

„Свака година може да одступа од тренда - и у плусу и у минусу. Ипак, треба нагласити да последњих година имамо много чешће ове топлије зиме", каже овај стручњак.

Овакве појаве нису специфичне само за Србију, која је „део глобалног система" и трпи услед глобалног отопљавања.

„Велика последица тога је што расту не само максималне, већ и минималне температуре, што даље утиче на годишње просеке, па смо 2022. имали најтоплију годину у историји у Европи.

„То се види током свих годишњих доба, али промене највише осетимо током лета и зиме, када су и температуре највише и најниже", појашњава Милошевић

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]