Балкан: Пет ствари које можда нисте знали о Твртку Котроманићу, првом краљу Босне

Иако је бан Кулин данас познатији због изреке у којој се нашао, Твртко Први Котроманић сматра се најзначајнијим владаром босанске средњевековне државе.

О овом бану и првом босанском краљу који је у 14. веку владао добрим делом Западног Балкана и највећом територијом коју је Босна у историји имала данас се мало зна.

„Да анкетирате људе по југословенском југу сви ће знати о краљу Артуру и Мерлину, којих није било, јер су људи гледали `Мач у камену`, а о Твртку се не зна.

„То је наша срамота, јер је он наше културно и историјско благо", каже за ББЦ градоначелник Тузле Јасмин Имамовић, који је о њему написао и роман.

На Имамовићеву иницијативу 2012. у овом граду подигнут је споменик Твртку, за који каже да је први још од његове смрти крајем 14. века.

Када је изучавао живот Твртка Котроманића, који је одрастао у тадашњој престоници босанске бановине - Сребренику близу Тузле, изненадио се колико и сам не зна.

Инспирисао га је да напише књигу не само као земљак, већ и као „успешан владар и особа која веже".

„Изучавајући његово животно дело, рекао бих да је Твртко Котроманић био мајстор хармонизације међу народима", каже Имамовић.

Ко је био Кулин бан и како гласи изрека?

Сигурно сте макар једном чули некога како каже да неко прича „од Кулина бана..." и да притом мисли на нешто што се догодило јако давно и да је стога опширан и непотребно дуго објашњава.

Цела изрека гласи: „Од Кулина бана и добријех дана".

Кулин је био босански бан који је владао најкасније од 1180. године до око 1204. године.

Према писању дубровачког историчара Мавра Орбинија, он је наследио првог босанског бана - Борића.

Повеља Кулина бана из 1189. године један је од најстаријих очуваних државних докумената код јужнословенских народа.

Повељом је овај владар дао гаранције дубровачким трговцима да ће на његовој територији бити безбедни.

Спој босанске, хрватске и српске династије

Твртко је био потомак три владарске династије - босанске, хрватске и српске.

Он је син Владислава Котроманића и Јелене Шубић, из хрватске кнежевске династије Шубића.

Тврткова баба по оцу је Јелисавета Немањић, ћерка српског краља Драгутина.

„Он је био и једно и друго и треће, три у један.

„Имао је морално и законско право да каже да је и Бошњак и Србин и Хрват, и то је било за време оног међународног права одлучујуће важно, јер краљевство дође у кризу кад нема мушког наследника", каже Имамовић.

Твртко је на престо босанског бана, што је владарска титула, дошао изненада.

Власт је добио после смрти стрица Стјепана Другог Котроманића, 1353. године кад је имао 15 година.

Од њега наслеђује отприлике територију данашње Босне и Херцеговине са нешто више приморја - до Метковића и Стона у данашњој Хрватској.

У годинама које су уследиле, кад је стасао, успео је да победи у рату са моћним угарским краљем Лајошем Великим.

Тиме је политички стекао додатну снагу.

Његова бурна владавина коју су обележили и сукоби са племством, трајала је око четири деценије.

Кад је припојио део Рашке Твртко се крунисао краља Босне, Срба, Далмације и Приморја.

У то време у Србији није било мушког наследника лозе Немањића, јер је последњи српски цар Урош, познатији по надимку Нејаки, умро вероватно после Маричке битке 1371.

Место крунисања - Милешева или Миле

Владимир Ћоровић, академик и историчар, у монографији Краљ Твртко Први Котроманић наводи да се „у лето 1377. Твртко дао крунисати у Милешеву, над гробом Светог Саве, за краља Србије".

Тад имену додаје и немањићко владарско име Стефан.

„Упада у очи да крунисање није обављено у Жичи, где су се дотле крунисали сви краљеви династије Немањића и то сигурно с тога што Жича није била на Твртковом подручју", додаје се.

Иако је ближи томе да је Твртково узимање „српске круне, као круне немањићких прародитеља" вероватно обављено у Србији, Ћоровић у овој књизи из 1925. помиње и тумачења појединих историчара да Милешево није манастир Милешева, већ Миле.

Миле је познато место босанских банова одакле се ова држава развијала, данас у близини Високог, места које се налази 33 километра западно од Сарајева.

Том схватању близак је и Енес Дедић, сарадник сарајевског Института за историју.

Он за ББЦ истиче да се већ два века води полемика међу историчарима о месту крунисања Твртка Котроманића.

„Не постоји никакав документ који би веродостојно рекао да је крунисан тад и тад, ту и ту, већ је то плод више докумената", истиче историчар.

„Хронике из тог времена често називају Миле Милешево, а ниједан српски владар није крунисан у Милешеви, то није била традиција.

„Зашто би Твртко као босански краљ ишао у Милешеву где је гроб Светог Саве, кад он за њега не представља ништа у традицији, дотад је он само босански владар који је освојио предео око тог манастира", истиче Дедић.

Иако индиректни потомак српске владарске династије и са титулом која је у имену имала и Србе, Твртко није остао у памћењу Српске православне цркве нити је постао светац као многи владари из династије Немањића.

Владао највећом територијом Босне

Твртко је доласком на власт наставио стричеву политику ширења државе у три правца - на исток преко Дрине, на југ на подручје данашње Црне Горе, тада Зете и према западу ка далматинским градовима који су били под влашћу Угара.

„Последње године Твртковог живота Босна је највећа, не само у Средњем веку, већ било кад у историји.

„То је територија која се простирала од Новиграда и Зрмање на западу (места у данашњој Хрватској), до Пријепоља, Сјенице, Никшића и Котора на истоку, од реке Саве на северу до далматинских острва Корчуле, Хвара и Брача на другој страни", објашњава Дедић.

Твртков успех на бојним пољима, али и у дипломатији, наглашава и Јасмин Имамовић.

„Како пише (историчар) Вјекослав Клаић у делу Повијест Босне њему је пошло за руком оно што није српском краљу, цару Душану, нити хрватском Звонимиру да уједини славенски југ под окриљем Босне.

„Нико пре њега у Средњем веку то није успео и био је најмоћнији владар словенскога југа", наводи Имамовић.

Тврткова важност лежи у томе што је показао и колики је геостратешки положај Босне, додаје.

„Сви ујединитељи су најдуже успевали ако је тачка ослонца била ту и ако је била мирна Босна.

„И Јосип Бриз Тито кад је почео уједињавање, кренуо је у Босни.

„У Босни је било и заседање АВНОЈ-а и ту смо сви добили авнојевске границе, па смо онда међународно признати", прави паралелу са 20. веком дугогодишњи градоначелник Тузле, по занимању правник.

Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) било је политичка организација која је управљала територијама које су током Другог светског рата ослобађали југословенски партизани.

Кад се сложе различитости тог поднебља, ослободи се велика енергија која може значити стабилност целом словенском југу, сматра Имамовић.

Основао Херцег Нови

Босна је у његово време доживела велики успон и на привредном плану - градили су се рудници, развијала трговина и подизали градови.

Твртко Котроманић оснивач је града Херцег Нови у Бококоторском заливу у Црној Гори.

Херцег Нови почиње да се гради 1382. како би био економска конкуренција Дубровнику, који у то време има готово монопол над трговином сољу.

А према тврдњама историчара, ко је имао монополску позицију, могао је да диктира цену и услове трговине.

У почетку се град звао Свети Стјепан или Стефан, а затим добија назив Нови.

„Твртку је био потребан излаз на море, јер је у Средњем веку море најбржи трансмитер економских, политичких, привредних и културолошких прожимања".

„Со је тада, с обзиром на велику количину стоке - коњ је главно превозни средство и главно средство за рад, био можда и најтраженији артикал, јер је свако домаћинство морало то имати", описује Дедић.

Дубровчани су главни трговци на Балкану још од краја 12. века и повеље Кулина Бана, напомиње историчар.

„Они нису само трговци, они су пословни људи који имају новац, као данас бизнисмени, и улажу у разне ствари.

„Кад је почела експлоатација рудника, рецимо, они дођу закупе рударско окно на годину дана, дају неку своту владару, а остваре петоструки износ", истиче Дедић.

У то време у Европи расте потражња за сребром, а Сребреник у Босни и Ново брдо у Србији били су у Средњем веку највећи рудници сребра у овом делу континента.

„То је Твртко схватио и желео је неку врсту независности.

„Међутим, због чињенице да је три године после оснивања града Нови добио Котор, који је већ био развијени центар, Херцег Нови није продисао пуним плућима", напомиње историчар.

Тврткова војска учествовала у Косовском боју

Време владавине Твртка Котроманића поклапа се са једном од најзачајнијих битака у српској и балканској историји - Косовским бојем.

Тадашњи краљ Босне и Срба није лично учествовао у бици 1389, али јесте послао војску да помогне хришћанској страни и заустави освајања Отоманске империје.

„Твртко није, али јесте учествовала босанска војска којом је руководио Влатко Вуковић, босански властелин и војсковођа.

„Вуковић је познат по томе да је поразио Османлије три године раније", истиче Дедић.

Твртко Први Котроманић умро је две године после Косовског боја - 1391. у 53. години.

За живота околности су му ишле на руку, а он је знао да их искористи, каже Јасмин Имамовић.

„Био је мајстор тренутка и да искористи кад му се укаже прилика.

„Притом, разумео је да је толеранција највиши степен људског деловања и зато је данас важан", закључује Имамовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]