Скандали у поп музици: Да ли се улепшава слика о Мајклу Џексону

Мајкл Џексон је био једна од највећих икона поп музике, па не чуди што и даље постоји жеља да се исприча његова прича.

Али критичари тврде да се оптужбе за разна недела, које су га пратиле током живота, сада игноришу.

„Нема ничег природног у стварању деце звезда. Они су мала археолошка налазишта, јер на себи носе слојеве историје шоу бизниса. Делиће историје и традиције", објаснила је америчка списатељица Марго Џеферсон у њеном чувеном есеју о Мајклу Џексону из 2006.

Када се прича прича о познатој особи, неопходно је избацити сувишне елементе, како би она лепо текла на страници, сцени или екрану.

Када се прича прича о Мајклу Џексону - чудесној дечијој звезди, краљу поп сцене, екцентрику шоу бизниса, самопрокламованом Петру Пану или наводном серијском предатору - то што смо изоставили може да делује као кобна грешка.

Петнаест година после његове изненадне смрти 2009. (која је последица предозирања седативима и анестетиком пропофолом), Џексон има статус легенде, невероватно познате и озлоглашене особе.

Чак и његови иницијали су препознатљиви.

Ем Џеј: Мјузикл је раније ове године имао премијеру на лондонском Вест енду, а пре тога је био постављен на Бродвеју, где освојио награду Тони и био номинован за Гремија.

Тренутно се снима биографски филм назван Мајкл у режији Антоана Фуке и продукцији Оскаром овенчаног Грема Кинга, са Џексоновим нећаком Џафаром у главној улози, а премијера се очекује следеће године.

У оба пројекта учествују велика имена, уз подршку породице Џексон - мјузикл се не бави ужасним оптужбама да је злостављао децу, које је певач жустро негирао и никада нису доказане на суду.

Недавно је музички новинар Мејту Белони написао текст за нову медијску платформу Пак Њуз (Puck News) да рана верзија сценарија коју је прочитао „жели да вас убеди да је Мајкл недужан".

Ови наводи муче Џексона још од 1993, када су га тринаестогодишњи Џордан Чендлер и његов отац Еван први пут оптужили за злостављање.

У тексту у Пак Њузу, Белони је посебно навео да у сценарију који је видео да „постоји огроман труд да се умањи озбиљност оптужби Чендлерових".

Оптужбе су наставиле да се појављују током Џексоновог живота, али и касније - документарац из 2019. Напуштајући Недођију доноси причу двојице мушкараца Вејда Робсона и Џејмса Сејфчака, који прилично детаљно описују да су као деца били жртве сексуалног злостављања које је починио Мајкл Џексон.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Џексонови наследници су жестоко негирали ове оптужбе, а између осталог објавили су и изјаву у којој јавно осуђују Напуштајући Недођију као „линчовање у јавности".

Тужили су и продуцента - мрежу ХБО што је прекршио договор из 1992, да никада неће угрожавати Џексонов имиџ.

У недавном интервјуу за Тајмс, редитељ филма Напуштајући Недођију Ден Рид рекао је да је имао увид у прву верзију сценарија биографског филма о Мајклу Џексону, описавши да је она „потпуно испрана".

„То је очигледни покушај да се оптужбе умање или опишу као сулуде, испуњен лажима.

„Не постоји сцена у којој га видимо да је насамо с дечацима, иако је познато да је спавао у истом кревету са малом децом годинама", рекао је Рид који планира наставак филма.

Портпарол филма Мајкл послао је ББЦ саопштење: „Од почетка, наследници Мајкла Џексона су веровали Грејему Кингу, не мешајући се у креативни процес."

А Кинг је с друге стране навео: „Ушао сам у овај пројекат отвореног ума и проучавао сам Џексонов живот и рад годинама, од његове уметничке вештине до јавних и приватних проблема, као и хуманитарног рада".

„Мајклов живот је био компликован. Као филмски аутор, тежим ка томе да хуманизујем, али не и улепшавам и да представим привлачну, непристрасну причу у филму и тако пустим публику да сама одлучи како се осећа после гледања.

„Мајкл очигледно остаје утицајан, културно релевантан уметник чији живот и наслеђе заслужују да буду проучавани."

ББЦ је такође контактирао наследнике Мајкла Џексона ради коментара, али они нису одговори на тај захтев.

Несумњиво, оптужбе за злостављање су дубоко оштетиле Џексонову репутацију - 2021. године амерички суд задужен за пореска питања је утврдио да Џексон није „зарадио ни један долар од свог лика у 2006, 2007. и 2008. години," што показује „ефекат које су те оптужбе имале и даље имају до тренутка његове смрти."

Ипак је занимљиво да је Џексонова популарност поново у порасту у дигиталној ери.

Недавно је Билборд објавио извештај у коме стоји да између 2021. и 2023, глобална потражња за његовом музиком је порасла од 4,7 до 6,5 милијарде стримова (што је пораст од 38,3 одсто); а у фебруару компанија Сони Мјузик Груп је потврдила да је прибавила половину Џексоновог каталога песама у трансакцији по којој је његова музика процењена да вреди више од 1,2 милијарде долара.

Међутим, овај обрт судбине није у потпуности одагнао све проблеме, јер оптужбе и даље бацају сенку на његово наслеђе и представљање његовог живота.

У критици представе Ем Џеј: Мјузикл, новинар Њујорк тајмса је похвалио одређене елементе попут кореографије, али је приметио у наслову да „Нико више не гледа у човека у огледалу", алудирајући на Џексонову песму Мan in the mirror.

У дневном листу Сан Франциско Хроникал аутор је написао: "Ем Џеј је поп савршенство у чијем центру се налази огромна рупа."

Зашто људи обожавају Џексона

Чишћење прљавијих страна његове репутације кроз бомбастичне приказе или ограничавања даље штете траје већ деценијама.

Британска новинарка Лора Ли Дејвис је била музичка уредница у магазину Тајм аут Лондон када је добила задатак да се бави надреалном промоцијом која је пратила објаву албума HIStory, а између осталог то је била огромна скулптура Џексона која је плутала реком Темзом.

„Ради се о следећем: он је био највећа поп звезда на свету, неопходно је било да рехабилитује имиџ, јер иако ништа није доказано, постојале су оптужбе које нису нестале," присећа се Дејвис.

„Већ су људи почели да причају о њему као лудаку назвавши га 'Wacko Jacko' (Лудак Џексон), због необичног понашања и изгледа који се није подударао са сликом младића са претходних албума.

„Навикли смо се на поп спектакле у том тренутку, а онда се појавила ова ствар која је деловала ситно, небитно и помало смешно, јер си видео статуу од десет метара поред Тауер бриџа, који је висок 61 метар."

„Aли, ово је урађено да би се лансирао невероватни албум највећих хитова свих времена, јер је садржао све те сјајне хитове, али и још 15 песама које су представљене као историјске, а да их нико није чуо.

„Била је то невероватна потврда веровања, а мени се чини да је то кључно, готово као да је мислио 'волите моје хитове, волећете и мене'."

То охрабрење Џексоновим обожаватељима да покажу безрезервну посвећеност највероватније је довело до улепшавања Џексоновог наслеђа, што је видљиво у представама о њему које већ дуго играју попут Трилер - ревија уживо на позорници (Thriller - Live stage revue, који је игран широм света од 2009. до 2020) или актуелног мјузикла.

Поред сјајног каталога који садржи музику по којој га знамо и покрета које памтимо, публика се у овим представама стално подсећа на Џексонову жртву, његову човекољубивост, његову визију за исцељење света.

Чак и они који не сматрају себе „суперфановима", могу бити запањени емотивним порукама његовог рада, као и причама о годинама трпљења злостављања у детињству и безосећајног третмана у медијима који је трпео.

Посетила сам велику изложбу уметничких радова инспирисаних Џексоновим животом у Националној галерији портрета у Лондону 2018, међу којима се налазе дела Кита Херинга, Ендија Ворхола и Фејт Ринголд.

Једини изложени рад који је изазивао непријатност је била Недођија (2001) Џордана Волфсона, у коме је коришћен видео материјал у коме Џексон негира злостављање 1993, али све је у видеу обрисано сем његових продорних очију.

Помоћница кустоса Луси Далсен ми је тада рекла: „Покушавамо да будемо објективни".

„Много радова славе његов рад; док се други баве захтевнијим угловима онога што је Џексон представљао. Изложба је заправо више истраживање онога што је он значио."

Како је његово наслеђе опстало

Небројена издања, раскринкавајућа или превише славодобитна (уз његову аутобиографију из 1988, која је имала вишемилионски тираж) изнова су се бавила његовим значајем.

Сјајна и овечана Пулицервом наградом, књига О Мајклу Џексону, Марго Џеферсон садржи реченицу: „Мајкл Џексон је постао познат широм света, зато што је био светски таленат."

Кад узмемо у обзир његову невероватну музику и извођење, питам се да ли смо могли да очекујемо да Џексоново музичко наслеђе издржи озбиљне скандале и оптужбе?

„Није то било неизбежно, али је било вероватно", изјавила је Џеферсон изјавила за ББЦ.

„Рекла бих да постоје две врсте наслеђа: једно за његове обожаватеље који знају колико је он талентован, упркос и баш због ужаса у његовом животу и оно за фанове који га обожавају, јер га виде као мученика и невину жртву.

„Очигледно, припадам првој групи."

Њена књига је објављена 2006, а како би се перспективе промениле, да је књигу писала уз све информације које поседујемо данас?

„Џексонова музика и плес су опстали и утицали су на друге извођаче", одговара Џеферсон.

„Критичари и људи који га проучавају су осмислили занимљива тумачења његове личности у контексту небинарних културних стилова и понашања; у смислу његове мотивације, његове потраге за 'другошћу' која превазилази црне и беле идентитете.

„Морала бих да се позабавим и документарцем Напуштање Недођије и експлицитним оптужбама за злостављање деце које су ту изнете."

Без обзира на приче о такозваној „култури отказивања", може се тврдити да ми живимо у времену рехабилитације, где веома познате особе из света популарне културе или музике могу да се врате на сцену и добро зараде, чак и после веома озбиљних контроверзи.

Међутим, Џеферсон није уверена да би Џексонов бренд опстао да је он и даље жив.

„Публика би пратила сваки његов корак и сваку реч и то процењивала, сваку реакцију његових браће и сестара и његову децу."

Можда се не ради о Џексоновој „улепшаној" репутацији колико о магловитој митологији која и даље привлачи публику.

Не постоји ниједан уметник који изгледа или звучи као он, чак и док је био жив, он није само живео на сцени, већ у некаквој фантастичној стратосфери - он се опирао гравитацији, успоставио је нову стварност.

Као што Дејвис каже: „Има пуно људи који су рекли да никада више неће моћи да слушају поново ниједан Џексонов албум".

„Неки од њих су се вероватно вратили тим песмама, јер стварно воле његову музику.

„Можда ће они сагледати и друге ствари у његовом животу и ставити то у контекст, али надам се да ће мало размислити, да ће имати саосећање и разумевање за неке од жртава."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]