Други светски рат, нацизам и Немачка: Софи Шол - студенткиња која је пружила отпор Хитлеру

Њено име није нашироко познато ван Немачке, али Софи Шол је легендарна личност у родној земљи, а њена прича је изузетна.

Многи су почетком маја обележили стогодишњицу од рођења младе жене која је постала славна кад се супротставила Адолфу Хитлеру и платила то животом.

Њен отпор препричан је небројено пута у књигама, филмовима и позоришним комадима.

А наставља да инспирише људе и дан-данас.

Софи Шол је рођена 1921. године у земљи у превирању.

Али њено детињство било је сигурно и безбрижно.

Њен отац био је градоначелник града Форхтенберга на југозападу земље (иако ће се породица касније преселити у Улм), а Софи, заједно са петоро браће и сестара, одрасла је у лутеранском домаћинству где су хришћанске вредности биле веома важне.

Међутим, у време кад је постала тинејџерка, земљом је већ владао Адолф Хитлер.

„Не говори ми да је за отаџбину"

Испрва су Софи и њен старији брат Ханс подржавали Националсоцијалистичку партију.

Попут многих других младих људи, он се учланио у страначки покрет Хитлерове омладине, док је она то учинила у његовој сестринској организацији Лига немачких девојака.

Њен отац, оштри критичар Хитлера, био је према свим сведочанствима ужаснут њиховим првобитним одушевљењем.

Али утицај породице и пријатеља постепено је почео да узима маха.

Брат и сестра, који на крају нису успели да помире своје либералне ставове са политиком Трећег рајха и приметили су како се он опходи према јеврејским познаницима и уметницима, почели су да посматрају режим критичким очима.

А у време кад је Хитлер окупирао Пољску, то се претворило у отворено противљење.

Док су млади Немци били слати у рат, Софи је писала, прилично огорчено, свом дечку Фрицу Хартнагелу, који је такође био војник: „Не могу да разумем како неки људи упорно угрожавају животе других.

„Никад то нећу разумети и мислим да је то ужасно. Не говори ми да је то за отаџбину."

Овај недавно отворени налог на Инстаграму који реконструише приче о Софи Шол са савременим глумцима стекао је пола милиона пратилаца

Софи је следила брата Ханса на Универзитет у Минхену, где је он студирао медицину, и брат и сестра су се дружили са истом групом пријатеља, за које се каже да их је зближила заједничка љубав према уметности, култури и филозофији.

За Софи, која је студирала уметност заједно са биологијом, каже да је волела да плеше и свира клавир, и да је била талентована сликарка.

Али то су била насилна времена.

Неки од студената искусили су активну службу.

Живели су у диктатури и били су решени да пруже отпор.

„Нећете нас ућуткати"

Било је шест чланова групе „Бела ружа", коју су првобитно основали Софин брат Ханс Шол и његов пријатељ Александер Шморел.

Придружили су им се Софи, Кристоф Пробст и Вили Граф, као и један од њихових професора, Курт Хубер.

Уз подршку мреже пријатеља и присталица, штампали су и делили летке, позивајући грађане да пруже отпор немачком режиму, осуђујући убиство Јевреја и захтевајући окончање рата.

„Нећете нас ућуткати", гласио је један летак.

„Ми смо ваша нечиста савест, Бела ружа вас неће пустити на миру."

Група је одштампала шести летак почетком 1943. године.

„Немачко име ће бити заувек укаљано ако се немачка омладина коначно не дигне, истовремено освети и искупи, сруши своје мучитеље и пронађе нову духовну Европу."

Биће то њихов последњи.

Ханс и Софи су 18. фебруара 1943. године делили летке на универзитету.

Није најјасније зашто се Софи попела на одмориште последњег спрата које је гледало на отворени атријум главне зграде универзитета и бацила хрпу летака преко балустраде.

Већина претпоставља да је желела да их види што више студената.

Али док су папири падали на земљу, спазио ју је домар и одао је Гестапоу - тајној полицији.

Она и њен брат су саслушани и, након намештеног суђења, осуђени на смрт.

Одбили су да издају остатак групе, али су их власти свеједно пронашле.

У року од неколико месеци, и сви њихови пријатељи били су погубљени.

Оног јутра кад је ишла на гиљотину, Софи, која је имала 21 годину, рекла је:

„Како леп, сунчан дан, а ја морам да идем…

„Какве везе има што ћу умрети, ако ће кроз нас хиљаде људи бити пробуђено и наведено да дела."

Те речи и њена храброст и даље се славе у Немачкој данас, где школе и путеви носе њено и име њеног брата.

Неки жале што други чланови Беле руже нису исто толико истакнути.

А њено име је лако злоупотребити.

Дошло је до великог незадовољства пре неколико година кад је ултрадесничарска група АфД изашла са слоганом:

„Софи Шол би гласала за АфД".

На митингу против мера ограничења због Ковида у Хановеру у новембру прошле године, једна млада жена се попела на бину и упоредила себе са Софи Шол.

Али на стогодишњицу њеног рођења, немачка ковница издала је комеморативни новчић, одржане су црквене службе у њену част, а њеном животу је посвећен и нови Инстаграм канал.

Многи овде ће се у тишини присетити живота младе жене чија храброст и убеђење умеју да дирну срца и умове и дан-данас.

Погледајте видео нацистичком логору смрти Аушвиц

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]