Две материце: Живот са ретком гинеколошком аномалијом

Аутор фотографије, Jakov Ponjavić/BBC
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 6 мин
„Баш сте редак случај. Прва сте ми пацијенткиња са овом врстом аномалије, а радим више од 30 година.
„Ви изгледа имате две материце."
Сари је ову ретку дијагнозу саопштила гинеколошкиња на студентској поликлиници.
Имала је 20 година и први пут је отишла на преглед из предострожности.
Готово све жене у њеној породици су се мучиле са неким гинеколошким проблемом.
„Молим?", упитала је уплашено.
Чула је да људи могу да се роде са једним бубрегом или вишком прстију, али ју је овај податак потпуно збунио.
„Како је то могуће? Како жена може да има две материце?' Шта то значи?", изговарала је питања док је лежала на кревету.
„Дешава се, али желим да будем сигурна.
„Дођите поново за месец дана када вам прође циклус", присетила се докторкиних речи у разговору за ББЦ на српском.
Женски репродуктивни органи (материца, јајовод, вагина и грлић материце) настају спајањем Милерових канала још у раној фази развоја ембриона.
Уколико до тога не дође, развијају се две материце, а могу и да настану два грлића или две вагине, објашњава Снежана Ракић, гинеколошкиња.
Дијагностикују се ултразвучним прегледом, а симптоми који би могли да укажу ове промене су болне менструације или продужена крварења.
Код неких жена, крварења готово да нема.
„То је ствар на коју не можемо да утичемо, јер се дешава у раној деоби ћелија и природа је тако удесила.
„Ретки су случајеви и учесталост је између 0,3 и 0,7 одсто", каже за ББЦ на српском.
Званичне статистике о броју жена које са урођеном ретком гинеколошком аномалијом нема, али се процењује да око 8,4 одсто жена у свету има неку врсту промена у репродуктивним органима.
Сарина прича
Сари је месец дана од првог прегледа потврђено да је рођена са две материце.
„Живи се са тим, можда ће бити проблема са трудноћом, али је рано да мислите о томе", покушавала је лекарка да је умири.
Сара никада до тада није размишљала о деци.
Њене две материце су подједнако развијене, чврсте су и има само један грлић.
„Шта то значи?", питала је.
„Ви практично дупло крварите. Урадићемо и хормоне да видимо када су вам овулације", гласио је одговор.
Жене са овом врстом аномалије углавном могу да остану трудне, али је питање да ли могу да изнесу трудноћу до краја, указује гинеколошкиња Ракић.
„Оне су склоније честим спонтаним побачајима, јер све зависи од тога у којој материци је плод, на шта не може да се утиче, због чега трудуноћа захтева посебну контролу.
„Код неких жена са двоструком материцом долази до превременог порођаја, а има и случајева где плод не преживи.
„Неке жене са две материце су природно стерилне уколико имају септум материце (зид)",
Сара је међу њима.
Има септум, а анализа хормона показала је и да не овулира редовно, што ће јој у наредним годинама створити додатне проблеме, па и рани улазак у менопаузу, период када жена престаје да има циклус.
„Код утерус дуплекса, како се још назива ова појава, појачан је и секрет и жене могу да имају дугогодишње хроничне упале", додаје гинеколошкиња.
Погледајте пет ствари које треба да знате о раку грлића материце
Елизабетина прича
Елизабет Амоа је сазнала да је рођена са две материце, али и две вагине релативно касно - у 33. години.
Вагина се налази унутар тела - то је мишићни канал који повезује материцу са спољним светом.
Оно што можете да видите споља, део који додирује вашу одећу, то је вулва.
Елизабетином сазнању су претходиле мучне године праћене обилним менструацијама, несносним боловима и учесталим вагиналним инфекцијама.
Рођена је у Гани, у Африци, али је одрастала у Лондону, главном граду Велике Британије.
Желела је да буде правница, али је прекинула студије јер је морала да ради.
Били су то привремени послови, пошто се често разбољевала.
Непрестано је говорила да јој није добро, да има јаке болове, али „као да је нико није чуо".
„Мислили су да измишљам и да се претварам, говорили ми да сам психички лоше и да од тога треба да се лечим", присећа се Амоа за ББЦ на српском.
„Била сам узнемирена и гневна, истовремено, јер ми заиста није било добро.
„Човек осећа када му је лоше", додаје.
Када је напунила 28 година саопштили су јој да има мноштво миома (доброћудне промене на грлићу материце) и да је то потенцијални разлог болова.
Врло брзо је затруднела, али се породила превремено.

Аутор фотографије, Elizabet Amoa/Privatna arhiva
Елизабети је било све горе, да би јој тек 2015. у Немачкој саопштили да заправо има ретко гинеколошко стање.
Тада су јој дијагностиковали и тешки стадијум ендометриозе, хронично, доброћудно, али неизлечиво обољење.
„Непрестано сам постављала питање како до сада нису видели моје стање. Како на тим прегледима нису видели да имам две материце и вагине и да имам и ендометриозу.
„Никада нисам добила одговор", каже разочарано.
Од 2016. до 2018. Елизабет је неколико пута била на операционом столу.
Биле су, каже, тешке, али неопходне операције.
„Када су утврдили шта ми је осетила сам и олакшање.
„Помислила сам: 'Ипак нисам луда, заиста нешто није у реду са мном и заиста ми је лоше'", каже Амоа годинама касније.
У међувремену јој је дијагностикован и дијабетес 2.
„То ми је сада најмањи проблем", додаје ова 43-годишњакиња.
Прошло је десет година од прве операције, али се болови ипак враћају, само што је сада научила да живи са њима.
После годину дана први пут је добила менструацију, иако јој је речено да је увелико у менопаузи.
„Надам се да нећу поново лежати у болници", каже оптимистично.
Погледајте видео о менопаузи, промени у животу сваке жене
Сарино здравствено стање зачудило је и њене другарице.
И после толико година и даље се шале на њен рачун.
„Кад год се вратим са гинеколошког прегледа најбољој другарици пошаљем поруку - Без бриге, обе материце су добро и у љубави су."
„Битно да су добре. Ти ћеш заувек бити мој омиљени медицински феномен", напише јој пријатељица.
Елизабет је основала невладину организацију Специалладy Аwаренесс чији је циљ да се више прича о репродуктивном здрављу жена.
Написала је и књигу Неизговорени идентитет.
„Требало би да о томе више причамо, то није срамота. Треба више истраживати, како би се дијагнозе постављале на време.
„Да сам знала моје стање, многе ствари би биле другачије", каже она.
Највећа подршка су јој свих ових година били муж и ужа и шира породица.
„На моје искуство више не гледам као на трауму, већ сматрам да је то сада благослов", закључује Елизабет Амоа.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk



































