Праљуди и наука: Шта је истребило неандерталце - насиље или секс
Аутор фотографије, Getty Images
Укрштање са хомо сапијенсом могло је да одигра кључну улогу у истребљењу неандерталаца, показује нова студија.
То је могло да смањи број неандерталаца који су се размножавали међу собом, што је на крају довело до изумирања, према новој студији објављеној у часопису Палео антропологија.
„Дуго је главна теорија била да је владала превелика конкуренција између хомо сапијенса и неандерталаца за ресурсе", каже за ББЦ докторка Луси Крит.
Али нова студија коју је докторка Крит урадила заједно са професором Крисом Стрингером, главним истраживачем Природњачког музеја у Лондону, сугерише да није насиље ослабило генски фонд неандерталаца, већ мешање популација.
„Ми претпостављамо да је ово понашање могло да доведе до истребљења неандерталаца, ако су се редовно укрштали у размножавању са хомо сапијенсом, што је могло да еродира њихову популацију све док на крају нису ишчезли", рекао је професор Стрингер након објављивања студије.
Неандерталска ДНК може се наћи у свакоме ко је жив данас, укључујући људе афричког порекла, за чије се претке верује да нису дошли у директан контакт са овом групом.
Неандерталци и хомо сапијенс су се развили у различитим областима света након што су се раздвојили пре око 600.000 година.
Док се хомо сапијенс развијао у Африци, неандерталци су живели у Европи и Азији.
„Скорашња открића показују да је хомо сапијенс био присутан у Европи пре око 50.000 или 60.000 година, што значи да је у Европи био у исто време када и неандерталци много дуже него што смо раније мислили", објашњава докторка Крит.
Како знамо да су се хомо сапијенс и неандерталци укрштали
Аутор фотографије, Reuters
Неандерталски геноми пронађени су у геному хомо сапијенса, али не и обрнуто, показује студија.
„Изгледа да постоји размена гена, али само у једном смеру", објашњава докторка Крит.
Ми већ знамо да су се ове две врсте укрштале - ако сте рођени ван Африке, од неандерталаца потиче око 2 одсто вашег генома.
Али докторка Крит и доктор Стрингер зашли су дубље у материју анализирајући оно што се зна о 32 неандерталска генома пронађена и секвенцирана до сада.
Двоје научника сугерише да је успешност укрштања зависила од конкретног пара који се размножавао.
„Али ми не знамо како то да објаснимо. То је можда тако због доступних података које имамо или начина на који хибридизација (процес мешања две врсте) функционише", каже докторка Крит.
„Код неких врста птица и сисара, хибридизација не функционише увек у оба смера: може бити тешко за једну врсту да произведе плодног потомка".
Она се нада да ће се у будућности открити и анализирати више фосила неандерталаца.
„Што више будемо могли да секвенцирамо и анализирамо, више ћемо моћи да тестирамо ове теорије", каже она.
Сексуални односи
Аутор фотографије, Getty Images
Друга теорија коју су докторка Крит и доктор Стрингер изложили у студији је да можда нису сви сексуални односи били уз узајамни добровољни пристанак.
„Можда је хомо сапијенс ишао да тражи женке или обрнуто, и коришћена је сила да се пронађу плодни представници друге групе", каже докторка Крит.
Она објашњава да ова врста понашања може да се примети и код неких шимпанза.
„Ако мужјаци немају довољно репродуктивних женки у властитој групи, они би могли да оду у другу групу и отму их како би могли даље да се размножавају", каже она.
Али заправо се врло мало зна о таквим сусретима.
Научници сматрају да неандерталцима и хомо сапијенсу није било лако да комуницирају јер су били поприлично другачији.
„Вероватно нису могли да производе исту врсту звукова, нису имали исту врсту артикулисаног говора, њихов мозак био је различите структуре", објашњава докторка Крит.
Њихов физички изглед такође је био другачији.
„Неандерталци су били прилично стамени, снажно грађени, са краћим рукама и ногама и карактеристично избоченим челом изнад очију", објашњава докторка Крит.
Аутор фотографије, Getty Images
Међутим, још увек није јасно колико су различити били мушки и женски неандерталци.
„Скелет је обично фрагментиран и сломљен, и ми немамо много карлица да бисмо их упоредили и уочили разлику између њих", каже докторка Крит.
Али, упркос многим непознаницама, докторка Крит је узбуђена због могућих будућих открића.
„Нови методи су омогућили неке ствари које нисмо могли да замислимо раније", каже Крит.
„То је као џиновска слагалица. Понекад се само увећава и увећава са новим открићима која мењају начин на који размишљамо."
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
