Ајатолах Хамнеи: Како је ирански врховни вођа држао власт челичним стиском

Ајатолах Али Хамнеи је убијен првог дана масивних америчких и израелских ваздушних напада на земљу, саопштио је председник САД Доналд Трамп.

Смрт 86‑годишњег владара у последње три деценије – једне од најдужих у свету – касније је потврђена на иранској државној телевизији.

Строги ауторитарни ставови и политика ајатолаха Алија Хамнеија обликовали су живот у Ирану скоро четири деценије. Постао је други врховни вођа од 1979. године после смрти Рухолаха Хомеинија 1989. године.

Овлашћења његове функције чинила су Хамнеија, као шефа државе и врховног команданта војске, у шта је спадала и елитна Револуционарна гарда, практично свемогућим.

Његова смрт у овим насилним околностима најављује нови и несигуран период и у Ирану и у ширем региону.

Религиозно васпитање

Али Хамнеи је рођен у Машхаду, другом највећем иранском граду, 1939. године.

Његов отац је био свештеник шиита, доминантног иранског огранка Ислама.

Хамнеи је идеализовао властито „сиромашно али побожно“ детињство, рекавши да често није јео ништа сем „хлеба и сувог грожђа“.

Започео је верско учење у Машхаду, провео кратко време у Наџафу, а потом учио у теолошку шкоку у иранском верском граду Кому.

Учило га је неколико клерика, међу којима и Хомеини, који је касније основао Исламску Републику.

Хамнеи се придружио критичарима иранског краља, монарха који је на крају свргнут у револуцији 1979. године а која се често назива Исламском револуцијом.

Хамнеи је годинама живео под земљом или у затвору.

Краљева тајна полиција га је хапсила шест пута и био је подвргаван мучењу.

У време револуције, Хамнеи није био кључна фигура у ужем кругу ајатолаха Хомеинија, али је узнапредовао убрзо после устанка.

Придружио се Револуционарном савету.

Овај је водио револуцију, поставши прелазно управо тело након пада краљевог режима.

Његова прва улога у влади Исламске Републике била је заменика министра одбране.

Хомеини га је поставио те године за вођу молитва у петак у Техерану, што је положај на ком је званично остао на неодређено време.

Политичке проповеди Алија Хамнеија, емитоване у читавој земљи, етаблирале су га у новом вођству.

Покушај атентата

У јуну 1981. године, Хамнеи је преживео покушај атентата.

Једна дисидентска група активирала је бомбу на његовом предавању.

Тај напад му је можда спасао живот.

Хамнеи је био суоснивач и на крају вођа Исламске Републиканске Партије, која је помогла да вођство након револуције консолидује снаге.

Међутим, налазио се у болници током масовног бомбардовања седишта странке.

Били су потребни месеци да му се плућа опораве од напада и трајно је изгубио потпуну покретљивост десне руке.

Касније те године постао је кандидат за иранског председника.

Ајатолах Хомеини је контролисао савет који је одлучио ко може да се кандидује, а Али Хамнеи је добио 97 одсто гласова.

Хамнеијев инаугурални говор поставио је тон његовог председничког мандата, „осудивши изопаченост, либерализам и левичаре под америчким утицајем“.

Иранско-ирачки рат

Суседни Ирак је извршио инвазију на Иран месецима пре тих избора.

Ирачки председник Садам Хусеин страховао је да ће иранска револуција подрити његов режим.

Пре него што је постао председник, на самом почетку рата, Хамнеи је провео месеце на фронту.

Током осам година сукоба, на обе стране су погинуле стотине хиљада људи.

Током трајања сукоба, Ирак је користио хемијско оружје против иранских пограничних села и гађао далеке градове, међу којима и Техеран, пројектилима.

Рат је допринео Хамнеијевом неповерењу према Америци, која је постепено пружала подршку Ираку.

Проглашење врховним вођом

Ајатолах Хомеини је умро 1989. године а Скупштина експерата за вођство изабрала је Хамнеија за његовог наследника.

За овог новог врховног вођу неки су мислили да има слаб историјат верског учења.

„Ја сам особа са много фалинки и мана, и истински сам слаб богословац“, признао је он у првом обраћању након што је преузео дужност.

„Међутим, на моја плећа је постављена одговорност и користићу све своје способности и сву своју веру у Свемогућег да бих успео да понесем ту тешку одговорност.“

У одсуству поштовања вишег свештенства и Хомеинијеве популарности, Хамнеи је веома опрезно повлачио потезе.

Касније је, међутим, изградио мрежу лојалиста у правосуђу, медијима, свештеничкој елити, парламенту, Револуционарној гарди и обавештајном апарату.

Карим Саџадпур, стручни сарадник Карнегијеве фондације за међународни мир у Вашингтону, рекао је за ББЦ њуз да је Хамнеијева моћ зависила од „тесно скројеног картела тврдокорног свештенства и новообогаћених револуционарних гардиста.“

Ирански државни медији су га приказивали како живи скромно у Техерану са женом, децом и унуцима.

Гушење протеста

Хамнеи је до сада успео да ућутка сваку опозицију.

Студентски протести из 1999. године били сурово угушени.

Деценију касније, побуна против наводно намештених избора довела је до тога да на демонстранте буде бачен сузавац, да буду пребијани или да се на њих отвара оружана ватра.

Раст цене горива 2019. године довео је до уличних протеста, а власти су блокирале интернет.

Амнести интернешенел тврди да је потом полиција пуцала у демонстранте и убила их.

Жене које су водиле кампању против ношења хиџаба биле су мучене и држане затворене у самицама.

Једна адвокаткиња за људска права добила је затворску казну од 38 година и 148 удараца бичем.

Један од највећих изазова 2022. године уследио је после смрти у полицијском притвору Махсе Амини – 22-годишње Курдкиње ухапшене зато што није носила хиџаб.

Иранска новинска агенција активиста за људска прав (ХРАНА) саопштила је да је добила имена више од 400 људи убијених у протестима који су уследили.

У зиму 2025-26. године, низ уличних протеста захватио је читав Иран, изазван економском кризом.

Власти су нашироко угушиле побуну.

Хамнеи је признао да су убијене хиљаде људи, али је оптужио непријатеље да су организовали насиље.

„Они повезани са Израелом и Америком нанели су масовну штету и убили неколико хиљада људи“, рекао је он, додавши да су они изазвали хаос.

Они су „починили злочине и тешку клевету“, рекао је.

ХРАНА је рекла да је владина реакција укључивала „смртоносну силу“.

Известила је да је убијено више од 7.000 људи, већине демонстраната, док су мало више од 200 погинулих били „војска или владине снаге“.

Забрана вакцине против ковида

Истрага ББЦ њуза на персијском из 2022. године проценила је да је током пандемије ковид убио 300.000 људи у Ирану – више него двоструко више од званичне цифре умрлих у то време.

Не представивши никакве доказе, Хамнеи је тврдио: „Један део овог вируса је осмишљен конкретно за Иран, уз помоћ познавања иранске генетике.“

Кад је почело дељење вакцине у свету – предвођено углавном америчким и европским фармацеутским компанијама – он је забранио увоз америчких и британских вакцина.

Каснији извештаји су тврдили да је лично примио једну од неколико вакцина направљених у Ирану.

Супротстављање Америци

Убрзо након револуције из 1979. године, универзитетски студенти лојални Хомеинију окупирали су америчку амбасаду, узевши дипломате и особље за таоце из протеста зато што је Америка пружила уточиште свргнутом краљу.

Држање талаца потрајало је 444 дана и помогло у учвршћивање антиамеричког и антизападног става као званичне државне политике.

После напада на Америку од 11. септембра, председник Буш је прогласио Иран једном од чланица „Осовине зла“.

Иран је подржавао Хезболах – наоружану шиитску групу у Либану – као властитог посредника у полу-трајном сукобу са Израелом.

Хамнеи је критиковао САД, али његова политика никад није угађала нити се директно супротстављала Вашингтону.

Нуклеарни програм

Хамнеи је назвао нуклеарна оружја неисламским и 2003. године издао фатву (тумачење Исламског права) против његове израде.

Међутим, Израел и Запад су веровали да, док је Махмуд Ахмадинеџад био председник, Иран је користио нуклеарну енергију и софистициране ракетне програме као параван за способност нуклеарног наоружања.

Санкције које су уследиле као резултат тога помогле су у осиромашивању земље.

Иран, Америка, Велика Британија, Француска, Кина, Русија и Немачка су 2015. године постигли споразум за ограничење иранског обогаћивања уранијума.

Међутим, Доналд Трамп је изашао из тог споразума током његовог првог председничког мандата, назвавши споразум „огромном фикцијом да убилачки режим жели само мирољубиви програм нуклеарне енергије“.

Иран је инсистирао да је његов нуклеарни програм мирољубив и да је Међународна агенција за атомску енергију потврдила његово повиновање.

Бивши председник Обама, који је потписао споразум, написао је да договор „функционише“.

Француска, Немачка и Велика Британија су рекле да „жале“ због америчке одлуке.

Како се Трампов први председнички мандат ближио крају, Америка је извршила атентат на вишег официра Револуционарне гарде Касема Сулејманија.

Хамнеи се заклео на освету, сврставши се ближе уз Русију и Кину.

Израел је 2025. године извео војну акцију против иранског нуклеарног програма, научника, војске и високих званичника, међу којима су били напади извршени у стамбеним областима.

Иран је извршио одмазду испаливши ракете на Израел.

Америка се придружила израелским нападима.

Хамнеи се зарекао да се никад неће предати, али је деловао слабије.

Двадесет осмог фебруара 2026. године, Америка и Израел су заједнички покренули ваздушне нападе на Иран.

Трамп је оправдао офанзиву рекавши да Иран „не сме никад да има нуклеарно оружје“.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је рекао да је циљ акције уклањање „егзистенцијалне претње“ коју представља Иран.

Израел је саопштио да је Иран покренуо нападе на њега из одмазде, док су се експлозије огласиле у великом броју заливских држава.

Хамнеи је доминирао иранском политиком, држећи полуге моћи у често челичном и бруталном стиску.

Повремено се врхунски вођа представљао као малтене изнад политике – док с висине гледа на чарке између реформиста и конзервативаца.

Али ајатолах Хамнеи је ретко дозвољавао да се развије политичка побуна коју није одобравао.

Животом у Ирану управљали су закони које је он донео.

Мало ко може да каже какве промене сада могу да наступе.

Приредили: Ендрју Веб, Глобални новинарски тим ББЦ Светског сервиса

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk