Индија и животиње: Зашто су смртоносни напади крава тема на предстојећим изборима

Jедне прохладне новембарске вечери прошле године, Рам Раџ је пио чај код куће у северној индијској држави Утар Прадеш када га је напала крава.

Наредних неколико минута, његови унучићи су вриштали и ужаснуто гледали како му животиња наноси повреде.

Педесетпетогодишњи пољопривредник преминуо је због тешких повреда на путу до болнице.

„Била је то болна смрт и моја свекрва је од тада престала да једе како треба", рекла је Анита Кумари, његова снаја.

Овакви напади постали су уобичајени у најмногољуднијој држави Индије, где је забрана клања крава довела до огромног пораста броја говеда - толико да су постали тема на предстојећим изборима који би требало да почну 10. фебруара.

Индуси краву сматрају светом, али донедавно су многи пољопривредници остарелу говечад водили у кланице.

„Продавали смо краве када престану да дају млеко или не могу више да се користе за орање.

„То је био наш резервни план за тешка времена", каже Шив Пуџан, пољопривредник

Међутим, влада коју предводи Индијска народна партија премијера Нарендре Модија жестоко се успротивила клању крава у складу са њиховом десничарском хиндуистичком праксом - то је сада незаконито у 18 држава, међу којима је и Утар Прадеш.

У овој савезној држави је главни министар Јоги Адитјанат, такође један од лидера Индијске народне партије, затворио неколико наводно илегалних кланица по ступању на власт 2017. године - иако је то једна од главних грана привреде у Утар Прадешу, држави која је велики извозник јунећег меса.

Неформалне организоване групе често повезане са Индијском народном партијом или локалним десничарским организацијама чак су нападале и убијале трговце стоком, од којих су многи муслимани или далити - раније познатији као „недодирљиви", а налазе се на дну хијерархијске лествице хиндуистичких касти.

Многи од њих су одустали од посла, плашећи се куповине или превожења стоке, а пољопривредници сада остављају старе и непотребне краве да лутају земљом.

„Пошто сада нема купаца, очигледно нико не може ни да их прода", каже Пуџан и додаје да су он и други приморани да оставе стару стоку у оближњим шумама.

Напуштена стока је сада чест призор у градовима и селима у Утар Прадешу, где пољопривредници и мештани кажу да краве постају гладне и агресивне.

Једна таква крава ушла је у двориште Раџовог дома, а када су се он и његова породица уплашили и почели да вичу, напала га је.

Пуџана је недавно напало лутајуће крдо док је покушавао да их отера са поља.

„Две краве су покушале да ме гурну на земљу, а ја сам побегао покушавајући да спасем живот", рекао је, показујући руку у завоју пошто се посекао док се пео по огради од бодљикаве жице док је бежао.

Пуџан је велики верник и сматра краве светим животињама, али такође каже да га нервира наређење владе да их све треба заштитити.

Пољопривредници попут њега кажу да краве које лутају уништавају усеве, изазивају саобраћајне несреће и убијају људе.

„Мој син је сада сироче због напуштених крава које лутају около.

„Ко ће да пази на нас?", пита Пунам Дубеј, чијег је мужа убио напуштени бик.

Бупендра Дубеј се вратио у родно село пошто је изгубио посао током првог таласа епидемије вируса корона 2020. године.

Погинуо је када га је животиња напала на локалној пијаци, где је отишао да купи слаткише за сина.

Око 100 километара далеко од његовог села, 80-годишња Рам Кали је у коми после напада краве 2019. године.

Њена породица каже да она не зна да јој је син јединац преминуо од корона вируса почетком прошле године.

Како је један Индијац у кравама нашао решење за отпадне воде:

Самир Синг, портпарол владајуће Индијске народне партије, рекао је да влада „смишља нове стратегије" за решавање овог проблема.

„Њих не би требало звати кравама које лутају јер је сама животиња део хиндуистичке културе.

„Никада не остављамо наше старије чланове породице да умру када остаре, како можемо оставити наше краве да умиру на путевима", упитао је Синг.

Намера је да краве буду смештене у склоништа, а влада предвођена министром Адитјантом издвојила је милионе рупија за изградњу нових.

Такође су увели посебан порез на алкохол од којих одржавају хиљаде државних склоништа за краве.

Међутим, ови потези нису решили проблем.

Владино склониште које је ББЦ Хинду посетио у округу Ајођа, било је препуно крава које се боре за простор.

„Овде има 200 крава, што је наш највећи капацитет.

„Између 700 и 1.000 крава још увек лута по том подручју", рекао је Шатруган Тивари, који брине о склоништу.

Многи пољопривредници су у међувремену почели чувају фарме даноноћно.

Они формирају групе које се смењују и чувају стражу на пољима током ноћи, борећи се против хладноће и змија.

„Имамо групе људи из целог села који се смењују.

„Ујутру ће доћи нова екипа да нас замени, а онда идемо кући да се одморимо", рекла је Бимла Кумари, 64-годишња пољопривредница.

Други, попут Дине Нат, рекли су да им је доста овог проблема и да размишљају о бојкоту избора.

„Који је смисао гласања ако се тиме не решавају наши проблеми", упитала је она.

Да ли је у Индији безбедније бити жена или крава:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]