Русија и Наваљни: Зашто су актуелни протести другачији од свих досадашњих

Број људи који су учествовали у протестима подршке опозиционару Алексеју Наваљном једна је од главних тема руској јавности, а догађаји у Москви и другим градовима отворили су питање - по чему се ови скупови разликују од претходних?

„Протести у недељу су били без преседана - на улицама је било око 300.000 људи", каже за ББЦ блиски сарадник Наваљног Леонид Волков.

Само у Москви изашло је педесетак хиљада људи, истиче Иван Жданов, такође саборац Наваљног.

Управа Министарства унутрашњих послова у Москви традиционално је дала најнижу процену броја демонстраната - према њиховим подацима, изашло је свега 4.000 људи.

Агенција Ројтерс, позивајући се на дописнике, дошла је до цифре од четрдесет хиљада људи, не наводећи метод израчунавања.

Руске власти нису дале дозволу за одржавање ових јавних окупљања.

Колико људи је заправо било на протесту?

Социолог Алексеј Захаров процењује да је на протесту било између 18 и 30 хиљада људи.

„Ово је највеће јавно окупљање за које полиција није дала дозволу", наводи Захаров.

Директор Левада центра, социолог Лав Гудков, сматра да и полиција и опозиција манипулишу чињеницама - први умањују, други преувеличавају.

Међутим, додаје Гудков, окупљање десетина хиљада људи у јеку пандемије корона вируса показује „добар одзив".

Он истиче да су протести 2011. и 2012. на Тргу Болотнаја, против инаугурације Владимира Путина, били масовнији - на њих је изашло око 130.000 људи.

Тада је и ухапшен највећи број демонстраната, а покренут је и најопсежнији кривични поступак за изазивање уличних нереда, у оквиру којег је кривично процесуирано око 300 људи.

Лидер тог протеста, политичар Борис Њемцов, убијен је у Москви под неразјашњеним околностима 2015. године.

У сваком случају, суботњи митинг може се назвати највећим недозвољеним протестним скупом у последњих неколико година, како у Москви, тако и остатку земље.

По чему су ови протести другачији од претходних?

Важну разлику прави чињеница да су људи изашли на улице широм земље, чак и Јакутији, где су протестовали на минус педесет степени Целзијуса.

Дмитри Рагозин, виши истраживач на Институту за социологију Руске академије наука, приметио је „велику активност демонстраната" у унутрашњости Русије.

„Протесне акције су обично бројале до хиљаду учесника, дакле неколико стотина, а овога пута говоримо о хиљадама", истиче.

Протести подршке Наваљном одржани су и деловима Русије где никада пре није било, као што је Крим, који је Русија анектирала 2014. године.

„Очигледно је да се незадовољство накупљало веома дуго, а хапшење Наваљног и филм о Путиновом дворцу је само окидач", сматра социолошкиња Александра Архипова, виша истраживачица у Школи за савремена друштвена истраживања.

Као други разлог наводи тешку ситуацију у протеклој години и наводи да је пандемија оголила друштвене проблеме, као и да је погоршање економске ситуације могло да подстакне већи број људи да изађу на улице.

„Живимо сада у веома тешким временима, и наравно да оваква неизвесност код грађана буди забринутост за будућност", слаже се Рагозин.

Политиколог Алексеј Макаркин повезује регионализацију протеста са његовом легитимношћу.

„Човек из унутрашњости који излази на протест води се логиком да ће претрпети друштвену особу ако не подржи свој круг пријатеља", наводи он.

Као неке од разлога зашто су протести овога пута масовнији, он наводи смањење пензија 2018. године и све учесталије негирање полицијског насиља над демонстрантима.

Ко је просечни демонстрант?

Једна од главних тема уочи протеста било је учешће малолетника и младих уопште.

Сви, од директора школа и вртића, до градоначелника Москве и портпарола председника Русије говорили су о недопустивости учешћа деце на митинзима.

Сарадници Наваљног нису позивали децу да учествују на скуповима, а ББЦ репортери нису приметили масовно присуство деце школског узраста.

„Многи млади људи се интересују за политику, и то је нормално, било би тешко очекивати било шта друго", потврђује Архипова.

Њена група интервјуисала је 365 људи на протесту у Москви.

Просечан демонстрант има 31. годину, а половина је млађа од овог узраста.

„Нешто је нижи просек година у поређењу са протестима пред градске изборе у Москви на лето 2019. године", објашњава Архипова.

Међутим, истиче она, један од разлога за слабије присуство старијих људи могла би да буде пандемија короне.

Према прорачунима социолошкиње и њених колега, из старосне групе од 18 до 24 године нешто више од 60 одсто испитаника први пут је изашло на протест, а у узрасту од 25 до 35 година 36.7 одсто.

Укупно, 42 одсто је по први пут у животу учествовало у демонстрацијама.

Оволики број нових лица на протестима је „право откриће", истиче социолог Дмитри Рогозин.

Међутим, он истиче да је структура иста као преходних година - демонстранти су образовани, запослени људи, махом средња класа.

Како је документарац „Путиновој палати" утицао на бројност демонстраната?

Тровање Наваљног, његово хапшење и истрага Фонда за борбу против корупције о „Путиновој палати" - сви ови догађаји остали су без јасног одговора власти.

„Код људи то ствара осећај да неправда побеђује и то их тера на улице", сматра Рагозин.

После тровања Наваљни је стекао велику славу и имиџ хероја, сматра Архипова.

Документарац о „Путиновој палати" је до протеста у суботу погледало око 70 милиона људи - стотине пута више него што је изашло на улице.

Од понедељка поподне, више од 86 милиона људи гледало је филм, а говоримо само о Јутјубу.

Нико никада неће имати одговор на то како се активности на интернету претварају у реалну акцију, објашњава Денис Терехов из агенције Друштвене мреже" за ББЦ.

Према речима Терехова, на митингу на Тгу Болотнаја 2012. године дошло је више људи него што се то могло претпоставити према активностима на друштвеним мрежама.

Он додаје да за сада није јасно ни која друштвена мрежа најбоље ради у ове сврхе, јер их има превише.

„Пре годину дана нико није озбиљно схватао ТикТок", каже Терехов.

„Фејсбук се претвара у блог платформу за маторце, а омладина је на ТикТоку и Инстаграму", додаје.

Он истиче да, пошто се испоставило како „девојке за које бисмо очекивали да у слободно време прате познате музичаре заправо такође гледају двосатне документарце о палатама, крајње је време да власти потраже нови начин да комуницирају са младима".

„Апели као у совјетско време - немојте да идете, иначе ћете добити батине - више не раде, неки млади излазе управо из ината".

Кремљ посвећује велику пажњу друштвеним мрежама и анализи понашања њихових корисника, каже за ББЦ-јев извор из председничке администрације, који је тражио анонимност јер није овлашћен да даје изјаве за медије.

„Старе платформе познајемо у ситна цревца, али ТикТок и Јутјуб су недовољно истражене територије", наводи.

Сергеј Кокарев, стратешки директор агенције „Април", слаже се да прегледи на ТикТоку могу бити прецењени.

„Будући да према у Русији има око 25 милиона јединствених корисника, милијарде прегледа на Јутјубу највероватније одражавају број интеракција са садржајем, а не број прегледа", закључује.

Што се тиче Јутјуба, Кокарев истиче да Јутјуб може да погреши у пребројавању, али да то није грешка којом би се добио два или три пута већи број прегледа.

Да ли је на протестима заиста било много насиља?

Друштвеним мрежама круже снимци сукоба демонстраната и полиције, нарочито у Москви и Санкт-Петербургу.

Зна се да је до недеље 24. јануара покренуто десетак кривичних поступака који су покренути након акција у читавој земљи, највише у престоници.

Највећем броју демонстраната за сада прети казна због напада на службено лице.

Поред тога, покренути су поступци у вези с оптужбама за блокаду путева, за које је казна по хитном поступку пооштрена уочи Нове године, када су се појавиле прве назнаке да се Наваљни враћа у Русију.

Троје сарадника Наваљног, Кира Јармиш, Георгиј Албуров и Олег Степанова, саслушани су као сведоци у случају „кршења санитарних и епидемиолошких мера".

Као и у случају блокаде путева, прошле године повећана је одговорност за овај прекршај, али још на пролеће, када је због корона вируса донет нови закон у овој области.

Још увек је тешко предвидети да ли ће протест у Москви постати основа за нови прогон грађана, као после масовних демонстрација на Тргу Болотнаја 2011. и 2012. године.

„Грађанима је тада суђено за масовне нереде, а тај члан Кривичног законика предвиђа строжу казну него за полицијско насиље - оптужени могу да добију до 15 година затвора".

Због позива на протест 23. јануара, у неколико региона покренути су кривични поступци за позивање на масовне нереде, али Москва за сада није међу њима.

Полиција је у престоници покренула истраге за хулиганство.

Према речима стручњака, разлог за то је могућност широког тумачења поступака који спадају у овај члан, па тако он може да се примени на велики број демонстраната.

„Дефинитивно ће бити кривичног гоњења, јер ако га не буде, влада ће изгубити своје бирачко тело", рекао је Кирил Кабанов, члан председничког Савета за развој цивилног друштва и људска права.

„Људи који заговарају стабилност сматрају како треба нешто предузети, јер ће у супротном бити све више насиља".

Поучен искуством из претходних година, адвокат Сергеј Бадамшин такође очекује масовно кривично гоњење због учешћа на протестима.

„Тим пре, што се сваке године у Москви унапређује систем препознавања и идентификације лица, који се појавио после Светског првенства у фудбалу, камере су све боље", истиче он.

Спремност демонстраната да се супротставе полицији Бадамшин повезује са тиме да је прошло девет година од протеста на Тргу Болотнаја и да је стасало „нова генерација, која још не зна шта је страх ".

„Они још увек нису имали искуства са репресивним системом и не знају какву одговорност такви поступци могу да повуку, па су изашли на улице", сматра адвокат.

Да ли ће протест да се распламса или угаси?

Нови протести најављени су за 2. фебруар.

„Упркос чињеници да су сви наши координатори ухапшени, показаћемо како можемо да се самоорганизујемо, и да се прегрупишемо", рекао је сарадник Наваљног Леоднид Волков најављујући протесте.

Волков се нада да ће демонстације бити још масовније, јер „разлог за излазак на улицу није нестао", а „људи су пуни енергије и беса".

Он мисли да је могуће удвостручити број учесника.

Политичка аналитичарка Татјана Станова подсећа да су претходни протести показали да након првог протеста, на неколико наредних обично излази још више људи.

Према њеном мишљењу, постоји потенцијал за раст бројности на митинзима у Москви, јер су многи демонстранти по први пут у животу изашли на улицу.

Дакле, постоји могућност да се ветерани претходних протеста придруже.

Да ли нови талас протеста представља ризик за власт?

Главне пароле митинга овог протестног таласа односе се на пуштање Наваљног из притвора.

Политичара ускоро чека рочиште у Симоновском суду, где ће се 2. фебруара размотрити захтев Федералне службе за извршење кривичних санкција да му условну казну у случају „Ив Роше" преиначе у казну затвора.

Судећи по реакцији власти и цурењу информација у медије, опозиција је далеко од остварења циља да Наваљни буде пуштен.

„Иако се мисли да је пуно људи изашло на протесте, ја ћу вам рећи да је мало људи изашло, а много људи гласа за Путина.", рекао је Путинов порпарол Дмитри Песков,

Наваљни ће остати ухапшен чак и у случају ако се протести наставе, саопштио је Ројтерс 22. јануара позивајући се на два извора блиска Кремљу.

То потврђују и извори агенције „Блумберг".

У зависности од одлуке коју ће суд донети 2. фебруара, политичара могу да пошаљу у затвор на три и по или на 10 година, наводи агенција.

Извори агенције повезују пооштравање линије против опозиционара са уверењем Кремља да Наваљни ради у интересу Запада.

Према логици Кремља, становништво које протестује није субјективно, а проблем лежи у „појединим бунтовницима", сматра политиколог Константин Калачев.

Стога ће власти покушати да изолују Наваљног али због признање политичара која долазе са Запада, можда га неће дочекати најстрожа казна.

„Што су протести озбиљнији, то ће Наваљни бити озбиљније кажњен", сматра Алексеј Чеснаков, директор Центра за коњуктуру, који је близак Кремљу.

„Таква логика више одговара тренутку и логици рада владе. Што се тиче следећег протеста, хајде да сачекамо и видимо - изгледа да неће бити масован као први протест".

Исход суђења Наваљном директно је повезан са судбином протеста, јер је ово стопроцентно политички процес, сматра социолог професор Шанинки Григориј Јудин.

Према његовом мишљењу, много зависи од тога колико ће јак притисак на власти бити да Владимир Путин започне дијалог са демонстрантима.

За сада је овај притисак очигледно био довољан да се председник јавно одрекне палате у Геленџику.

Што се тиче изгледа садашњих протеста, Калачев указује на њихов радикалан „предреволуционарни карактер": демонстранти више не покушавају да се позивају на закон и Устав.

„И то је изазов за систем. Или ће систем сам покренути промене, или ће се питање власти једног дана решавати на улици. Али за сада се власт у потпуности притајила", истиче Калачев.

Међутим, мало је вероватно да ће овај протест постати претња по режим, сматра социолог Лав Гудков.

„Протест сам по себи, без политичке организације, без јасног програма, може брзо да ослаби и да се угаси. Не само да је потребно присуство вође, већ су потребни јасан програм и организација, који ће одржавати ватру. За сада имамо проблем у том погледу".

Гудков указује на примере Белорусије и Хабаровска, где масовни протест није одмах дао резултате.

„Тек када се претвори у систематски политички рад, може да донесе резултате, и то не одмах".

Протести не представљају ризик за власт, рекао је Чеснаков.

Они су „непријатни, али не и опасни", јер власти има све успостављене механизме да заустави протесте, истиче он.

Штавише, власти би могле бити заинтересоване за експлозију негативности на улицама, сматра политиколог.

„Енергија, укључујући негативну енергију, мора да нађе свој пут напоље. Што се више приближавамо дану избора [септембру], то је све мање опасно."

Да ли ће протести утицати изборе за Думу?

Очекивано, челници посланичких група у Думи ујединили су се и пре протеста и напали Наваљног већ 19. Јануара на првој седници пролећног заседања.

Председавајући Думе Вјачеслав Володин рекао је да Наваљног искоришћавају амерички Стејт департмент и западне обавештајне службе.

Владимир Жириновски, оснивач Либерално демократске партије, затражио је да се Наваљни пошаље на север - „тамо где је тундра, где се птице леде у лету и падају на земљу".

Сергеја Миронов из Праведне Русије, која је 2012. постала парламентарна странка на крилима претходних великих протеста , Наваљног је назвао издајником који тежи „да се на било који начин пробије на власт".

Шеф Комунистичке партије Руске Федерације Генадиј Зјуганов упоредио је лидера опозиције са свештеником Георгијем Гапоном, уверавајући да иза Наваљног „не постоји ништа осим организације руског Мајдана".

Гапон је био свештеник Руске православне цркве, веома популаран међу радницима, а затим је откривено да је био доушник полиције и 1906. су га убили чланови Социјалистичке револуционарне партије.

Ипак, Комунистичка партија је једина странка у Думи у чијем центру пажње је расправа о односу према протестима.

Комунистички посланик доњег дома парламента Алексеј Куриниј на Фејсбуку је писао против политичких прогона и „одао признање личној храбрости" Наваљног.

На заседању Централног комитета КП у суботу, на дан митинга, бивши шеф Иркутске области, Сергеј Левченко признао је да је „Наваљни способан да постави политичке циљеве".

„Морамо сами да одредимо сопствени план и распоред, а не да говоримо колико је он лош", рекао је на састанку.

„Боримо се против капиталистичког система, а Наваљни против појединачних представника тог уређења, корумпираних званичника, и то изгледа живописније", објаснио је Левченко.

Неки чланови странке директно су подржавали скупове.

У Москви су на протесту били локални посланици комуниста - Екатерина Енгаличева и Јевгениј Ступин.

Али системске странке дефинитивно се неће придружити протесту, предвиђа политички аналитичар Константин Калачев.

За Комунистичку партију и друге парламентарне странке несистемска опозиција је отровна, сматра Чеснаков.

„Свако кокетирање с њима омогућиће властима да се сурово обрачунавају са сарадницима", примећује он.

„Власти треба да покажу солидарност и јединство у борби са онима који се противе систему".

Власт ће покушати да у потпуности „униште" информациону и организациону инфраструктуру „Паметног гласања",

То ће Комунистичку партију и друге системске странке спречити да сарађују са ванпарламентарном опозицијом, сматра и политички аналитичар Александар Пожалов.

Али чак и ако опозиција у Думи не подржи протесте, тема гласања у септембру, може постати непријатно изненађење за власти, сматра Калачев.

„Паметно гласање тамо функционише у другом кругу као превртање гласања", одговара Чеснаков.

„Паметно гласање" је концепт где се опозиционо настројени бирачи позивају да гласају увек за оне кандидате који имају највеће шансе против представника власти.

Али, на савезном нивоу (избори према листама за Думу) то неће радити, сигуран је.

Чеснаков сумња у ефикасност алата у већем делу једномандатних изборних округа Државне думе.

Ново изборно законодавство омогућава неутрализацију паметног гласања, сматра Пожалов.

„У таквим условима, парламентарним партијама више иде на руку да се залажу за консензус у парламенту, него да се упуштају у коло са непраламентарном, прозападном опозицијом и на тај начин чачкају мечку [владајућу странку]", закључује овај стручњак.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]