Диносауруси и пустиња Гоби: Земља древних створења

Пре осамдесет милиона година, током периода креде, на месту монголске пустиње Гоби била је огромна долина са бројним језерима и влажном климом - рај за диносаурусе.

Пределом који сада, покривен црвенкастим песком, подсећа на Марс, некада су шетала бића попут велоцираптора, сауропода и анкилосауруса.

Ови повољни услови током праисторије, учинили су пустињу Гоби највећим резервоаром фосила диносауруса на свету.

Током готово 100 година палеонтолошких истраживања у Гобију пронађено је више од 80 родова диносауруса. Али многи мештани нису ни свесни поред каквог научног наслеђа живе.

„Постављање ограде није заштита; заштита је знање људи", објашњава палеонтолошкиња Болоцегцег Минђин док, у потрази за траговима фосила, вијугамо кроз стене пустиње Гоби које се називају Пламене литице.

Пре готово сто година, овде је амерички научник Рој Чепмен Ендрјуз - који је кроз Гоби трагао за фосилима витлајући бичем и носећи шешир - пронашао прво гнездо јаја диносауруса на свету. Ендрјуз је био инспирација за лик Индијане Џонса.

Ово откриће било је прекретница у палеонтолошком схватању историје света - први доказ да су диносауруси полагали јаја.

За само две године, његов тим је открио више од 100 фосила диносауруса. Однети су у Амерички музеј природне историје у ком се многи и данас налазе.

У Бајанзагу које је Ендрјуз преименовао у Пламене литице, скоро да и нема обележја ове богате историје.

Не постоје знакови, мапе или музеји који би посетиоцима пружили информације о створењима која су овде живела. Крађе фосила је честе и док смо шетале, око нас су зујали мотоциклисти у потрази за вредним остацима.

За разлику од Америке и Велике Британије, где је законом прописано да су проналазачи и власници онога што ископају - уколико случајно угледате Ти Рекса како вреба из вашег цвећа, у Монголији, као и у Бразилу и Кини, сви фосили су у државном власништву, а извоз је строго забрањен.

Ипак, диносауруси са места богатих фосилима као што су Пламене литице и даље се шверцују и завршавају на аукцијама.

Међу 30 украдених монголских фосила на чијем враћању је Болоцегцег радила, налази се и тарбосаурус батар (Tarbosaurus bataar), ретки рођак тираносаурус рекса. Купио га је холивудски глумац Николас Кејџ.

ББЦ је претходно објавио да су амерички цариници запленили кријумчарене фосиле диносауруса у вредности од 44 милиона долара у последњих пет година.

Болоцегцег каже да решење лежи у образовање и развијању туризма које би почивало на наслеђу диносауруса.

То се може постићи, верује она, тако што ће се инспирисати нове генерације монголских палеонтолога, а деца из локалних заједница образовати о научном значају овог места.

Болоцегцег деценијама ради на ископавањима у пустињи Гоби. Почела је када су њеног оца, такође палеонтолога, позвали из Америчког музеја природне историје на ископавање, а њој дозволили да се придружи - као куварица.

„Након што сам им првог јутра спремила доручак, кренули су на ископавање, а ја сам само помислила да кренем са њима", објашњава она.

У раним дведесетим, већ је имала мастер диплому палеонтологије и добро познавала регион - одмах је почела да проналази све врсте фосила. Наредне године, позвана је да се придружи - као палеонтолошкиња.

Сада, Болоцегцег прелази хиљаде километара преко пустиње од једног до другог удаљеног места, возећи аутобус препун реплика фосила - већина Монгола никад није видела нешто слично.

„Чак ни деца која одмах поред Пламених литица често не знају ништа о диносаурусима који су овде пронађени, већина не зна назив ниједног диносауруса, а овај аутобус је први музеј који су видели", објашњава Болоцегцег.

Болоцегцег је основала Институт за проучавање монголских диносауруса 2007. године и прикупила 46.000 долара за радионице које одржава широм земље.

Сада мобилни музеј иде од места до места прашњавим, неравним путевима кроз 11 провинција у најудаљенијим деловима Монголије.

„Нисам знао ништа о диносаурусима, а сада ме ове ствари чине јако поносним", каже 15-годишња Најамбар Пјурдорж, која живи у близини места на ком су пронађени познати остаци „борбе диносауруса" (испреплетани фосили два диносауруса - велоцираптора и протоцератопса).

Бадма Монхошир иде са њом у разред. Оно мало што је знала о диносаурусима, научила је гледајући телевизију.

„Нисам знала да су заиста живели пре неколико милиона година. Мислила сам да је то само легенда или дечја прича.

„Да бисмо заштитили те фосиле, морамо почети од себе. Људи који продају фосиле заправо не знају (шта раде) и зато ми сада учимо", додаје она.

Габријел Сантос из калифорнијског музеја палеонтологије Алф такође ради у покретном музеју и каже да и одрасли имају користи од посете.

„Већина, ако не и сви, наставници које тренирамо, нису имали појма да су неки диносауруси имали перје, тако да људи који живе тако близу места где је велоцираптор први пут пронађен, нису имали представу како је изгледао."

Још један палеонтолог који води радионице, Мајкл Зиглер из Природњачког музеја на Флориди, каже да је циљ обучити мештане да сами воде туре о диносаурусима.

„У аутобусу се срећемо са ученицима, а они се затим враћају водећи родитеље које желе да подуче."

Градоначелник Булгана Манк-Алдар Тумарбат каже да је његов приоритет развој туризма.

„Наша стратегија је развој одрживог туризма - без рударских активности и издавања дозвола (за истраживање руда) на нашем терену", каже он за ББЦ.

„Сви у нашем граду, од осмогодишњака па до њихових осамдесетогодишњих бака и дека, требало би да знају палеонтологију и када и како су живели диносауруси."

Тумарбат каже да плаћања 90 одсто туриста у Монголије посећују пустињу Гоби и Пламене литице.

Пре дванаест година, у овом региону је било три кампа за туристе, а 13 дозвола је издато за ископавања. Он каже да је данас активна само једна дозвола за вађење руда - која треба да буде поништена - а да постоји десет туристичких кампова. Нада се да ће ово дати подстицај развоју палеонтолошког туризма.

„Тренутно, грађани имају врло мало директне користи - воде мале кафиће, продавнице и бензинске пумпе. Морамо створити могућности да наша заједница има користи од туризма", додаје он.

Следећи корак за Болоцегцегин институт биће изградња музеја на месту где су пронађени бројни фосили, као и подучавање мештана да користе дронове како би спречили крађе.

„Тако ће моћи да прате оно што се догађа на локацијама на којима су откривени фосили, како би могли да заштите ова места и документују нелегалне активности", објашњава Болоцегцег.

„Чекамо да се изграде асфалтирани путеви ка западном делу Монголије како би аутобус-музеј одвели и у планине", додаје она. Више од половине популације у земљи је млађе од 35 година, па Болоцегцег ради и на увођењу палеонтологије у наставни план и програм школа у наредне три године.

„Желимо да дођемо до сваког детета у земљи и раширимо поруку да је научна историја Монголије део нашег наслеђа које не треба кријумчарити ван граница земље", каже она.

Једанаестогодишњи Њајамабар се слаже.

„Како бисмо заштитили диносаурусе, морамо да почнемо од себе. А онда ће нас и други пратити.

„Ако смо образовани о фосилима диносауруса и делимо то знање са другима, онда ствари могу да се промене."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]