СОС линија за помоћ мамама: 'Неке реченице изговарају први пут'

Када сам Јовани Ружичић рекла да бисмо радили причу о СОС линији за маме, коју води њена организација, за неколико сати послала ми је тачну сатницу када могу да причам са једном од саветница на линији, присуствујем тренингу за волонтере и када ћемо нас две да наставимо разговор.

На дан обуке, док смо разговарале за овај текст, оснивачица и директорка невладине организације „Центар за маме" паралелно је организовала ручак за учеснице тренинга, али се побринула и за многе друге детаље - од тога да сви имају хемијске оловке и пратећи материјал до одговора на питања будућих волонтерки.

Али ова жена, за коју се чини да све држи чврсто у рукама, у једном тренутку имала је осећај да се „све око ње љуља" - баш кад је постала мама.

Неколико дана пре Јованиног првог порођаја њена мајка доживела је тежак мождани удар.

Следећих девет година није могла да говори и хода док је Јована одгајала двоје деце, пролазећи и кроз развод.

„Имам 'милион' дивних људи око себе, а била сам сама.

„Мени је тада била потребна оваква линија.

„Лепота активизма лежи у томе што уместо да решавам само неку моју потребу, могу уз подршку да поставим линију која ће бити корисна и другима", каже.

Мама СОС линија (060 33 93 390) је бесплатан број телефона за емоционалну подршку мајкама и свакодневно је доступан од девет до 15 сати.

Постпорођајну тугу (baby blues), у првих шест месеци после порођаја доживљава и до 80 одсто породиља, показало је раније истраживање Центра за маме.

Готово половина мама често се осећала усамљено или је имала осећај кривице и посрамљености без јасног разлога.

Око 27 одсто макар је једном помислило да не жели да постоји, подаци су из онлајн истраживања на узорку од 1.701 маме из Србије.

На СОС линији раде волонтерке, међу којима је Милица Васиљевић Благојевић.

Она издваја три сата у две недеље за пружање овакве врсте подршке.

„Рад на СОС телефону доноси специфичан осећај пријатности. Не знам ни како бих описала.

„Када се јавите, срце крене да вам лупа, а онда видите да можете нешто да урадите и да помогнете", каже ова професорка, запослена у Високој здравственој школи у Земуну.

Мајка је троје деце.

Пре рада на СОС линији, волонтерке пролазе обуку за саветодавни рад, а последњу су организовале социјалне раднице Жељка Бургунд и Тамара Борисављевић, обе са вишедеценијским искуством са оваквом врстом помоћи.

„Још 1950-их, када је отворен први СОС телефон за децу у Енглеској, видело се колико је та врста помоћи важна, јер се добија одмах, људи не морају да заказују, да се представљају, дају податке, од њих се ништа не тражи и могу само да окрену број телефона", говори Жељка Бургунд.

'Наш посао је ослобађање од страха'

На последњем спрату централне београдске општине Стари град, у канцеларији са тапацираним вратима, око дугуљастог стола седи десетак жена од раних тридесетих до шездесетих година.

Не деле ни исто образовање, ни професију, ни животно искуство, али у слободно време помажу женама чије име никада неће сазнати и чије лице никада неће видети.

Ипак, чуће од њих ствари које жене с друге стране линије можда до тада „ни саме себи нису признале".

Међу њима су учеснице које имају децу и оне које немају.

„За рад на СОС линији јављају се људи који имају изражену емпатију, а често се дешава и да су прошли слична искуства", говори Бургунд.

Првих пола сата обуке, којима присуствујем, пролази у теоријским објашњенима док је практични рад и сналажење у конкретним ситуација касније на распореду.

„Саветовање на СОС линији није психотерапија", једна је од реченица која ми остаје урезана.

Друга је: „Тек током разговора са нама, жене често први пут чују себе, ми смо нека врста огледала".

Током каснијег разговора, Бургунд ми објашњава да је задатак саветница да „олакшају ситуацију жени која је позвала".

„Да јој помогнемо да направи ширу слику и план за решавање проблема.

„То може да буде и мали корак, попут разговора са блиском особом - за почетак", каже.

Понекад мајке знају да су ствари са којима се суочавају саставни део одрастања, попут тантрума код мање деце или побуне код тинејџера, објашњава.

„Али кад их преплави проблем, њихово искуство као да остаје блокирано и тада су ови позиви добар начин да се ствари врате у нормалу.

„То се зове нормализација ситуације, али је не треба радити по сваку цену", каже.

Ситуације са којима се жене суочавају могу да превазилазе рад саветница.

Ако се ради о породичном насиљу и потреби за психијатријском или психолошком помоћи, саветнице упућују жене на друге службе.

Током тренинга, едукаторке упознају учеснице да је њихов посао расплашивање - ослобађање од бојазни шта ће се десити ако изговоре „погрешну реченицу".

„Нема погрешне реченице ако се добро припремите", говоре едукаторке.

Погледајте видео: 'Док сам дојила ћерку, замишљала сам како је бацам кроз прозор'

Умем ли ја ово?

Милица Васиљевић Благојевић се добро припремила за рад на СОС линији, али јој се враћало питање: „Хоћу ли ја ово умети?".

Све док није добила први позив.

Јавила јој се млада мама, чија је беба имала неколико месеци, што је било искуство са којим је могла да се повеже.

„Њена дилема је била да ли је добра мајка, што је честа тема позива. Покушала сам да јој ставим до знања да је све што осећа у реду.

„Када смо од суза на почетку разговора стигле до осмеха на крају, то ми је био знак да ћу умети", прича.

Као што волонтерке имају дилеме о вештинама, слична питања опседају мајке које се јављају.

„Да ли се довољно и на прави начин бавим дететом?

„Да ли сам довољно добра партнерка?

„Тражим ли превише подршку партнера? Грешим ли у васпитању?", набраја Милица питања.

Она је децу добила у 20-им, 30-им и 40-им и иста питања су се и њој враћала у различитим тренуцима.

Иако је имала подршку породице, прве недеље и месеци после порођаја били су тешки.

„Друштвено је неприхватљиво да мајка, која је родила здраво дете и добро прошла на порођају, буде тужна.

„Чак ни моја мајка, која је педагог, није могла да препозна како се осећам, а ја сам то гушила у себи и било ми је непријатно да покажем", говори.

'Није само лепо бити мама'

Живот Јоване Ружичић обележен је волонтирањем и активизмом.

Од рада у хуманитарној организацији Јазас, када је била средњошколка, преко волонтирања на СОС линији за жене жртве сексуалног злостављања док је била на постдипломским студијама у Америци.

СОС телефон за маме је развијен на сличним основама као ова линија на којој је радила пре 20 година.

Али у телефонској помоћи за маме, Ружичић осећа да се иде против увреженог мишљења да је „само лепо и фантастично бити мама".

„Ми кажемо: 'Ако ти је тешко, зови нас'."

Често се поставља питање „како може да ти буде тешко ако испуњаваш највећу и најзначајнију улогу" и „остварили сте се као мајка", набраја најчешће флоксуле којима се описује мајчинство.

За њу је важно да СОС за маме буде представљен баш као линија када је мамама тешко.

И сама услуга СОС за маме пролази кроз изазован период - због недостатка новца да изнајме простор, волонтерке раде од куће или сопствене канцеларије, примајући позиве који се преусмеравају на њихове бројеве телефона.

Јована и Милица верују, међутим, да ће линија наставити да расте.

„Сви се ми мењамо са овом линијом. Поједине волонтерке су уписале додатне едукације, неке су промениле каријеру.

„Што се мене тиче, променио се мој однос према себи - постала сам емпатичнија и мање захтевна.

„Знам да ће за 20 година ова линија постати национална и препозната као број који ће маме звати нон-стоп."

Погледајте видео: Сомборске шнајдерке - 'зашивање' рана породичног насиља

СОС линије у Србији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk