Смена режима у Ирану: Трампова највећа коцка до сада

Нападом на Иран и убиством врховног вође режима, амерички председник Доналд Трамп одиграо је велику опкладу: да може да успе у ономе у чему су претходни председници оманули користећи америчку војну силу како би преобликовао Блиски исток.

Трамп ће преузети заслуге за невероватан тријумф, ако САД буду успеле да у потпуности униште ирански нуклеарни програм и доведу до смене режима у Техерану уз помоћ само ваздушних напада, чак и ако наизглед не постоји јасан план Вашингтона за оно што би уследило након Исламске Републике.

Али ако војни удари, које је Пентагон назвао Операција „Епски бес“, не успеју или изазову шири регионални пожар који захтева стално америчко ангажовање, Трамп би могао да науди својој заоставштини баш као и републиканским шансама да задрже контролу над Конгресом на новембарским изборима средине мандата.

Председник је наговестио колики је улог у игри у опаскама које је изрекао рано у суботу ујутро кад је најавио почетак војне операције у Ирану.

„Амерички хероји су можда изгубљени“, рекао је Трамп.

Тврдио је да ће та цена морати да се плати како би се нанела штета режиму за који тврди да је изазвао хаос по читавом Блиском истоку још откако је преузео власт 1979. године.

„Четрдесет седам година ирански режим скандира: 'Смрт Америци'“, рекао је Трамп.

Касније је додао: „Ми то више нећемо трпети“.

Али док свет чека да сазна шта ће ирански режим урадити након смрти његовог врховног вође, остаје да се види да ли ће Трамп успети да избегне продужену војну операцију.

Такође остаје отворено питање да ли може да убеди америчку јавност - а посебно његову базу из покрета МАГА која се масовно противи америчким интервенцијама у иностранству - да подржи још један упад на Блиски исток.

Ово је преломни тренутак за Трампа, који се вратио на дужност пре мало више од годину дана уз обећање да ће окончати такозване „вечне ратове“ као што су они које је Америка водила у Авганистану и Ираку, али је зато сам покренуо војне операције у Ирану, Венецуели и Сирији, између осталих земаља.

Америчко и израелско бомбардовање уследило је пошто је Бела кућа упозорила да ће доћи до напада ако режим не пристане на договор да одустане од програма нуклеарног оружја, престане да производи балистичке ракете и не подржава више посредничке групе као што су Хамас и Хезболах.

Након што је нагомилао огромну војну силу у региону, Трамп је провео петак вече надзирући напад како се он одвијао заједно са највишим саветницима на његовом луксузном имању Мар-а-Лаго на Флориди.

У Вашингтону су се потпредседник Џеј Ди Венс, директорка националне обавештајне службе Тулси Габард и други виши званичници администрације окупили у Ситуационој соби у Белој кући, према извору упознатом са тематиком, и укључили у конференцијски позив са Трампом да би пратили бомбардовање у реалном времену.

Хамнеијево убиство представља крупну ескалацију, али аналитичари упозоравају да би то могло да се отме Трамповој контроли.

„Коцка је бачена и Америка сада мора да иде до краја да би спровела смену режима у дело.

„Проблем је што то не можете да постигнете без присуства копнене војске на терену“, рекао је Мухамед Хафез, професор Поморске постдипломске школе.

Ирански удари из одмазде на низ америчких савезника у региону - Бахреин, Уједињени Арапски Емирати, Катар и други - наговестили су да режим планира да узврати агресивније него што је то урадио након америчког напада на земљу прошле године, додао је он.

„Стратегија иранског режима биће да покрене регионални сукоб који ће утицати на светску економију, као и америчку економију, а то неће бити добро по Трампа“, рекао је Хафез, стручњак за исламистичко политичко насиље и политику Блиског истока.

„То би могло да доведе до хаоса.“

Продужени сукоб на Блиском истоку могао да би утиче на Трампове друге приоритете, као што су изградња Газе после рата Израела и Хамаса и учвршћивање веза са Саудијском Арабијом.

Такође би могао да отуђи присталице код куће у време кад његова подршка трпи тежак ударац због незадовољства гласача високим трошковима живота и другим домаћим проблемима.

Последњих недеља, неколико виших званичника администрације изразило је забринутост због велике војне операције у Ирану, према бившем вишем званичнику администрације из Трамповог првог мандата који је и даље близак са тимом и има увид у то како се води унутрашња политика.

Прича се да је приватно дошло до подела док је Трамп јавно претио да ће напасти Иран и издао наређење за највеће гомилање америчких војних снага на Блиском истоку још од инвазије на Ирак 2003.

Трамп је деловао самоуверено у вези са мисијом у суботу након што је одлучио да покрене напад и оконча вишенедељне спекулације о могућој операцији.

Али је исто тако слао и опречне сигнале који су поставили нова питања о томе који су амерички ратни циљеви.

„Могу то да одужим и заузмем читаву ствар или да то окончам за два-три дана“ и задржим претњу новим нападима на столу, рекао је Трамп за Аксиос.

Касније је на друштвеним мрежама рекао да ће се „тешко и прецизно усмерено бомбардовање наставити неометано током читаве недеље или док год буде било неопходно.“

Ови коментари су истакли оно што критичари кажу да је Трампов импровизовани приступ спољној политици и његова незаинтересованост за постављање темеља за укључивање чланова представничког дома и јавности у читаву ствар пре него што покрене војне нападе.

То је исти неконвенционални приступ за који председникови савезници и присталице кажу да су му омогућили да наниже успехе, а у које спадају договорено примирје у Гази и повећано финансијско учешће Европе у НАТО.

Трамп је урадио мало тога унапред да би објаснио америчкој јавности зашто је у њеном интересу да започне рат са Ираном.

Председник је могао да искористи Говор о стању уније, који је одржао прошле недеље да изложи своје аргументе, али је одабрао да то не учини.

Председник је покренуо војну операцију, а да претходно није затражио одобрење Конгреса за њу.

Али већина републиканаца је јавно подржала акцију у суботу.

„Иран се суочава са тешким последицама властитих злих радњи“, рекао је у саопштењу председник Представничког дома Мајк Џонсон.

„Председник Трамп и администрација уложили су сваки могући напор да дођу до мирног и дипломатског решења у реакцији на непрекинуте нуклеарне амбиције и развој иранског режима, тероризам и убиство Американца - па чак и њиховог властитог народа.“

Али одсуство координације са Конгресом наљутило је демократе и неке из Трампове странке који се противе америчким ваздушним ударима.

„Доналд Трамп увлачи Сједињене Америчке Државе у рат који амерички народ не жели“, рекла је у саопштењу бивша потпредседница и демократска кандидаткиња за изборе 2024. године Камала Харис.

Додала је: „Наше трупе се доводе у опасност за потребе рата по Трамповом личном избору.“

Лидер сенатске мањине Чак Шумер рекао је да администрација није „представила кључне детаље о размерама и непосредности претње“ Конгресу и америчком народу.

„Хировити циклуси председника Трампа кад се острвљује на разне земље и ризикује шири сукоб нису одржива стратегија“, рекао је он.

Жестоке реакције демократа у суботу сугерисале су да ће Трамп можда бити приморан да се упусти у политичку борбу код куће док буде водио нови рат на Блиском истоку, у тренутку кад започињу примарни страначки избори пред новембарске изборе средине мандата.

Демократски посланички клуб у Конгресу одржаће састанак у недељу увече како би расправљао о реакцији на војну кампању, према два извора која су говорила о позадини расправе о плановима.

Вођа демократске мањине у Представничком дому Конгреса Хаким Џефрис рекао је да ће демократе наставити да врше притисак за одржавање гласања наредне недеље о резолуцији која би зауздала Трампова ратна овлашћења у Ирану.

„Лако је ухапсити лидера друге земље, као у Венецуели, али шта чинити у данима који следе?“, рекао је Џефрис.

Администрација „није јасно артикулисала стратегију нити циљ.“

Трамп је, за то време, рекао за НБЦ раније у суботу говорећи о Ирану: „У неком тренутку ће ме позвати да ме питају кога бих волео као лидера. И само сам мало саркастичан кад то кажем.“

И док ће ти избори средине мандата у новембру бити кључни за дефинисање шта Трамп може да постигне током остатка мандата, баш као што су открили прошли председници, његова одлука да покрене несвакидашњу војну акцију на Блиском истоку могла би да се покаже још значајнијом кад је у питању обликовање његове заоставштине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk