Србија и историја: Како су изгледале круне средњовековних владара

Објављено

Злато, бисери и драго камење - овако су изгледале круне средњовековних српских владара.

Круна деспота Стефана Лазаревића

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода, а филиграниста Горан Ристовић Покимица направио је реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу фреске у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.
Круна деспота Стефана Лазаревића

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Деспот Стефан, познат и као Стеван Високи, имао је титулу кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427). Био је син кнеза Лазара. После битке код Ангоре (1402) Стефан Лазаревић је добио од византијског цара титулу деспота, а од угарског краља Жигмунда Београд на управљање. Тако је, дипломатским путем, 1404. године Београд први пут постао престоница српске државе. Пошто је, по речима Константина Филозофа, град био разрушен и запуштен, деспот је одмах приступио обнови затечених утврђења, а потом и изградњи нових градских бедема и кула.
Круна деспота Стефана Лазаревића

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Реплика круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има три опсидијана, 13 турмалина, три аквамарина, три граната, четири аметиста, 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера. Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра, реплика је направљена од позлаћеног сребра.
Круна цара Душана

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Круну цара Душана израдио је Горан Ристовић Покимица на основу изгледа круне на фресци српског владара у Манастиру Лесново.
Круна цара Душана

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Поред ове две, израђене су и реконструкција круна краљице Јелене Анжујске, царице Јелене и краља Милутина.
Круна цара Душана

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Израда круне цара Душана трајала је шест месеци, а аутор је користио 13 техника: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулацију, ручну гравуру, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлату, обраду камена и фасовање.
Круна цара Душана

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Стефан Урош IV Душан Немањић, познатији као Душан Силни, био је претпоследњи српски краљ из династије Немањића. Имао је титулу краља од 1331. до 1346. године, а затим је постао и први крунисани цар српске државе, када га је16. априла 1346. године крунисао први српски патријарх Јоаникије Други.
Круна краља Милутина

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Реплика круне краља Милутина направљена је на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеница.
Круна краља Милутина

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Реплику круне краља Милутина израдио је Горан Ристовић за четири месеца.
Круна краља Милутина

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Реплика круне краља Милутина тешка је готово 1,6 килограма, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, четири лапис лазулија и чак 407 бисера и рађена је у 13 техника.
Круна краља Милутина

Аутор фотографије, Istorijski muzej Srbije

Потпис испод фотографије, Стефан Милутин Немањић је рођен око 1253. године, а преминуо је у Неродимљу, 29. октобара 1321. године. Млађи је син Стефана Уроша Другог и Јелене - у народу познате као - Јеленеа Анжујска. Отац је Стефана Дечанског и деда Душана Силног. У историји је остао запаћен и као краљ који је дао да се ослепи његов син Стефан Дечански. Дечански је, међутим, био само делимично ослепљен, а касније је са супругом Теодором и два сина, Душаном и Душицом, послат у изгнанство у Цариград.