Најмањи међу највећима: Ново откриће из света диносауруса
Аутор фотографије, Reuters
Пре око 95 милиона година, у патагонијској области данашње Аргентине, копном су владали џиновски диносауруси.
Међу њима је био Гиганотосаурус, застрашујући месојед огромних размера, као и Аргентиносаурус, биљојед који је могао да достигне невероватних 70 тона - тежину приближно 12 афричких слонова.
Ипак, Патагонија није била дом само дивовима.
Научници су сада открили једног од најмањих до сада познатих диносауруса - Алнасхетри церрополициенсис.
„Када размишљамо о пределима у којима су живели диносауруси, обично замишљамо огромне звери како лутају хоризонтом. Али ти екосистеми били су испуњени и средњим и малим животињама“, каже палеонтолог и коаутор студије Себастијан Апестегија.
„Алнасхетри нам показује да то није било само доба џинова, већ и време изузетне биолошке разноврсности.“
Овај сићушни диносаурус, коме су научници дали надимак 'Ална', био је величине данашње вране.
Вероватно је ловио мале животиње попут гуштера, змија, ситних сисара и инсеката.
Посебно је значајан зато што је његов скелет готово потпуно очуван, кости су сачуване у положају у каквом су биле за живота, што је изузетно ретко откриће.
Алнасхетри припада групи диносауруса познатој као алварезсаурси, малим месоједима који су део много шире групе теропода.
Тероподи обухватају неке од најпознатијих грабљиваца из праисторије, попут Тираносаурус рекса и Велоцираптора, али и претке данашњих птица.
Будући да је Ална један од најранијих и најбоље очуваних представника алварезсаурса, њено откриће помаже научницима да разумеју како је ова необична група еволуирала и како су се неки њени припадници касније специјализовали за исхрану инсектима.
Аутор фотографије, Getty Images
Фосил Алне пронађен је у Ла Буитрери, налазишту у пешчари у северној Патагонији, у провинцији Рио Негро у централној Аргентини.
Познато као Кокорком пустиња (или „Пустиња костију“ на језику домородаца Мапуче), ово је било праисторијско поље пешчаних дина које је постојало пре око 95 до 100 милиона година.
У овом региону откривено је много фосила малих и средње великих животиња из периода креде.
Ална је била мала женка која је живела у пустињском окружењу и угинула је са око четири године.
Њено тело је брзо прекрио песак, што је разлог за изузетно очуване кости.
Ална је имала снажне, оштре зубе, сличне онима малог Велоцираптор, док је њен реп био веома дуг у односу на тело.
Руке су јој биле развијене, али премале за летење.
Научници су чак могли да проуче микроскопску структуру њених костију како би сазнали више о њеном расту.
„Иако су многи становници Кокорком пустиње копали тунеле, Алнасхетри је био лаган диносаур. Њено тело подсећало је на тело петла, али са дугим репом“, каже палеонтолог Себастиан Апестегија.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
