Upotreba herbicida u srpskoj poljoprivredi: 'Prskaj, nema veze'

Radujem se proleću, ali me nekad izmori i sama pomisao na redovno košenje trave u selu gde mi živi majka.

Veliko dvorište, voćnjak i travnjak ispred kuće - na to ode i nekoliko sati neprekidnog rada, ako ne računam kratke pauze za vodu i da sipam benzin u kosilicu.

Volim kada je trava zdravo zelena.

Čini me srećnom i mirnom, iako tamo ne živim.

Međutim, ponekad je dovoljan samo pogled malo dalje od moje bašte da me rastuži komšijska požutela trava.

„To je da poludiš šta rade, jer ih mrzi da kose travu, pa poprskaju 'totalom' i misle da su mirni.

„Kao da im nije dovoljno što pored toga posade baštu“, uvek ljutito dobaci druga komšinica, dok ja gunđam, više za sebe.

Totalni herbicid je neselektivno sredstvo za suzbijanje korova, koje uništava skoro sve zelene biljke sa kojima dođe u kontakt.

Najpoznatija materija u ovim herbicidima je glifosat.

Izveštaj Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije iz 2015. godine utvrdio je da je glifosat „verovatno kancerogen“.

Vremenom se stvorila otpornost biljaka na glifosat, pa je došlo do porasta upotrebe herbicida, koji mogu da budu štetni za insekte oprašivače i druge divlje životinje.

„Višegodišnja upotreba u kućnoj bašti može da dovede do kumulativnih efekata na mikrobiološki diverzitet zemljišta koji se možda manje javljaju pri jednokratnoj profesionalnoj primeni na velikim površinama.

„Glifosat se razgrađuje u biološki aktivna jedinjenja koja potencijalno dugo ostaju prisutna u zemljištu", kaže Andreja Rajković, mikrobiolog i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

U Ministarstvu poljoprivrede Srbije rekli su da svi mogu da kupe sredstva za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama.

„Fitosanitarna inspekcija kontroliše primenu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača", kažu iz ministarstva za BBC na srpskom.

Glifosat se koristi širom sveta u velikim količinama i dobio je ponovno odobrenje na 10 godina, što znači da je prošao strogu regulativu EU, objašnjava Dragica Brkić, profesorka na Katedri za pesticide i herbiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za BBC na srpkom.

„Ljudi ga olako koriste, jer niko neće da kopa ili da čupa korove", kaže Brkić.

Prodaja herbicida bez kontrole?

Kada sam se raspitivala u jednoj od poljoprivrednih apoteka u Pančevu, gradu nedaleko od Beograda, ne zbog sebe, već zbog teksta, rekli su mi da bez problema mogu da kupim neki od totalnih herbicida.

Čak su me dobrodušno i posavetovali da poprskam sve travnate delove između cigli, ali i zemlju pre nego što posadim baštu, kako bi korov bio uništen i pre nicanja povrća.

„Naravno, sačekajte jedno dve nedelje da malo prođe karenca, pa možete slobodno da sadite.

„Možete i ovaj da uzmete, on je oko 1.000 dinara, rastvorite ga u 10 litara vode i može da se tretira velika površina“, rekla mi je starija žena koja radi u poljoprivrednoj apoteci, ne želeći da se predstavi.

Karenca je period od tretiranja biljke nekim sredstvom do momenta kada može da se koristi.

„Samo pričaju da ne valjaju i da su opasni, a nama je već zagađen vazduh u Pančevu zbog industrije", dodaje ta prodavačica.

Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da je kontrola prometa sredstava za zaštitu bilja u nadležnosti fitosanitarne inspekcije.

„Gleda se da li pesticidi koji se nalaze u prometu ispunjavaju zakonom propisane uslove za prodaju, da li ti koji prodaju imaju sve obavezne uslove za obavljanje ovog posla“, kažu iz ministarstva.

„Ljudi, za sada, mogu slobodno da kupuju sredstva za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama“, rekli su za BBC.

Razlika između profesionalne i 'rekreativne' upotrebe

Profesionalci su zakonski u obavezi da koriste rukavice, zaštitne naočari i respiratore, dok ljudi za kućnu upotrebu to retko koriste, kaže Rajković, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ukazuje da ova opasna sredstva mogu da uđu u organizam preko kože.

„Istraživanjima su pronađeni metaboliti (međuproizvodi metabolizma) glifosata u urinu ljudi koji su ga koristili u bašti, bez direktnog kontakta sa ustima ili očima.

„Paradoks je u tome što neka regulatorna tela procenjuju samo čisti glifosat, a ne formulaciju koja se prodaje", kaže Rajković.

U skladu sa važećim Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja svi koji koriste ova sredstva na malim površinama (okućnice, bašte ili vrtovi) ne smatraju se profesionalnim korisnicima.

Zakonom je propisano da su profesionalni korisnici poljoprivrednici.

Ni mene niko u apoteci nije pitao da li imam registrovano gazdinstvo i da li sam poljoprivrednica.

Možda bi to uradili da sam tražila veće količine.

Koliko su herbicidi kancerogeni?

Međunarodna agencija za istraživanje raka je 2015. godine klasifikovala glifosat kao 'verovatno' kancerogen za ljude, pre svega na osnovu epidemioloških dokaza o ne-Hočkinovom limfomu kod poljoprivrednih radnika i oštećenju DNK u ljudskim ćelijama, što je veoma bitno, objasnio je Rajković.

„Međutim, američka Agencija za zaštitu životne sredine i Evropska agencija za bezbednost hrane tvrde da pri realnim nivoima izloženosti ne postoji kancerogeni rizik", kaže.

Glifosat usporava određene enzime koje imaju crevne bakterije, objašnjava mikrobiolog.

„Postoji određena veza između nivoa glifosata u urinu i manje različitih mikroorganizama kod ljudi.

„Uzročno-posledična veza kod ljudi je teško dokaziva, ali zabrinjava to što crevna flora reguliše imunitet, upale i određena hronična oboljenja".

Tako suprotstavljeni stavovi, dve velike i značajne međunarodne agencije, stvaraju nedoumice kako postupiti, a da se pritom, na najbolji način, spreče moguće štetne posledice i zaštiti zdravlje ljudi, kaže Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Kako je u Hrvatskoj?

Upotreba svih sredstava za zaštitu biljaka na osnovi glifosata, registrovana je u Hrvatskoj i dozvoljena je njihova upotreba, potvrdili su za BBC u Ministarstvu poljoprivrede bivše jugoslovenske republike, sada članice EU.

„Sve je u skladu sa kriterijumima koja vrede u Evropskoj uniji.

„Postupak odobravanja aktivnih supstanci i sredstava za zaštitu bilja u EU jedan je od najstrožih u svetu“, naveli su u pisanom odgovoru iz Ministarstva poljoprivrede Hrvatske.

Svako sredstvo se dodatno preispituje na državnoj osnovi, kako bi se uzela u obzir nova saznanja, ali i novi kriterijumi, dodali su.

Kada se odlukom u Briselu, u centrali 'vlade EU', neko sredstvo zabrani ili ograniči, Hrvatska je prati ukidanjem registracije ili smanjenjem primene, uveravaju.

Tokom 2025. godine, u okviru Nacionalnog programa praćenja ostatka pesticida u i na hrani kontrolisano je 575 uzoraka, a samo u dva odsto je bilo ostataka pesticida, dodaju.

„U određenim područjima može da se zabrani upotreba hemijskih pesticida, kao što su mesta javne zelene površine ili vrtovi, neposredna blizina zdravstvenih objekata, sportski i rekreativni tereni, školska i dečija igrališta, rezervati ili nacionalni parkovi", kažu u Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske.

Pesticidi namenjeni profesionalnim korisnicima mogu da se prodaju samo onima koji imaju potvrdu o završenoj obuci, dodaju.

Obuka profesionalnih korisnika sredstava za zaštitu bilja obavezna je i u Srbiji i počela je tokom 2025. godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

EU ne zabranjuje, ali ograničava

Ostaci glifosata najčešće su u soji, kukuruzu, sočivu, pasulju i pšenici, navodi Evropski savet za informisanje o hrani (EUFIC).

EU je postavila bezbednosne granice za maksimalnu količinu ostataka u hrani.

Evropska agencija za hemikalije i EFSA su došle do zaključka da glifosat nije kancerogen (sa potencijalom da izazove rak), iako ga je IARC klasifikovao kao „verovatno kancerogen“, piše EUFIC.

Glifosat je odobren u Evropi do 2033. godine, sa ograničenjima.

Tako je u Francuskoj i Holandiji zabranjen za kućnu upotrebu, a u Nemačkoj ne sme da se koristi u parkovima, na javnim površinama, u zonama vode i ima ograničenu upotrebu u poljoprivredi.

Ovaj herbicid u Belgiji može da se koristi samo za profesionalne svrhe.

Austrija je pokušala da ga zabrani potpuno, ali nije uspela zbog EU pravila, pa je njegovu upotrebu strogo ograničila, navodi EUFIC.

Totalom 'samo' po korovu

Jovan Anđelković iz Beograda nije poljoprivrednik, ali ima vikendicu na Kosmaju.

Ne odlazi tamo često, pa mu je i košenje trave veliki problem, jer kad ode na vikend, ne želi da mu dvorište izgleda kao džungla.

„Kupio sam neki total u poljoprivrednoj apoteci, poprskao sam i ne razmišljam više.

„Ako jednog dana tamo budem živeo sigurno da to neću da radim, jer trava ne izgleda lepo posle toga, ali sada nemam mnogo izbora", kaže Anđelković.

Na društvenoj mreži Redit nedavno se povela priča o upotrebi totala.

„U Nišu sam video da prskaju total oko Tvrđave i u blizini.

„Jedan moj rođak voli da poprska oko međe, osušio mi jednu šljivu, degradirao zemljište.

„Ove godine sam zapretio tužbom, pa ćemo da vidimo", napisao je korisnik iz najvećeg grada na jugu Srbije.

Neki su napisali i da takve slučajeve treba prijaviti fitosanitarnoj inspekciji, a drugi da ne veruju da bi bilo ko od nadležnih reagovao zbog korišćenja totala.

Od košenja trave verovatno jeste lakše, ali sam sigurna da se još neću latiti totala.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk