Novi spomenik otkriva koliko je severnokorejskih vojnika poginulo u rusko-ukrajinskom ratu

Oko 2.300 vojnika iz Severne Koreje poginulo je boreći se za Rusiju protiv Ukrajine, prema istrazi BBC-ja zasnovanoj na satelitskim snimcima i zvaničnim fotografijama novog spomenika u Pjongjangu.

Juna 2024. godine, Severna Koreja je potpisala je uzajamni odbrambeni pakt sa Rusijom.

Dva meseca kasnije, Ukrajina je pokrenula iznenadni upad u Kursk i zauzela više od 1.000 kvadratnih kilometara ruske pogranične teritorije.

Ovaj sporazum bi mogao da bude razlog zašto su vojnici iz Severne Koreje prevashodno bili poslate u Kursk umesto na druge linije fronta na ukrajinskim teritorijama, kaže Kim Džin Mu, bivši viši stručni saradnik pri državnom Korejskom institutu za analizu odbrane.

Na nedavnom otkrivanju spomenika poginulim severnokorejskim vojnicima, vođa Kim Džong Un odao je poštu palim borcima.

Veruje se da je u zamenu za slanje vojnika, Pjongjang dobio hranu, novac i pomoć u tehnologiji iz Moskve.

Režim, koji mnoge informacije drži kao tajnu, nikad nije javno objavio broj poginulih u operaciji u Kursku, za koji Rusija tvrdi da ga je do kraja povratila.

Novi spomenik, međutim, prvi put nudi opipljive pokazatelje o kojem broju je reč.

Imena na zidovima

U oktobru 2025. godine, Kim Džong Un naredio je izgradnju muzeja u distriktu Hvasong u Pjongjangu u čast vojnika poginulih u rusko-ukrajinskom ratu.

Radovi su započeli u gustoj šumovitoj oblasti istog meseca, prema BBC-jevoj analizi satelitskih snimaka koje je obezbedio Planet Lebs, američka kompanija za obradu slika.

Rudimentarna ljuska kompleksa na 52 kvadratna kilometra bila je vidljiva u decembru.

U martu, veći deo spoljne konstrukcije delovao je dovršeno.

Uređenje prostora i propratni objekti završeni su u aprilu.

Otkriven 26. aprila, Memorijalni muzej borbenih podviga u inostranim vojnim operacijama želi da dočara „neprikosnovenu hrabrost“ vojnika Severne Koreje tokom njihovog angažovanja za „oslobađanje Kurske oblasti“, prema državnoj novinskoj agenciji KCNA.

Spomenik se sastoji od dva spomen-zida duga 30 metara u koja su ugravirana imena, zgrade i groblja.

BBC-jeva analiza više slika, koje je objavila KCNA, pokazuje da je svaki zid podeljen na oko 14 odeljaka, razdvojenih sivim kamenim linijama na vrhu.

Imena su ugravirana u devet od tih segmenata, a svaki ima16 kolona, prema BBC-jevoj računici na osnovu razdaljine između kolona.

U jednoj koloni upisano je osam imena poginulih vojnika, pokazuju uvećane fotografije istočnog zida.

Sa 16 kolona i devet odeljaka, to se svodi na 1.152 imena na svakom zidu, što je ukupno 2.304 imena na oba zida.

Songak Čung, viši istraživač sa Korejskog instituta za strategiju bezbednosti, saglasan je sa nalazima BBC-ja.

„Spomen-zidovi su krcati imenima poginulih vojnika ispisanih veoma sitnim slovima.

„Imajući u vidu površinu i gustinu teksta, broj ljudi zabeleženih tamo verovatno je nekoliko hiljada“, kaže on.

Tačan broj ne može da bude određen zbog nedostatka slika visoke rezolucije, ali procena BBC-ja je blizu brojke Nacionalne obaveštajne službe (NIS) Južne Koreje.

U septembru 2025. godine, ova obaveštajna služba je saopštila da je poginulo oko 2.000 vojnika iz Severne Koreje, a da ih je još 2.700 ranjeno.

Do februara ove godine, južnokorejska služba je saopštila da je oko 6.000 od 11.000 vojnika poslatih u Rusiju ubijeno ili ranjeno.

Nije objavila presek, sam broja poginulih.

'Klasni sistem'

Na groblju ima oko 140 grobova na zapadnoj strani i 138 na drugoj, prema satelitskoj slici nastaloj početkom aprila, a koju je obezbedio SI Analitiks, istraživačka kompanija iz Južne Koreje.

Zgrada deluje kao kolumbarijum (zasebni odeljci), u koji su smeštene pogrebne urne, kaže Čung, koji nije povezan sa kompanijom.

„Čitav zid deluje ispunjen mrežastim odeljcima za čuvanje posmrtnih ostataka“, objašnjava on.

„Spomen hala je trospratna građevina, a čak i ako se otpišu njeni delovi na kancelarije i izložbene prostore, sam unutrašnji repozitorijum bi mogao da primi posmrtne ostatke najmanje 1.000 ljudi“, kaže Čung.

SI Analitiks navodi u izveštaju da postoji „klasni sistem komemoracije“.

Vojnici koji su iskazali „izuzetnu odvažnost“ dobili su spoljne grobove i nadgrobne ploče, dok je drugima odata počast urnama unutar kolumbarijuma.

Kim kaže da oni sahranjeni na groblju mogu da obuhvataju pronađena tela, više oficire ili pojedince koji su dobili specijalne počasti, među njima oni koji su se sami žrtvovali.

Opravdavanje rata

Ministarstvo ujedinjenja Južne Koreje kaže da je „teško potvrditi“ da li su svi poginuli vojnici imenovani na spomen-zidovima.

Međutim, istraživač Kim veruje da je vrlo verovatno da su zapisana imena svih vojnika iz Severne Koreje koji su poginuli u ruskoj oblasti Kursku.

„Izgleda kao da je spomenik podignut u čast onih koji su se žrtvovali za državu i treba da pobudi podršku javnosti“, kaže on.

„Izostavljanje imena bi moglo da rizikuje izazivanje nezadovoljstva među ožalošćenim porodicama i podrije njegovu samu svrhu.“

Mediji iz Severne Koreje takođe su izvestili da je u okviru istog distrikta podignut stambeni kompleks za vojne veterane i njihove ožalošćene porodice.

Stanovnici su počeli da se useljavaju od marta.

Odluka Pjongjanga da izgradi spomenik posvećen poginulim vojnicima odražava ideju da se opravda njihovo slanje u rat posle ogromnih žrtava, kaže Čo Han Bum, viši stručni saradnik pri državnom Korejskom institutu za nacionalno ujedinjenje.

„Za Severnu Koreju, Rusija je jedina zemlja sa kojom može da sarađuje u aktuelnom stanju izolacije“, kaže on.

Spomenik odražava spremnost Pjongjanga da nastavi vojnu saradnju sa Rusijom „bez obzira kako rat nadalje bude tekao“.

Indeksne slike i grafike: Arvin Suprijadi, priredila: Grejs Coi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk