МОЛ: Мост и брана између Русије и Европе

Када је увоз руске нафте за европске фирме постао немогућ услед оштрих америчких санкција, једна компанија је наставила да је добија, прерађује и продаје у Централној Европи.

Док су политички односи чланица Европске уније и Русије најнапетији у претходних неколико деценија, земља из које ова компанија долази одржава блиске контакте са Москвом.

Многи су се питали како ће се расплести Гордијев чвор око руског власништва у Нафтној индустрији Србије (НИС) услед америчких санкција, јер више од годину дана није пронађено решење које је прихватљиво Вашингтону, Москви и Београду.

Онда се поново појавило име те компаније.

Иако би током 2026. могла да буде мост између руског енергетског сектора и западних сила, две деценије раније умало је потпала под руско власништво.

То је спречила влада државе чија је главна привредна артерија.

Када би ово била игра Корак по корак у популарном телевизијском квизу Слагалица, тачан одговор би гласио:

„МОЛ Група, мађарски енергетски гигант".

Између Русије и Европе

Погледајте видео: МОЛ на прагу преузимања НИС-а

Компанија је потписала „оквирни споразум" са руским Гаспромњефтом о откупу 56,15 одсто акција НИС-а, којим би стекла права управљања пословањем и рафинеријом у Панчеву, саопштили су из ћерке фирме МОЛ Србија 19. јануара.

То у пракси значи да је Гаспромњефт „прихватио Молову понуду", а потписан је и меморандум којим „улазак Мола у НИС подржава и Влада Србије", рекао је Ђерђ Баша, шеф стратешког одељка Мол Групе.

„Продавац, купац и обе земље домаћини, Мађарска и Србија, у потпуности подржавају овај пројекат", додао је.

Чека се само одобрење америчке Канцеларије за контролу стране имовине (Офак), а окончање целог посла очекује се „наредних месеци", истиче Баша.

За овај пројекат Мол планира оснивање заједничке компаније са фирмом АДНОЦ из Уједињених Арапских Емирата, у којој ће Мол бити „контролни акционар", а Република Србија ће увећати удео у НИС-у за пет одсто, додаје.

Ширење на Западни Балкан, пошто је то мађарска фирма учинила и у Хрватској, Словачкој и Румунији, уклопило би се у досадашњу пословну политику и циљеве да Мол буде регионални лидер, каже Андраш Ђорђи Деак, мађарски стручњак за енергетске политике, за ББЦ на српском.

„Не добијате прилику сваког дана да купите рафинерију, оне се ретко продају, као и велике националне нафтне компаније, па ако сте МОЛ и постоји шанса да их купите, морате да покушате", додаје виши истраживач Института за светску економију у Будимпешти.

Али, у целом послу постоји и политичка рачуница, јер реч имају и владе у Москви, Вашингтону, Будимпешти и Београду.

Ширење мађарског утицаја у енергетском сектору широм Централне и Југоисточне Европе није само план МОЛ-а, већ и мађарске владе, каже Петер Креко, политиколог из те државе, за ББЦ на српском.

„Руководство МОЛ-а има врло блиске односе са врхом власти у Будимпешти и рекао бих да тај посао доноси предности МОЛ-у у пословном смислу и Мађарској у геополитичком", сматра директор истраживачког института Политички капитал из Будимпеште.

Мол је заинтересован за још један сличан посао: попут Гаспромњефта, руски Лукоил је такође под америчким санкцијама, због чега би та фирма могла да прода постројења у Бугарској.

Међу њима је и рафинерија нафте Нефточим у граду Бургасу на обали Црног мора, а агенција Ројтерс је известила да је МОЛ међу заинтересованим купцима.

Али, готово 20 година раније, улоге су могле да буду другачије.

Аустријски ОМВ купио је на берзи у Будимпешти 21 одсто акција МОЛ-а 2007. године, што су стручњаци оценили као „непријатељско преузимање", јер две компаније послују у истом региону са сличним циљевима, а управа МОЛ-а се није сагласила са продајом Аустријанцима.

Исте године мађарска влада одлучила је да то спречи и донела је закон који ће остати познат као „Лекс Мол", односно закон о МОЛ-у.

Промењен је и начин управљања, како би управа могла да води компанију и без већине у Управном одбору.

У Будимпешти тада нису желели да аустријска фирма „преузме контролу над мађарским и словачким енергетским сектором", због чега су променили начин управљања Молом и омогућили управи да доноси одлуке и без већинског пакета акција, каже Андраш Ђорђи Деак.

Две године касније ОМВ је продао сопствени удео руском Сургутњефтгасу, нафтној компанији блиској Кремљу, а 2011. судском одлуком у Бечу утврђено је да су аустријска и руска фирма противзаконито сарађивале у тајности, намеравајући да власништво МОЛ-а пређе у руске руке.

„Влада Виктора Орбана је 2011. откупила 21,2 одсто акција од Сургутњефта за 1,88 милијарди евра, јер је желела да компанија остане независна од страног утицаја.

„Проблем је био у томе што су Руси уз акције имали и позицију добављача сирове нафте, па се страховало да би на тај начин њихов утицај био превелик и остављена им је само улога добављача", објашњава енергетски стручњак Деак.

Подсећа и да је пре 15 година Орбан имао другачији став и реторику према Русији и руском председнику Владимиру Путину, за ког се спекулисало да је имао велики удео у власништву Сургутњефтагаса.

„Орбан тада није био Путинов лојалиста, чак је и негативно говорио о Русији.

„Данас он и даље не жели да препусти МОЛ Русима, али је става да Мађарска треба да купује руску нафту ако је јефтинија", сматра Деак.

Зашто МОЛ једини у ЕУ сме да увози руску нафту?

Сједињене Државе су у октобру 2025. увеле санкције руском нафтном сектору, којима су обухваћени Росњефт и Лукоил, две компаније које заједно стоје иза готово половине годишњег извоза нафте из Русије.

То је значило да увоз руске нафте постаје готово онемогућен за све компаније из Европе, али четири месеца касније она нафтоводом Дружба преко Украјине и даље стиже у Мађарску и Словачку.

Виктор Орбан је убрзо после увођења санкција уговорио са Доналдом Трампом једногодишње изузеће од санкција за Мађарску и МОЛ, а истовремено постигао договор о увозу гаса и оружја из Америке, о чему је ББЦ писао.

Мађарска и МОЛ сада „убирају плодове добрих односа Орбанове владе са Москвом, а истовремено и са Сједињеним Државама", сматра политиколог Петер Креко.

„Мађарска је готово једина чланица Европске уније у тој позицији, пошто је једино Словачка близу тога", додаје.

МОЛ група је највећи играч у енергетском сектору и у Словачкој, пошто од 2004. контролише више од 98 одсто акција Словнафта, бивше националне нафтне компаније.

Словнафт тако „извлачи корист из изузећа од америчких санкција", јер су постројења те компаније изграђена тако да могу да обрађују готово само ту врсту сирове нафте, каже Јозеф Бадида, словачки стручњак за енергетику, за ББЦ на српском.

„Словнафт тренутно сме да пласира нафтне деривате добијене из руске нафте само на домаће тржиште и у Украјину", додаје аналитичар консултантске куће ЕпВ из Братиславе.

Зашто су МОЛ и Мађарска прихватљиви свим странама?

Кредит који МОЛ и Мађарска имају у међународним преговорима потиче из два извора, сматра Петер Креко.

МОЛ је „важан регионални играч, способан да управља постројењима које преузме и одржи стабилност тржишта нафтних деривата", каже.

Ту је и „геополитички аспект", а Креко под тим подразумева блиске везе Виктора Орбана са светским лидерима.

„Парламентарни избори у априлу у Мађарској биће први на којима истог кандидата подржавају и Русија и Америка, односно и Владимир Путин и Доналд Трамп", додаје политиколог.

Продаја НИС-а могла би да буде позитиван сигнал и на много већој позорници од мађарске или српске.

„Уколико Офак прихвати продају МОЛ-у и уклони санкције, то ће вероватно бити и напредак у политичко-економским односима Русије и Америке у овом осетљивом тренутку", верује Креко.

Иако односи Орбана са светским лидерима обезбеђују Мађарској и МОЛ-у место за преговарачким столом, тренутне околности диктирају и пословна и политичка партнерства.

Енергетичар Деак напомиње да руска страна прво није желела да прода НИС, потом је вршила прерасподелу власништва на друге руске фирме, а онда планирала да пронађе прелазног власника, који би по окончању рата у Украјини продао удео назад Гаспромњефту.

„Руси не верују МОЛ-у, ни МОЛ није таква компанија, нити је то прихватљиво Америци, која има стратешки интерес да заувек истисне руско власништво из НИС-а", објашњава стручњак из Будимпеште.

За то време Србија и њен председник Александар Вучић играли су „игру одлагања", али сада желе да се што пре пронађе решење, додаје Деак.

„У Србији постоје страхови да би МОЛ могао да уради оно што је урадио у Хрватској, где је затворио рафинерију у Сиску, што не би била пожељна опција за Србију.

„Верујем да би Србија желела неке гаранције да се то неће догодити, али не делује ми ни да има широк спектар опција", закључује он.

Мењају ли избори у Мађарској положај МОЛ-а?

За Мађарску у 2026. и 2027. истиче неколико важних рокова.

Изузеће од америчких санкција за увоз енергената из Русије истиче на јесен, а Европски савет је усвојио одлуку о забрани увоза руског течног природног гаса од првог дана 2027, док ће на јесен те године наступити обустава свих гасних набавки из Русије.

Мађарска и Словачка биле су против те одлуке, а власти у Будимпешти покушавају да је оспоре пред Европским судом правде.

Пре свих побројаних рокова истиче четврти узастопни мандат премијера Виктора Орбана, а на изборима 12. априла трка за посланичке мандате могла би да буде неизвеснија него претходних година.

Највећа конкуренција Орбановој странци Фидес ће, према очекивањима, бити партија Тиса, коју предводи Петер Мађар, посланик у Европском парламенту.

Уколико он буде следећи премијер Мађарске, политиколог Петер Креко очекује „мало више проевропску владу и мале промене у спољној политици", али не и нагле заокрете.

Док „нико не зна где ће бити Виктор Орбан после избора у априлу", МОЛ-ово преузимање НИС-а, уколико га одобри Офак, не би требало да се доводи у питање, додаје Андраш Ђорђи Деак.

„Колико схватам, договор око НИС-а би требало да се постигне пре избора у Мађарској и не очекујем неке битне промене, јер имамо интерес Америке да се уклоне руске фирме из власништва, ко год био на власти у Мађарској", објашњава енергетичар.

Али, промена би могло да буде на домаћем плану за МОЛ групу, чији је директор Жолт Хернади на то место дошао још 2001, током првог Орбановог премијерског мандата.

„Највећа последица евентуалног пораза Орбана би могао да буде врло напет однос управе Мола и нове владе, уколико победи Петер Мађар.

„Мађар сматра да је садашња управа превише блиска Орбановом Фидесу, али управа практично има имунитет и контролу, која може да се промени само са двотрећинском већином у парламенту", каже Деак.

То значи да ће Хернади вероватно и после априла наставити вишедеценијски мандат у МОЛ-у.

„Иако је близак Фидесу, евентуална нова влада ће тешко нешто моћи да уради по том питању", закључује Деак.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk