Како изабрати најбоље уље за кување

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Јасмин Руфо
- Функција, ББЦ Њуз
- Време читања: 5 мин
У продавницама се нуде различите врсте уља, од јефтинијих боца сунцокретовог и других биљних уља, до скупљих, као што су маслиново, кокосово и уље авокада за која се често тврди да имају здравствене користи.
Уља и масти су већ годинама у средишту расправа о исхрани, а да бисмо разумели зашто је избор важан, потребно је погледати које врсте масти уља садрже.
Нису све масти исте, неке повећавају ниво холестерола у крви, док друге помажу да се он снизи.
Холестерол је природна масна супстанца коју производи јетра, а има је и у одређеним намирницама.
Превише лошег холестерола може да узрокује накупљања масних наслага на зидовима крвних судова, што доводи до њиховог сужавања или зачепљења.
Због бројних савета који су често контрадикторни, неретко је тешко изабрати право уље.
Ниједно уље не садржи чаробну формулу за здравље, истиче Нита Форухи, професорка јавног здравља и исхране на Универзитету у Кембриџу у ББЦ подкасту Слицед Бреад.
Она разбија три најчешћа мита о уљима за кување.
1. Користите сунцокретово и друге врсте биљних уља за кување

Аутор фотографије, Getty Images
Сунцокретово и уље уљане репице се често критикују.
Неки тврде да су ова уља ултрапрерађена и да могу да изазову упалу која штети здрављу срца и крвних судова.
Међутим, за те тврдње нема научних доказа.
Заправо ова уља садрже релативно малу количину (пет до 10 одсто) засићених масти, и богата су здравијим мононезасићеним и полинезасићеним мастима.
Полинезасићене масти (међу којима су омега-3 и омега-6 масне киселине) неопходне су за здравље мозга и срца.
Форухи каже да су ова уља „апсолутно добра за нас".
„Ово није само мишљење, већ постоји огроман број истраживања која то потврђују.
„Ако се засићене масти (које могу да повец́ају ниво лошег холестерола), као што су путер, свињска маст и ги (прочишћен маслац), замене овим уљима, може да се смањи ризик од болести", указује.
Уља сунцокрета и уљане репице су често најјефтинија, па су зато и економичан избор за употребу код куће.
2. Маргарин може да допринесе снижавању лошег холестерола

Аутор фотографије, Getty Images
Маргарин је годинама на лошем гласу и многи верују да га треба избегавати.
Разлог је што је некада садржао штетне транс- масти које се повезују са срчаним обољењима.
Међутим, данашњи маргарини „садрже скоро нула транс-масти", наводи Форухи.
„Зато маргарин данас може да буде намирница здраве исхране и допринесе снижавању нивоа лошег холестерола", додаје.
Ни путер није потпуно забрањен.
„Ако волите путер, рецимо на тосту, слободно га једите", каже Форухи.
И маргарин и путер можете да користите за кување, али Форухи саветује да их повремено замените уљима са мање засићених масти.
Унос засићених масти треба да буде испод 10 одсто укупног дневног уноса калорија, што је много лакше постићи ако се за кување користи уље уместо путера, према званичним здравственим смерницама у Уједињеном Краљевству (УК).
3. Не користите маслиново уље за пржење у дубоком уљу

Аутор фотографије, Getty Images
Различите врсте уља се другачије понашају при загревању, због чега нека нису погодна за пржење.
На пример, екстра девичанско маслиново уље је богато антиоксидансима и корисним једињењима, али због ниске тачке димљења много је бољи избор за преливе за салате и сосеве за јела, него за пржење у дубоком уљу.
Тачка димљења је температура на којој масти у уљу почињу да се разлажу и ослобађају штетна једињења због којих уље може да добије горак, загорео или непријатан укус.
Угоститељ Тим Хејворд каже да за пржење у мало уља обично користи маслиново уље.
Али за пржење у дубоком уљу, рецимо помфрита или за поховање рибе, најбоље је користити сунцокретово и друге врсте биљног уља, јер подносе више температуре без разлагања масти.
Нека истраживања показују да уља загрејана изнад тачке димљења ослобађају отровне хемијске нуспроизводе.
Међутим, професорка Форухи напомиње да такав начин кувања није уобичајен у домаћинствима, и да налази дугорочних студија „повезују све врсте биљних уља са бољим исходима код хроничних болести".
Погледајте видео о палмином уљу, производу који и Србија увози у великим количинама
Које уље треба користити?
Савети за употребу уља код куће:
- За свакодневно кување: уља сунцокрета и уљане репице су доступна по приступачној цени, здрава су и имају вишеструку примену. Можете да користите и обично маслиново уље.
- За салате, преливе и сосеве: Екстра девичанско маслиново уље даје пун укус и има здравствене користи.
- За пржење у дубоком уљу: Бирајте уља која имају високу тачку димљења, као што су сунцокретово и друге врсте биљних уља.
- За разноврсност укуса: Уља сусама, авокада и кокоса могу да дају специфичну арому хладним јелима, ако волите њихов укус.
Професорка Форухи наглашава да је важније обратити пажњу на целокупну исхрану него много бринути о избору уља.
„Препоручујем да узмете у обзир укус и цену, и да пробате различите врсте уља од којих ћете имати неке здравствене користи", закључује она.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














