Успављивање кућних љубимаца: 'Као кад изгубиш неког блиског'

Сваки пут када угледам непокретног комшијског немачког овчара, питам се да ли је то достојан живот.

Додатно ме растужи тренутак када видим како га носе, подупиру тело неким појасом, док се задње ноге вуку по бетону.

Не видим да је срећан.

За њих не знам.

Али се јасно сећам тренутка када смо породично одлучили да успавамо нашег Хунда, немачког овчара.

Више није могао да хода и сваки тренутак који је за нас представљао наду и љубав, за њега је био болан и неиздржив.

Све док се нисмо поздравили.

Пре 21 годину.

„Колико год звучало грубо, еутаназија, у смислу прекида живота, нарочито код кућних љубимаца, у позадини има и хуманитарни аспект.

„Латинска пословица каже: Док дишем, надам се, али када је у питању ветеринарска медицина, ту хуманост више показујемо тако што ћемо спречити и скратити патњу љубимцима“, каже Синиша Гатарић, ветеринар из Прњавора, у Босни и Херцеговини, за ББЦ на српском.

Постоје и одређени проблеми и болести због којих ветеринар препоручује успављивање, додаје Гатарић, али је одлука увек на власнику.

„Бројни су разлози за одлагање еутаназије.

„Важно је и разумети да то значи да више никада нећемо видети, често најбољег пријатеља“, каже Слађана Марковић, психолошкиња, за ББЦ на српском.

Туга за љубимцем активира исте механизме у мозгу као и губитак блиске особе, додаје.

Прича о Бели

Била је малтезерка, добар и послушан пас, а као штене прелетела је неколико континената и океана како би из Аустралије са власницом Ољом стигла у Београд, главни град Србије.

„Имала је 13 година када су је успавали. Нисмо ми то желели, али је за њу то било најбоље.

„Бела је била невероватан љубимац, сестра ме је молила да је оставим у Аустралији, али кад сам се преселилиа у Београд и она је дошла са мном“, прича Оља Еклоф за ББЦ на српском.

Бела је, каже, била весео пас, путовала је свуда са њима и била део породице.

„А онда се разболела, имала је срчане сметње које су у почетку успешно лечене.

„Али последњих пола године њеног живота имала је неколико епилептичних напада, па су се проблеми ређали један за другим“, наставља Оља.

Онда су органи почели да јој отказују.

„Више нас није препознавала, није могла да хода, били смо веома тужни и само смо чекали вести од ветеринара.

„Када нам је рекао да су у питању сати нисмо хтели да дозволимо да умре у мукама“, сада већ теже изговара ове речи.

Пустили смо је да оде, јер је тако било најлакше за њу, додала је уз дубок уздах.

„Хтела сам да одем да се опростим, али ми је ветеринар рекао да је боље ако је се не сећам у том стању.

„Схватили смо да је њена улога на овом свету завршена и да је наша одговорност да се не мучи пред крај“, каже.

За Ољу је то, каже, био најтежи период у животу, тежи него када је изгубила неке чланове породице.

„Неизмерно смо туговали. Плакала сам месец дана без престанка.

„Онда је супруг одлучио да је време да узмемо новог пса, нову бебу, јер више није хтео да ме гледа такву“, прича Оља.

Туга није отишла, празнина и бол и даље су ту, ништа није замењено, објашњава.

„Хани, наш нови пас је пудла и сушта је супротност Бели.

„Много је опасна. У тих килограм и по колико има је 'отров'.

„Уништава све, гризе нас, ради шта хоће“, мрва радости чује се у Ољином гласу.

Каже да још није примила све вакцине, па је носи умотану у ћебе по улици, како би упознала крај у којем живи.

„Скренула ми је мисли, немам кад толико да тугујем јер имам обавезу око ње, али Бела није заборављена нити ће бити“, каже Оља.

Туга се не лечи лако

У истраживању спроведеном у Великој Британији, на узорку од 975 људи, 20 одсто је рекло да им је губитак љубимца емоционално теже пао него неке блиске особе.

„Зато људи свесно одлажу процес који је неминован.

„Морамо, међутим, да будемо свесни да је то себично гледиште и да је важно да љубимца ослободимо бола и да га пустимо“, каже психолошкиња Марковић.

Објашњава и да не постоји универзална временска одредница када треба набавити новог љубимца, јер то зависи од човека до човека.

Понекад људи одмах после смрти љубимца узму новог, како би попунили празнину, али журба заправо не лечи тугу, каже она.

„Свакако, ни брзина узимања новог пса није повезана са мањом тугом.

„Важно је дати времена да се залечи рана, да прође процес туговања“, каже.

Поједине анкете, додаје, показују да је 28 одсто људи спремно да узме новог љубимца после једног до три месеца, док 15 процената никад не удоми другу животињу.

Погледајте видео: Да ли бисте клонирали кућног љубимца

Прича о Срлету и Сими

Кућни љубимци имају привилегију да оду без болова и мучења, каже Сања Каменов из Београда, за ББЦ на српском.

„Остала сам без Срлета, који је тада имао 15 година, и Симе, који је био млађи, али је добио рак. Они су били моја деца.

„Сими се глава изобличила од канцера и нисам хтела да га мучим“, каже.

Било јој је довољно да их види и да одмах зна ако нешто није у реду.

„За овог млађег ми је жалије јер није проживео све што је могао. То је толико болно да не могу ни да објасним.

„Сваки пут је тешко. То су бића са којима живиш, спаваш“, додаје.

Када је ветеринар успављивао Сркија и Симу била је поред њих.

„Нисам дозволила да буду сами. Хтела сам да мене гледају последњи пут.

„Причала сам са њима. Љубила сам их, све док се нису успавали“, једва изговара.

Каже и да је много лакше када неко има више љубимаца, јер је то онда друга енергија и нема много времена за размишљање.

„Има себичних људи који због себе не желе да успавају љубимца, а не због животиње.

„Да би њима било лакше, јер не могу да се опросте. Али, то је лоше за љубимце“, сматра Сања.

Када треба успавати љубимца?

Постоје озбиљне дијагнозе када ветеринари препоручују да се кућни љубимац успава.

„Тешка малигна обољења, озбиљне компликације после саобраћајних несрећа или других незгода, када дође до оштећења кичме или других виталних органа, само су неки од разлога због којих се препоручује еутаназија“, објашњава ветеринар Гатарић.

Када власник пристане, животиња се уводи у општу анестезију и тек када заспи, даје се средство које доводи до престанка рада срца.

„Зато се и зове успављивање пса“, каже Гатарић.

Погледајте и овај видео: Безгранична љубав - пас недељама чекао власника испред болнице

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk