Наука и еволуција: Савремени човек и неандерталац живели заједно дуже него што мислимо

Савремени човек почео је да преузима примат од неандерталцa у Европи раније него што се до сада сматрало, показује ново истраживање.

Тестирање узорака из пећине на северу Бугарске показује да је хомо сапиjенс тамо боравио још пре 46.000 година.

Ови нови узорци старији су чак 2.000 година него претходни пронађени у Италији и Великој Британији.

Отприлике у то време, Европу су насељавале ретке групе неандерталаца - посебне врсте људи који су нестали убрзо пошто се појавио савремени човек.

Међу стручњацима се води расправа о томе колико су савремени људи живели упоредо са неандерталцима у Европи и другим деловима Евроазије.

То је битно због изучавања односа две групе, а могло би да понуди и одговор - зашто су неандерталци изумрли.

Два нова научна рада (овај и овај) описују истраживања из пећине у Бачо Киро.

Зуб и четири дела костију идентификовани су као људски на основу анатомских карактеристика.

Хелен Фјулaс из Института Макс Планк за еволуцијску антропологију у Лајпцигу проучавала је са колегама старост узорака уз помоћ научних техника.

Њихова анализа, објављена у часопису Nature Ecology & Evolution, показује да су научници закључили да остаци потичу из периода од пре између 43.000 и 46.000 година.

Сврстали су их у период који је познат као Почетни горњи палеолит.

У другом раду, објављеном у часопису Nature научник Жан-Жак Иблен, са истог института, описао је карактеристике зуба савремених људи које се разликују од неандерталаца.

Њих су такође пронашли у пећини у Бугарској.

Научници су пронашли и ДНК из остатака и утврдили да припадају хомо сапиjeнсу, а не његовом рођаку.

„Oво је најстарији и најјачи објављени доказ o присуству хомо сапиjенса у ПГП (Почетном горњем палеолиту) у Европи, неколико миленијума пре него што су неандерталци нестали", каже професор Крис Стрингер, вођа тима који истражује људску еволуцију у Природњачком музеју у Лондону.

Пронађене су кости повезане са каменим алатом и артефактима као што су привесци направљени од зуба пећинског медведа.

Древно умрежавање

Oстаци из Бачо Киру пећинe старији су од досадашњих доказа који говоре када се хомо сапиjенс населио у пећине у Великој Британији (вилица која потиче из периода од пре између 41.500 и 44.200 година).

Старији су и од проналаска са италијанског налазишта Грота дел Кавало - где су нађена два зуба која датирају из периода од пре између 43.000 до 45.000 година и повезани су са артефактима улузијскe културe.

Међутим, и британски и италијански докази узети су из слојева тла у којем су остаци пронађени. Нови рад се ослањао на узорке из костију и зуба.

Професор Стрингер је рекао да докази из Велике Британије и Италије „нису општеприхваћени због могуће непоузданости у вези са датирањем и морфологијом".

У научном раду објављеном 2014. године стоји да вероватноћа да су неандерталци нестали из Европе у периоду пре 39.000 до 41.000 година износи 95 одсто.

Међутим, други научници су пронашли доказе да су неандерталци можда живели и касније у неким областима.

У најмању руку, новa открића указују да у Европи постоји око 5.000 година хронолошког преклапања неандерталаца и савремених људи.

Доктор Мет Поуп са Инстута за Археологију Универзитетског колеџа у Лондону, каже да неандерталци нису одједном нестали из Европе.

„Нови датуми, ако су тачни, померају суживот неандерталаца и савремених људи неколико хиљада година уназад", објаснио је.

„Стижу и докази који би могли да укажу на друштвено умрежавање и кохезију. Aли у другим примерима још можемо да видимо доказе јасних неандерталских морфологија, који указују да се популацијe уопште нису мешале."

Професор Стрингер каже да ДНК докази указују да су неки од тих досељеника минимално допринели генетским променама каснијих популација.

Постоје још ранији докази о животу хомо сапиjенса у Европи. Током 2019. године, истраживачи су објавили доказе да део лобање из пећине Апидима у Грчкој, датира од пре 210.000 година, а да је припадао хомо сапиjенсу.

Међутим, научници кажу да ово веома рани долазак у Европу није био трајaн, као и да су у пећини Апидима касније живели неандерталци.

Пратите Пола на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на[email protected]