Како су неандерталци нестали са Балкана

Имам име које никада нећете чути, јер га нисам изговорила речима.

Руке су ми биле снажне од камена који сам обликовала и од скидања коже са плена.

Моја група није била велика, али смо сви заједно проналазили и прикупљали храну.

Припадам неандерталцима и живела сам на простору данашњег Балкана.

И можда, ако пажљиво слушате, можете замислити један мој дан.

Иако га никада није писала, овако би могао да гласи замишљени дневник једне неандерталке.

У слојевима земље и у пећинама остали су трагови свакодневног живота неандерталаца.

Управо захваљујући тим налазима - научници данас могу да реконструишу њихове навике, исхрану и начин живота.

Неандерталци и Хомо сапиенс су се развили у различитим областима света пошто су се раздвојили пре око 600.000 година.

Док се Хомо сапиенс развијао у Африци, неандерталци су живели у Европи и Азији.

„Неандерталци су живели и на територији данашње Србије и ми смо пронашли њихове скелетне остатке, као и делове животиња које су уловили.

„Наишли смо и на доказе о коришћењу биљне хране и стекли прилично добар увид у њихов начин живота", каже Душан Михаиловић, археолог и професор са Филозофског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Сви касни неандерталци у Европи потичу из једне популације, показује најновије откриће међународног тима у чијем раду су учествовали и српски научници објављено је у научном часопису Процеединг оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца (ПНА)

У раду су анализирани резултати митохондријалне ДНК десет неандерталаца, међу којима је и неандерталац из пећине Пештурина код Ниша, на југу Србије.

Погледајте: Овако је изгледала неандерталка пре 75.000 година

Како је изгледао један дан неандерталаца на Балкану?

Током десетина хиљада година, неандерталци су насељавали различите пределе Балкана, прилагођавајући се променама климе.

Живели су у малим, блиско повезаним групама, где су сви чланови доприносили проналажењу и прикупљању хране, објашњава професор.

Често су боравили у пећинама, у којима су налазили воду, заклон и добре позиције за лов.

Ловили су крупну дивљач као што су носорози и бизони, али и мање животиње попут коња, јелена, срндаћа, каже Михаиловић.

Најпознатије налазиште на територији данашње Србије је Пештурина у Јелашничкој клисури, код Ниша, где је откривен кутњак стар око 102.000 година, који представља први поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије.

У оближњој Великој Баланици, такође код Ниша, откривена су четири зуба неандерталаца.

„Лов је био свакодневна активност, а плен који су уловили често су преносили у станиште."

Ватра је имала важну улогу у њиховом животу.

„Омогућавала је спремање хране, обезбеђивала топлоту и светлост, па су могли да наставе активности и после заласка сунца, што је пружало прилику за окупљања", каже он.

Ипак, живот им је био тежак и пун изазова.

Климатски услови су били „сурови, а ресурси понекад ограничени."

„Али неандерталци су располагали знањем, вештинама и технологијом које су им омогућавале да преживе и да се прилагоде.

„Приближно пре 40.000 година, када су анатомски модерни људи већ почели да унапређују технологију, неандерталци на Балкану и даље коегзистирају са њима", указује Михаиловић.

Ако је касније технологија модерних људи достигла виши ниво, у време када су се сусретали, разлике у технолошким могућностима биле су релативно мале, закључује он.

А о чему су и како размишљали?

Постоје докази о симболичком мишљењу и когнитивним способностима неандерталаца.

Верује се да су они имали развијен и духовни и друштвени живот, каже Михаиловић.

„Ипак, тешко је донети о томе неки конкретан закључак у томе што су се они једноставно доста разликовали од Хомо сапиенса.

„Различито су функционисали, њихове способности су биле другачије", додаје он.

Неандерталци су имали развијено симболичко понашање, што се огледа у употреби украса, пигмената обрађених предмета који нису имали само практичну функцију, пише у раду француских научника Тхе реалитy оф Неандертал сyмболиц бехавиор ат тхе Гротте ду Ренне, Арцy-сур-Цуре, Франце.

Поседовали су неке способности које се традиционално везују за Хомо сапиенса.

Иако није могуће са сигурношћу рећи да ли су били потпуно једнаки нама по интелигенцији, били су нам веома блиски и биолошки и когнитивно, што показује и чињеница да су се укрштали са Хомо сапиенсима и оставили генетски траг.

Неандерталска ДНК може се наћи у свакоме ко је жив данас, међу којима су и људи афричког порекла, за чије се претке верује да нису дошли у директан контакт са овом групом.

Да ли су Неандерталци поправљали зубе?

Пре око 59.000 година, једног Неандерталца је болео зуб, али је успео да га поправи, показује истраживање руских научника.

Тај зуб је сада откривен једној пец́ини у Сибиру, а на њему се виде трагови медицинске интервенције.

Изведена је малим каменим алатом за уклањање каријеса и ублажавање бола, објашњавају научници у раду Најранији докази о инвазивном ублажавању зубног каријеса код Неандерталаца.

Овај зуб показује да су неандерталци били способни да обављају тако сложене стоматолошке процедуре десетинама хиљада година пре него што је то учинила наша врста.

Климатске промене и изумирање

Истраживање српских научници са колегама из Тибингена и других научних центара помогло је да се боље разумеју фактори који су довели до изумирања неандерталаца, каже Михаиловић.

Рани неандерталци и њихов генетски фонд био је разноврстан, што значи да су се они генетички прилично разликовали.

И међу те ране неандерталце спада и неандерталац из Пештурине код Ниша, додаје професор.

Утврђено је да су се рани неандерталци из Пештурине, пећине Стајнија у Пољској и пећине Мезмајскаја у Русији генетички доста разликовали, али да је касније дошло до њихове хомогенизације.

„Резултати генетичких анализа показали да је почетком климатског захлађења пре 75.000 година дошло до агрегације неандерталских група на подручју југозападне Француске и да се та популација пре 65.000 година проширила ка другим деловима Европе.

„Сви касни неандерталци воде порекло од те линије", закључује професор.

Током климатских промена, већина неандерталаца се повукла у пределе са повољнијом и блажом климом - посебно у југозападну Француску.

Из једног таквог „уточишта" ова доминантна генетска линија се касније проширила по целој Европи, пише у раду.

Истраживања су показала и да се број неандерталаца пре 45.000 година нагло смањио.

Одсуство генетичке разноврсности и географска изолованост преосталих неандерталаца могли су значајно да утичу на њихово коначно изумирање пре око 40.000 година.

„Дошло је до фрагментације те популације, до слабљења веза између њих и онда су они изумрли.

„Приближно исто време, зато када су се на тој истој територији појавили анатомски модерни људи, односно Хомо Сапиенс", каже Михаиловић.

Када је реч о тачном узроку њиховог изумирања, то је и даље једно од најзанимљивијих научних питања.

Данас се сматра да није постојао један једини узрок, већ комбинација више фактора - климатских промена које су измениле станишта и доступност хране, као и конкуренција са Хомо сапиенсима, закључује професор.

* Лик неандерталке је измишљен за потребе текста

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk