Историја и шпијунажа: Француски научници дешифровали писмо моћног европског цара старо 500 година

Тим француских научника успео је да дешифрује тајно писмо из 1547. године једног од најмоћнијих владара у Европи, откривајући да је живео у страху да његово убиство припрема италијански плаћеник.

Цар Светог Римског царства Карло Пети послао га је свом изасланику на француском двору - човеку који се звао Жан де Сент Морис.

Писмо пружа увид у то о чему су европски владари размишљали у време опасних нестабилности изазваних верским ратовима и супротстављеним стратешким интересима.

Ово је и ретка прилика да историчари на делу виде мрачне вештине дипломатије: тајновитост, неискрени осмеси и дезинформације су очигледно и тада биле присутне подједнако колико и данас.

Криптографичарка Сесил Пијеро први пут је чула гласине о постојању таквог писма на вечери пре три године у граду Нанси у Француској.

После исцрпног истраживања пронашла га је у подруму градске историјске библиотеке.

Себи је задала задатак да дешифрује документ у року од неколико дана, али је убрзо схватила да ће то бити знатно теже него што је мислила.

Писмо на три стране, састављено од отприлике 70 редова, углавном је написано коришћењем 120 шифрованих симбола, уз један део на тадашњем чистом француском.

„Прво је требало категорисати симболе и тражити шаблоне. Али овде није случај да један симбол представља једно слово - већ је много компликованије", каже Пијеро.

„Да смо убацили податке у компјутер и рекли му да дешифрује, то би буквално потрајало читаву историју универзума!".

Мало по мало, њен тим је остварио напредак.

Постојале су, открила је, две врсте симбола: једноставни и компликовани.

Самогласници махом нису писани као слова, већ као дијакритички знаци, као у арапском језику.

Међутим, самогласник 'е' није имао такав знак, и углавном је недостајао у писму.

Открили су и да је већина симбола представљала слова или комбинацију слова, док су неки представљали читаве речи - рецимо, игла је симбол за енглеског краља Хенрија Седмог.

А било је и симбола који изгледа нису имали никакву функцију.

Коначни напредак десио се када је историчарка Камила Десенкло упутила тим на друга шифрована писма која је слао цар, али и која су њему послата.

У једном од њих, прималац је израдио неформалан превод.

„То је био наш камен из Розете", каже Пијеро, мислећи на натпис који је помогао да се дешифрују египатске хијероглифе.

„То је био кључ. Успели бисмо и без тога на крају, али нам је уштедело много времена."

То што слова 'е' готово да није било у писму је знак да су творци шифре знали шта раде.

Јер 'е' је најчешће слово (у старом и у новом француском језику) и њега би прво тражили они који би желели да дешифрују писмо.

А симболи који нису имали значење су убачени како би изазвали додатну конфузију.

„Наравно, за данашње стандарде шифра је прилично једноставна", каже Пијеро, која време проводи размишљајући о квантној физици и највећим простим бројевима.

„Али узимајући у обзир какве су алате имали, баш су нас намучили", додаје.

Па шта пише у писму?

Цео превод још није објављен, због тога што то чувају за академски рад.

Али објавили су делове.

Фебруар 1547. године било је време релативног мира између великих сила - Француске и Светог Римског царства.

Цар Карло Пети, који је владао огромним деловима Европе, попут Шпаније, Холандије, Аустроугарске и јужне Италије, више није био у рату са краљем Франсоа Првим.

Али неповерење је било присутно.

Два скорашња догађаја и даље су биле на уму обојице владара.

Прва је била смрт енглеског краља Хендрија Седмог, само неколико недеља раније.

А други побуна у Немачкој, предвођена протестантском алијансом која се звала Шмалкалдска лига (савез).

Карло Пети у писму открива да је забринут и да жели да одржи мир са Француском, како би могао да концентрише снаге против лиге.

Изасланику поручује да начуљи уши и буде у току са размишљањима на француском двору, посебно када је реч о реакцијама на смрт краља Хенрија.

Највише од свега је желео да избегне то да се Французи и Енглези удруже и пруже подршку протестантским побуњеницима.

Карло Пети потом пише о гласини која кружи - да ће њега, цара, покушати да убије италијански вођа плаћеника Пијер Стрози.

Изасланику каже да треба да сазна што више може о тој причи - да ли је то трач или озбиљна претња?

И на крају, у најдужем делу писма, Карло Пети амбасадору представља тренутну ситуацију и његов план како ће се обрачунати са Шмалкалдском лигом.

Било је нових таласа побуна у Прагу, због чега је царев нећак Фердинанд Тиролски морао да побегне.

Али Карло Пети амбасадору даје инструкције како да „спинује" вест на француском двору.

Побуна у Прагу је мањи проблем, а њему је речено да каже како је Фердинанд напустио град како би се придружио његовом оцу - царевом брату - у борби.

За историчарку Камилу Десенкло важна је чињеница да су делови писма шифровани, а други делови не.

„Знали су да је шанса да писмо буде пресретнуто један према два. У том случају има порука које би вредело пренети Французима", каже она.

На пример, чињеница да цар сарађује у напорима да се изгради поверење на северу Италије.

„Ове поруке су остављене на чистом језику. Али било је других ствари које су морали остати тајна - попут тога какво је стање са побуном протестаната, и то је било шифровано", каже она.

Шта се потом десило?

Само неколико недеља касније француски краљ Франсоа Први је умро, а наследио га је његов син Хенри Други.

Карло Пети је победио лигу следеће године, али протестантизам није отишао из Немачке.

Хенри Други је 1552. оформио нови савез са протестантским принчевима против цара Карла Петог.

И није било атентата на њега.

Карло Пети је умро у шпанском манастиру 1558. године.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]