Америчко-израелски напад: Где су Русија и Кина, савезници Ирана

Након што је Велика Британија дозволила Вашингтону да користи њене ваздухопловне базе за „дефанзивне“ ударе током америчко-израелског напада на Иран, пажња је преусмерена на подршку коју би Техеран могао да добије из иностранства.

Русија и Кина имају чврсте дипломатске, трговинске и војне везе са Исламском Републиком, али тренутни сукоб ће показати колико су тачно далеко оне спремне да иду да би је подржали.

Гласна, али сведена подршка Русије

Одговор Москве на заједничке америчко-израелске ваздушне ударе на Иран био је гласан, али ограничен.

Москва је сигнализирала бес и солидарност са Техераном, истовремено пажљиво избегавајући кораке који би увукли Русију директно у сукоб, каже Сергеј Горјашенко из ББЦ њуза на руском.

Портпарол Кремља Дмитри Песков говорио је о „дубоком разочарању“ да је, упркос преговорима између Вашингтона и Техерана, ситуација „деградирала у отворену агресију“.

Москва је, рекао је он, у сталном контакту са вођством Ирана и са заливским државама захваћеним сукобима.

Руско Министарство спољних послова осудило је, како каже, „неиспровоцирану агресију“ против Ирана од САД и Израела, и осудила оно што доживљава као политички атентат и „лов“ на шефове суверених држава.

У недељу је председник Владимир Путин послао изразе саучешћа иранском председнику Масуду Пезешкијану због убиства иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, назвавши то „циничним кршењем морала и међународног права“.

А опет је Кремљ упадљиво избегавао да упути личну критику на рачун америчког председника Доналда Трампа и још увек изражава захвалност америчким напорима за посредовање у преговорима око Украјине.

Упитан у понедељак како Москва сада може да верује Вашингтону, Песков је одговорио да Русија „пре и изнад свега верује само себи“ и штити властите интересе.

Ти интереси помажу да се објасни зашто руска подршка Ирану остаје углавном реторичке природе, иако је Иран постао један од најближих савезника Москве од почетка потпуне инвазије на Украјину, шаљући дронове и помажући Русији да развије начине за избегавање западних санкција, јавља наш дописник.

Иран се такође уклапа у визију Кремља о мултиполарном поретку, у ком су права држава важнија од људских права, а владе држе свеобухватну контролу код куће.

Пад једног таквог режима представљао би ударац поменутом моделу.

Истовремено, Кремљ је већ раније показао да неће ризиковати превише тога за властите партнере, било у Венецуели, Сирији или током 12 дневног рата између Израела и Ирана у лето 2025. године.

Русија је изузетно ангажована у Украјини и делује неспремно, а можда чак и неспособно, да понуди више од дипломатске подршке и војно-техничке сарадње.

Споразум о руско-иранском стратешком партнерству потписан 17. јануара 2025. године не обухвата пакт о узајамној одбрани.

Москва и Техеран су се обавезали да ће размењивати информације, држати заједничке вежбе и „осигурати регионалну безбедност“, али нису обећали да ће бранити једно друго ако неко од њих буде био нападнут.

Економске везе између две земље су такође скромне, а трговина остаје у домену од четири до пет милијарди долара.

Али зато војне и индустријске везе расту.

У фебруару је лист Фајненшел тајмс писао о великом споразуму према ком ће Русија слати Ирану преносиве противваздушне одбрамбене системе Верба, вредне 500 милиона евра.

Иран је добио авион за обуку Јак 130, јуришне хеликоптере Ми 28, а очекује и борбене авионе Су 35, мада Русија тек треба да пошаље системе Верба.

Употреба иранских дронова Шахед значајно је променила тактику руских снага на украјинском фронту.

Међутим, прошле године је Москва рапидно проширила властиту производњу дронова, смањивши зависност од иранског оружја.

За Москву, Иран је сувише важан да би му било дозвољено да падне - али недовољно важан да би се борила за њега.

Та рачуница би могла да се промени, али за сада ће руска интервенција највероватније углавном бити сведена на речи.

Улога Кине као економске сламке спаса

Кина је оштро осудила убиство ајатолаха Алиха Хамнеија, а Пекинг се историјски противи америчкој стратегији смене режима широм света.

У сржи кинеско-иранске везе налази се узајамно корисно економско партнерство, каже Шон Јуан из Глобалне кинеске јединице Светског сервиса ББЦ-ја.

Кина је највећи трговински партнер Ирана и његова највећа муштерија за енергенте.

Упркос вишегодишњих паралишућих америчких санкција Ирану, Пекинг је остао економска сламка спаса за Техеран, купујући огромне количине његове нафте по повлашћеној цени преко мреже такозваних „флота духова“ – лажно регистрованих бродова који избегавају санкције да би превозили нафту.

Године 2025, на пример, Кина је купила више од 80 одсто иранске нафте послате бродовима, а зарада од кинеских куповине помогла је Ирану да стабилизује привреду и финансира трошење на одбрану упркос томе што су се западна тржишта за њега затворила.

Двадесетпетогодишњи стратешки споразум потписан 2021. године учврстио је њихов однос, обећавши стотине милијарди у кинеским улагањима у иранску инфраструктуру и телекомуникације.

Израел и САД напали Иран

'Дуга игра' Кине

Историјски гледано, кинески приступ напетостима између Ирана и Израела и Ирана и САД-а био је стратешко ограђивање.

Током претходних ескалација, у које спада и 12-дневни рат Израела и Ирана у лето 2025. године, Кина је доследно позивала на „уздржаност“ док је за све окривљавала „спољно мешање“ – што је не тако прикривена референца на америчку политику, јавља наш дописник.

У претходним сукобима између Ирана и Израела, Кина се понашала као дипломатски штит за Техеран, користећи моћ вета - или претњу да ће га употребити - да би ублажила резолуције УН-а.

Међутим, Кина никад није понудила директну војну интервенцију.

Стратегија Пекинга одувек је била да Америка остане заузета на Блиском истоку, каже наш дописник, без покретања потпуног регионалног колапса који би дигао светске цене нафте.

Про-западњачки режим у Техерану био би катастрофални геополитички пораз за Кину, јер Техеран не само да јој шаље енергенте, већ и политички представља позамашну противтежу америчком утицају у региону.

Иран је члан БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу, и служи као кључно географско везивно ткиво између Централне Азије, Кавказа и Блиског истока.

Пад Исламске Републике могао би да ослаби кредибилитет мултилатералних механизама које Москва и Пекинг покушавају да ојачају.

Без потпуне америчко-израелске инвазије на Иран, тамошње политичке и војне структуре би могле да остану на власти.

Пекинг ће играти уобичајену „дугу игру“, намеравајући да остане у добрим односима са оним ко буде заменио Хамнеија на положају вође Ирана, док ће Русија тражити властите прилике.

У Ирану жалост и прослава после смрти врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk