Шта би деца радила када би друштвене мреже биле забрањене у Србији

Љутња који се шири попут пожара и немогуће ју је умирити - тако отприлике замишљам реакцију тинејџера када би им неко забранио друштвене мреже.

Управо то је учинила Аустралија, прва држава у којој млађи од 16 године неће моћи да користе десет платформи, међу којима су Instagram, Фејсбук, ТикТок, и делимично Јутјуб.

Ако би се слична ствар догодила у Србији, реакција би била далеко умеренија од оне која ми се мота по глави, бар судећи по одговорима тинејџера.

Тринаестогодишња Дора каже да би у том случају вероватно играла видео-игре, а годину дана млађа Лола би време проводила напољу.

Обе ово изговарају без много премишљања, лако прелазећи на следеће питање, као да таква могућност није ништа страшно за њих.

Можда зато што и не верују да се тако нешто може десити, а можда и заиста свет без друштвених мрежа није за њих незамислив.

Апокалиптичне слутње како би млади дочекали гашење друштвених мрежа падају ми на памет јер Србија предњачи по броју деце која користе друштвене мреже, као и по времену које тинејџери проводе на интернету.

Значајан број деце у Србији између девет и 11 година каже да користи друштвене мреже сваки дан - чак 45 одсто, док је тај проценат у Немачкој 11, показало је раније истраживање Деца Европе на интернету спроведено у 19 европских земаља.

Међу децом узраста од 12 до 14 година, њих 86 одсто свакодневно је користило друштвене мреже, што је највећи проценат међу испитаним државама.

Званичних иницијатива за забрану мрежа за младе није било, али је Заштитник грађана припремио предлог закона којим би се забранила употреба мобилних телефона у основним и средњим школама.

„Пре него што са тим законом изађемо у јавност, дали смо младима, онима којима је намењен, да га прокоментаришу.

„Када они буду дали примедбе и када те примедбе унесемо у закон, изаћи ћемо с тим у јавност", рекао је Зоран Пашалић.

'И тата је на телефону'

Дора највише времена на друштвеним мрежама проводи гледајући забавне садржаје, кратке видее (рилсе), вести о омиљеним бендовима.

„Много волим К-поп и онда на мрежама налазим све што ме занима из тог света", каже тинејџерка која има профиле на више мрежа, али највише користи Instagram.

Њени другови из одељења више су везани за ТикТок, на коме објављују снимке које сами праве.

Дора је управо на ТикТоку сазнала прошле недеље да ће младима у Аустралији забранити друштвене мреже.

Она не може да се сети да је на мрежама научила или видела нешто корисно - „можда једном неки савет како лакше да учиш за тестове, мада то није помогло", каже.

Ипак, за њу су друштвене мреже прозор у свет који је занима и верује да била „тужна ако их не би имала јер ту сазнаје када ће да изађе нека песма или албум".

Родитељи су јој ограничили време које проводи на телефону на два сата дневно, али Дора каже да су они загледани у екран много више.

„Тата је стално на телефону, гледа и он мреже, каже да мора због посла“, говори уз осмех.

Погледајте видео: Водич за баке, деке и родитеље - како да деца буду безбедна на интернету

Поједини стручњаци саветују да родитељи не би требало да покушавају да ограниче време деци на интернету, јер ако желе, тинејџери могу да нађу начин да забране заобиђу.

Родитељи треба да подрже дете у саморегулацији времена испред екрана и да му омогуће да учествује у креирању породичних правила о здравом и безбедном коришћењу интернета, рекла је психолошкиња Добринка Кузмановић за Данас.

Погледајте и овај видео: Шта се деси кад нам искључе интернет

'Не бих седела у кући'

Лола, ученица шестог разреда, до пре неколико месеци имала је профиле на Instagramу и ТикТоку, али их је угасила.

Каже да јој се ове „мреже више не свиђају јер има осећај да само губи време на њима".

Остао јој је Снепчет, где је повезана само са пријатељима које познаје, и на којем проводи до сат времена дневно.

Толико су јој дозволили родитељи.

Иако спомиње да јој мама, за разлику од родитеља њених пријатеља „све ограничава" у погледу друштвених мрежа, каже и да одрасли „треба да стављају забране јер нема много паметног да се види".

„Све су то садржаји који се праве да би неко добио паре од броја прегледа", каже Лола.

Ипак, био би јој проблем када не било Снепчета, на коме поред дописивања гледа и снимке.

„Ако би биле забрањене мреже, сигурно не бих седела у кући, ишла бих напоље", каже.

Њена вршњакиња Алиса нема профил ни на једној друштвеној мрежи, али прати садржај на Јутјубу.

„Мама каже да ми нису потребне друштвене мреже, а и ја се слажем јер сам дете", говори.

У њеном одељењу скоро сва деца имају профиле на друштвеним платформама, и када говори о томе, прва ствар која је пада на памет јесте исмевање једног од другара на Тиктоку.

„Када се прича о друштвеним мрежама, мени је важно да се каже да не треба да се користе за исмевање", истиче.

То што их она нема, није јој проблем у односу са другарима и углавном комуницира са њима преко Вајбера (Viber), објашњава.

Јутјуб, посебно кратки снимци, забавни су јој, али верује да не би био смак света када не би могла да приступи овој платформи.

„Радила бих нешто друго - цртала или читала нешто", каже.

Национални контакт центар Паметно и безбедно пружа материјале за децу и родитеље о безбедном коришћењу интернета, а број за пријаве је 19833.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]