Шта је остало од иранског нуклеарног програма и да ли је заиста претња

Ирански нуклеарни програм поново је у жижи светске пажње.

Сједињене Америчке Државе (САД) нагомилавају авионе и ратне бродове на Блиском истоку, наизглед спремне да нападну ако Техеран не пристане на договор о његовим нуклеарним активностима.

Амерички председник Доналд Трамп 19. фебруара је запретио да ће се десити „лоше ствари“ ако се не постигне „значајан споразум“.

„Они не смеју да имају нуклеарно оружје.

„Веома је просто - не можете да имате мир на Блиском истоку ако они имају нуклеарно оружје“, поручио је.

Иран негира да је радио и да ради на нуклеарној бомби, али многе земље, као и светски контролор нуклеарне енергије, Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), нису убеђени у то.

У каквом је стању ирански нуклеарни програм?

После удара на кључна нуклеарна постројења током 12-дневног рата Израела и Ирана у јуну прошле године, статус иранског нуклеарног програма није до краја јасан.

Америка се накратко укључила у тај рат када је напала три нуклеарна постројења.

Ударила је на највећи ирански комплекс за нуклеарна истраживања у Исфахану, и постројења у Натанзу и Форду коришћена за обогаћивање уранијума - повећали су проценат одређених изотопа, како би могли да се користе као нуклеарно гориво.

После удара, Трамп је рекао да су постројења „избрисана“.

Недељу дана касније, шеф ИАЕА Рафаел Гроси рекао је да су удари изазвали тешка, али „не и потпуна“ оштећења, сугеришући да би обогаћивања могла да се наставе у року од неколико месеци.

ИАЕА процењује да је, кад је Израел лансирао ваздушне нападе 13. јуна, Иран имао залихе од 440 килограма уранијума обогаћеног и до 60 одсто чистоће, што је кратак технички корак до 90 одсто неопходних да се претвори у оружје.

Гроси је агенцији Асошијејтед прес у октобру рекао да би та количина, ако се додатно обогати, била довољна за 10 нуклеарних бомби.

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи рекао је у новембру за Економист да је обогаћивање уранијума „сада престало“.

„Јесте, уништили сте постројења, машине... али технологија не може да се бомбардује, а не може да се бомбардује ни одлучност“, рекао је он Фокс њузу у јануару 2026.

Гроси је у јануару рекао Ројтерсу да је ИАЕА обавила инспекцију 13 нуклеарних локација у Ирану које нису бомбардоване, али не и три кључне које јесу биле.

Прошло је седам месеци откако је ИАЕА последњи пут прегледала иранске залихе изузетно обогаћеног уранијума, додао је.

Остаје неизвесност око кључних питања, нарочито локације и залиха, али и стања постројења за обогаћивање.

Како смо стигли довде?

Иранска влада инсистира да су њене нуклеарне активности искључиво у цивилне сврхе.

Иран је потписник Уговора о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), који дозвољава нуклеарну технологију у цивилне сврхе као што су медицина, пољопривреда и енергија, али забрањује прављење нуклеарног оружја.

Међутим, деценијска истрага ИАЕА показала је да је Иран извео „читав дијапазон активности релевантних за развој нуклеарне експлозивне направе“ од краја 1980-их све до 2003. године.

ИАЕА каже да информације указују на то да је овај програм, познат као Пројекат Амад, потом обустављен.

Међутим, 2009. године, западне обавештајне службе су идентификовале постројење Фордо.

ИАЕА је извештају 2015. саопштила да нема „кредибилних индикација о активностима у Ирану релевантних за израду нуклеарних експлозивних направа после 2009. године“.

Погледајте видео: Америка представила снимак тестирања бомби 'разбијача бункера' коришц́ених у Ирану

Иран је 2015. потписао споразум са шест светских сила и пристао на строга ограничења нуклеарних активности у замену за попуштање санкција.

Споразум је ограничио обогаћивање уранијума на 3,67 одсто - одговарајуће за производњу нуклеарне енергије - и зауставио обогаћивање у Форду под појачаним надзором.

Али, Америка се 2018, тада у првом мандату Трампа, повукла из тог споразума, тврдећи да није успела да заустави пут Ирана ка бомби, и поново му је увела санкције.

Иран је одговорио прекршивши ограничења споразума, обогативши уранијум на 60 одсто, активиравши напредне центрифуге и наставивши обогаћивање у Форду.

Управни одбор ИАЕА је 12. јуна 2025. званично објавио да Иран крши обавезе први пут после две деценије.

Наредног дана, Израел је почео ваздушне ударе.

Ради ли Иран на нуклеарним постројењима?

На сателитским снимцима види се да је последњих месеци рад обављан на локацијама Натанз и Исфахан.

У Исфахану, сви улази у његов тунелски комплекс сада делује запечаћени земљом, а изграђен је и нови кров, показују сателитски снимци које је прегледала америчка стручна група Институт за науку и међународну безбедност (ИСИС).

На фотографијама се види и да је на локацији Натанз израђен кров.

На скорашњим сателитским снимцима, које је такође анализирала ова америчка стручна група, види се и да је Иран утврдио подземни комплекс планину Коланг Газ Ла.

Планина, позната и као Пијук, на око два километра је јужно од нуклеарног постројења Натанз.

Ту локацију нису гађале ни америчке ни израелске снаге.

Колико би требало Ирану да направи нуклеарно оружје?

Производња обогаћеног уранијума погодног за прављење оружја није исто што и прављење нуклеарног оружја које може да се употреби, што захтева додатне техничке кораке.

Иран у било ком тренутку може да производе довољно уранијума за прављење оружја за прву нуклеарну направу „за вероватно мање од недељу дана“, била је процена америчке Одбрамбена обавештајна агенција (ДИА) у мају прошле године - пре израелских и америчких напада.

Међутим, процене варирају у односу на то да ли је Иран покушавао да створи капацитет да претвори обогаћени уранијум у оружје.

„Иран готово сигурно не производи нуклеарно оружје, али је предузео активности последњих година које га боље позиционирају за његову производњу, ако се за то одлучи“, процена је ДИА.

Међутим, израелска војска је у јуну саопштила да је прикупила обавештајне податке који указују да је остварен „конкретан напредак у напорима иранског режима да произведе компоненте за оружје адаптиране за нуклеарну бомбу“.

„Иран је развио извесне капацитете у изради нуклеарних бојевих глава све до 2003. године кад је изгледало да је обуставио програм“, каже докторка Париша Луис, независна експерткиња за контролу оружја.

Међутим, она каже да „после неуспеха нуклеарног споразума из 2015. године и наставка неуспеха преговора за нов споразум, могуће је да је Иран одлучио да поново почне да ради на капацитету за стварање бојеве главе.“

Упитан да ли је ИАЕА видела знаке активног рада на том оружју, Гроси је 18. фебруара за француског емитера ТФ1 одговорио: „Не.“

Видео сам „спремност“, и са америчке и са иранске стране, „да се постигне споразум“, додао је.

Зашто би иранско нуклеарно оружје било важно?

Западни лидери одавно наглашавају њихово уверење да Ирану не сме да се дозволи да поседује нуклеарно оружје.

Кад би га се докопао, „свет би био уништен“, рекао је Трамп у мају 2025. године.

Током предизборне кампање 2024. године, он је рекао да би то значило „један потпуно другачији свет... читаве једне другачије преговоре и да би Израел „нестао“.

Британски премијер Кир Стармер описао је нуклеарно наоружани Иран као „највећу претњу по стабилност у региону“.

„То би повећало регионалну напетост и закомпликовале решавање криза, нарочито за Израел и САД“, каже Х. А. Хељер, стручњак за Блиски исток при Краљевском институту уједињених служби, британској стручној групи.

Неки аналитичари тврде да би набавка нуклеарног оружја могла да осоколи Иран регионално, оснажи све јаче везе са Кином и Русијом, и потенцијално покрене трку у наоружању са Саудијском Арабијом.

Зна се да Израел поседује нуклеарно оружје, мада та земља не потврђује ни негира ту информацију.

Хељер тврди да то значи да би „вероватни исход“ чињенице да Иран поседује нуклеарно оружје „било узајамно одвраћање пре него моментална ескалација“.

Већина регионалних актера доживљава „израелску моћ - не хипотетичну иранску бомбу - као непосреднији и реметилачкији разлог за забринутост“, каже он.

Велики ризик од Ирана са нуклеарним оружјем био би „погрешна процена током периода сукоба“, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk