Други светски рат: Пољска још броји жртве немачке окупације и тражи одштету

Осамдесет две године после почетка Другог светског рата, Пољска још тражи одштету од Немачке за стравичне губитке које је нација претрпела током сукоба.

„Изгубили смо шест милиона људи, много више него било која друга земља која је добила огромну репарацију.

„Није фер. То не може тако", изјавио је пољски премијер Матеуш Моравјецки у интервјуу за немачке медије.

Пољски скупштински одбор задужен је да процени количину одштете, али је вероватно да ће она бити већа од рачунице пољског комунистичког режима из 1947. године која је ратне губитке земље проценила на 850 милијарди долара у данашњем новцу.

„Има много тога да се анализира.

„Немци су сравнили са земљом више од хиљаду пољских села. Прецизно ћемо утврдити суму коју ћемо тражити", додао је он.

Како је избио рат

У зору 1. септембра 1939. године, Немачка је бомбардовала пољски Вјелуњ, град без икаквог стратешког војног значаја.

Циљ је био да се заведе терор међу цивилним становништвом.

Страдале су стотине људи, бројне зграде су порушене, а преостало становништво је побегло.

Два дана после инвазије, Велика Британија и Француска објавиле су рат Немачкој.

Две недеље касније, Пољска је доживела другу инвазију, овај пут од Совјетског Савеза на истоку.

Није опште познато, али пољске жртве у Варшави током бомбардовања Луфтвафеа 1939. године отприлике су исте као оне које су претрпели Немци у британском бомбардовању Дрездена 1945. године, кад је погинуло и до 25.000 људи.

Немачка инвазија Пољске најавила је почетак једне од најкрвавијих окупација у рату, у којој су Немци убили милионе пољских грађана.

Процене варирају, али у рату је погинуло више од пет милиона Пољака, можда чак читавих 17 одсто популације, међу којима и до три милиона пољских Јевреја које су Немци убили у Холокаусту.

После неуспелог устанка пољске Домовинске армије 1944. године против немачког окупатора у Варшави, у ком је убијено више Пољака него Јапанаца после бачене атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки, Хитлер је издао наређење да се уништи главни град Пољске.

Кад је Црвена армија истерала немачке окупаторе из Варшаве 1945. године, Стаљин је у Пољској поставио послушнички комунистички режим, који је потрајао све до 1989. године.

Да ли су Пољаци добили репарацију?

Черчил, Рузвелт и Стаљин сложили су се да немачка репарација Пољској треба да буде исплаћена преко Совјетског Савеза у виду материјала, инфраструктуре и хране уместо у новцу.

Посланик владајуће странке Аркадијуш Муларчик рекао је да је његов скупштински одбор проценио вредност репарације исплаћене Пољској после рата.

„Та репарација није одговарала нашим губицима. Била је то веома, веома мала сума", рекао је он за ББЦ.

„Још постоје стари Пољаци који никад нису примили ни евра обештећења и они су веома нервозни.

„Љути су што су Јевреји добили одштету, а Пољаци нису добили ништа", додао је он.

Према немачко-пољској анкети из 2018. године, 46 одсто Пољака подржало је захтев за репарацијом, док му се 76 одсто Немаца успротивило.

Муларчик је рекао како се нада да ће после представљања извештаја његовог одбора следећи корак бити преговори са Берлином по овом питању.

Шта кажу Немци

Пољска још није званично покренула ово питање пред Немачком.

И заиста, немачка влада тврди да је питање репарације правно окончано.

Пољска је 1953. године потписала споразум постигнут између Совјетског Савеза и комунистичке Источне Немачке да ће репарација престати од 1954. године.

Муларчик каже да споразум није пуноважан зато што Пољска тада „није била независна земља", а њен премијер Болеслав Бјерут је био совјетски агент.

Он је рекао да не постоје документи владе који показују да се Пољска одрекла права на репарацију.

Докторка Агњешка Лада, стручњакиња за пољско-немачке односе из пољске експертске групе Институт јавних послова, сумња да ће Варшава икад званично покренути ово питање у Берлину.

„Немачка прихвата да Пољска има морално право да тражи репарацију, али је свесна и да је ово домаћа игра коју влада игра за властите гласаче", рекла је она за ББЦ.

И, заиста, Муларчик признаје да покретање питања репарације није само питање одштете.

Оно одражава и забринутост владе да кад светски медији нетачно пишу о „пољским логорима смрти", они покушавају да прекроје историју тог периода.

„Ова расправа око репарације важна је за нас зато што кад објективни новинари пишу о Другом светском рату, они јасно пишу о томе ко је био агресор, а ко су биле жртве", рекао је он.

Погледајте видео: У Пољској деактивирана бомба из Другог светског рата

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]