Историја: Мапа Мунди - најбоља средњовековна карта на свету

Са острвцета у венецијанског лагуни, калуђер из 15. века некако је успео да исцрта запањујуће прецизну планисферу света.

На другом спрату Библиотеке Светог Марка у Венецији, једна мапа света заузима читаву просторију - и то с правом, имајући у виду историјски значај и њену импозантну величину (2,4 пута 2,4 метра, већа од огромног кревета).

Довршена 1459. године, Мапа Мунди збир је свог географског знања онога времена и вероватно најбоља средњевековна мапа на свету.

Готово двоструко већа од славне енглеске Хирфордске Мапе Мунди (отприлике из 1300. године), ова изврсно украшена планисфера која приказује Европу, Африку и Азију, била је ремек-дело фра Маура, калуђера из реда Камалдолијанаца, који је живео на малом венецијанском острву Сан Микеле.

Иако калуђер никад није крочио ногом ван Венеције, његова Мапа Мунди је фантастично тачна у опису градова, покрајина, континената, река и планина.

Америка није на мапи, будући да ће Кристофер Колумбо упутити на прекоокеанско путовање 33 године касније; а није ни Аустралија.

Али Јапан (или по речима Фра Маура, „Ципанго") је ту, први пут се појавивши на некој западњачкој карти.

Још више изненађује што је Африка тачно нацртана као опловљива, много пре него што су Португалци опловили Рт Добре наде 1488. године.

„То је најстарија преживела средњевековна мапа", каже Мередит Франческа Смол, ауторка књиге Овде почиње мрачно море, описавши је и као најкомплетнију средњевековну мапу која је опстала до савременог доба.

„То је прва мапа која је била заснована више на науци него на религији. Хирфордска мапа је чиста пропаганда, верска пропаганда."

И док је Хирефордска мапа описивала Рај и Пакао и била осмишљена да служи као скуп светских знања из духовне перспективе, фра Мауро је картографији приступио са научног становишта.

Он је у записима навео да ће „верификовати текст практичним искуством, истражујући годинама и посећујући особе од поверења које су рођеним очима виделе оно што ја верно преносим овде".

Њена важност, међутим, превазилази научну и историјску вредност.

Најупечатљивији аспект мапе, која вам моментално западне за око чим се попнете уз мермерне степенице Библиотеке Светог Марка, где се чувају неки од највреднијих и најстаријих рукописа на свету, јесте њена пука раскош.

„Огромна је, прелепа, фантастично израђена", каже историчар Пиералвисе Зорзи.

Поред облика земаља и континената, фра Маурова Мапа Мунди је и величанствено златно-плаво осликан рад сачињен од детаљних цртежа предивних палата, мостова, једрењака, ускомешаних плавих таласа и предимензионираних морских чудовишта, плус укупно 3.000 картиља - црвених и плавих анотација написаних на древном венецијанском које причају приче, анегдоте и легенде.

У Норвешкој, на пример, један картиљо означава место на ком је венецијански трговац Пјетро Кверини испливао на обалу после бродолома.

Према предању, он не само да је преживео несрећу већ је донео кући бакалар, тако отпочевши венецијанску страст за бакалом (кремасти рибљи намаз који можете пронаћи у свакој остерији).

Други картиљо указује на Тарсију, „краљевство одакле су потекла Три краља", за које се тада веровало да је лоцирано негде између Кине и Монголије.

Све ове анотације читљиве су на мапи и релативно лаке за дешифровање за говорнике венецијанског будући да актуелни дијалект није драстично другачији од идиома 15. века.

Међутим, записи су такође преведени на енглески на интерактивној мапи коју су направили Институт Галилео и Фирентински музеј.

Приказан на флет-скрину у истом изложбеном простору као и Мапа Мунди, он пружа помало необично искуство уласка у ум ученог калуђера и тумачења света кроз његове средњевековне очи.

То није био мали свет.

Иако је фра Мауро проживео читав живот у острвском манастиру у забитом делу лагуне, искористио је знање путника и трговаца чији су се путеви укрштали у трговачкој Венецији, „главном граду картографије у то време", објаснила је библиотекарка из Светог Марка Маргарита Вентурели.

„Мапе су биле кључне за трговину јер ако сте имали добру мапу, могли сте да путујете било где", додаје Зорзи.

„Свака иновација што се тиче картографије била је добродошла у Венецији и добро плаћена."

Главни извор фра Маура за Азију био је трговац и земљак из Венеције Марко Поло, који је објавио своје путничке белешке више од 150 година раније.

На мапи, 150 локације директно могу да се повежу са Путовањима Марка Пола.

На пример, планина Адам била је смештена на острво Цејлон (данашња Шри Ланка), где је, према легендама које је препричао Поло, сахрањено тело првог човека, заједно са његовим зубима и чак његовом зделом, која је наводно имала магично својство умножавање хране.

Поред Марка Пола, Фра Мауро је имао бројне друге изворе са читаве планете.

Чињеница да карта изгледа наопачке савременим западњачким очима, са југом одозго, могла би да укаже на то да је он био инспирисан арапском картографијом, као што је мапа из 12. века северноафричког географа Мухамаеда Ал Адрисија.

Бројке које фра Мауро наводи као „удаљеност до Небеса" потекле су од математичара и астронома Кампануса де Новаре.

„Од средишта света до површине Земље је 5.222 километра.

„Од средишта света до ниже површине Небеса на Месецу је 173.706 километара", и тако даље, пише он у горњем левом углу Мапе Мунди.

Фра Мауро је такође исказао здраву дозу скептицизма и није се устручавао да критикује - као да и повремено користи - цењену Птолемејеву географију, збирку коју је у Александрији, у Египту, написао Клаудије Птолемеј 150. године нове ере и била је изгубљена вековима за западни свет све док није поново пронађена и преведена на латински у 15. веку.

Овај ренесансни рационалистички став такође се огледа у начину на који је сместио Адама и Еву у Рајски врт изван планисфере, јасно назначивши да Небеса нису место на Земљи; што је становиште које је раздвојило религију и географију и представљало напредно размишљање за било ког средовечног човека, а камоли једног калуђера.

Ове новине и чињеница да је мапа довршена неколико деценија пре него што је Кристофер Колумбо отпловио за Америку, доприносе томе да се Мапа Мунди фра Маура сматра географском везом Средњег века и Ренесансе.

За савремене посетиоце, његова мапа је подсетник на чињеницу да мапе некада нису биле само практичне алатке, већ и предмет лепоте - и средство да се испричају најфантастичније приче.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]