Корона вирус: У чему је Америка погрешила – а шта урадила како треба

Прошло је више од два месеца откако је постављена дијагноза првог случаја корона вируса у Сједињеним Америчким Државама. Од тада, епидемија се раширила читавом земљом, у којој тренутно има 236.000 случајева и више од 5.600 смрти.

САД су сада глобални епицентар пандемије, надмашивши број пријављених случајева у Кини, одакле је вирус кренуо, и у Италији, најтеже погођеној европској земљи.

Иако званичници јавног здравља тврде да је врхунац заразе у САД још недељама, можда чак месецима, далеко, мањкавости у реакцијама Америке - као и неке њене јаке стране - већ сада су постале очигледне.

Погледајмо неке од њих.

ГРЕШКЕ

Недостатак медицинске опреме

Маске, рукавице, заштитна одећа и респиратори. Лекарима и болницама широм земље, а посебно у областима најтеже погођеним пандемијом, очајнички су потребна основна средства за рад како би помогли зараженима вирусом и заштитили здравствене раднике.

Недостатак одговарајуће опреме натерао је здравствене раднике да поново искористе постојећу одећу или праве властиту приручну заштиту. Мањак респиратора забринуо је званичнике савезних држава да ће ускоро морати да врше медицинску тријажу, кад се у ходу одлучује ко ће бити прикачен на машине које га одржавају у животу - а ко неће.

Гувернер Њујорка Ендрју Куомо пожалио да се савезне државе, заједно са федералном владом, утркују за опрему, подижући цену једни другима.

„То је као да сте на и-беју са 50 других држава, које лицитирају за респиратор", рекао је он.

Није морало да буде овако, каже Џефри Леви, професор здравствене политике и менаџмента са Универзитета Џорџ Вашингтон. Америчка влада је оманула у одговарајућем одржавању залиха које су неопходне за излажење на крај са једном оваквом пандемијом - а потом је реаговала сувише споро кад је природа актуелне кризе постала очигледна.

„Изгубили смо силне недеље кад је у питању повећавање производних капацитета за опрему за личну заштиту, а ауторитет владе никада до краја није искоришћен да би се осигурало да до те производње долази", каже он.

Одлагање тестирања

Према речима професора Левија, појачано тестирање у раној фази - као што су урадиле земље попут Јужне Кореје и Сингапура - кључно је за контролисање епидемије вируса као што је Ковид-19. Неспособност америчке владе да то уради кључни је промашај из ког су домино ефектом проистекле све накнадне компликације.

„Сва реакција на пандемију зависи од свесности ситуације - сазнања шта се дешава и где се дешава", каже он.

Без тих информација, званичници јавног здравља практично раде наслепо, не знајући где ће никнути следеће вирално жариште. Опсежно тестирање значи да заражени пацијенти могу да се идентификују и изолују, ограничивши потребу за наредбама за свеобухватну националну самоизолацију која је замрзла америчку економију и довела до милиона незапослених радника.

Леви каже да је за овај неуспех директно одговорна Трампова администрација, која је игнорисала планове реакције на пандемију који датирају више од десет година уназад, још од мандата Џорџа Буша Млађег, и није успела до краја да опреми људством бирократију јавног здравља.

„Политичко вођство ове администрације истински не верује у владу", каже Леви. „То је значајно ослабило њихову спремност да искористе ресурсе федералне владе за реакцију у једној оваквој ситуацији."

Бројке, поготово кад је у питању тестирање. поткрепљују ову тврдњу. Првобитни тестови које је у фебруару администрација послала шачици америчких лабораторија били су неисправни.

Средином марта, администрација је обећала најмање 5 милиона тестова до краја месеца. Независна анализа укупног броја извршених тестова спроведена 30. марта, међутим, показује да је урађено свега милион тестирања. То је више од било које друге земље, али Америка има отприлике 329 милиона становника.

Штавише, због навале тестова који су уследили после првобитног помањкања, лабораторије које анализирају резултате постале су затрпане, што је довело до кашњења од по недељу или више дана пре него што су тестирани појединци могли да сазнају да ли имају вирус.

Опречне поруке и политичка кошкања

На конференцији за штампу у уторак, Доналд Трамп је изложио нацији суморну слику будућности.

„Желим да се сваки Американац спреми за тешке дане који нам предстоје", рекао је он.

Његови саветници из области јавног здравља надовезали су се на ту изјаву табелама које предвиђају најмање 100.000 смрти Американаца од вируса, чак и под актуелним појачаним покушајима ублажавања кризе.

Председников коментар био је у огромном контрасту у односу на његове опаске од само недељу дана раније, кад је изразио наду да би САД могла поново да отвори пословања до ускршњих празника средином априла.

У јануару и фебруару, док је епидемија вируса уништавала кинеске фабрике и почињала масовно да односи животе у Италији, председник је изнова и изнова ублажавао претњу по САД.

После првих неколико америчких случајева, Трамп и други званичници његове администрације изјављивали су да је ситуација под контролом и да ће она нестати на лето, „као руком однесена".

Недоследне поруке са врха представљају велики проблем, каже професор Леви.

„Припремљеност за пандемију је окружење које се непрестано мења, па се понекад и ваше поруке мењају. У овом случају, међутим, имали сте заокрет у порукама који не одсликава нужно промене у науци или ономе што се дешава на терену, већ више одсликава политичке игре."

Председник се сукобио и са државним гувернерима из редова демократа, критикујући на Твитеру њујоршког гувернера Ендрјуа Куомоа и понижавајући мичигенску гувернерку Гречен Витмер. Он је рекао да лидери држава морају да „поштују" федералну владу.

Неуспех социјалног дистанцирања

Студенти на пролећном распусту од предавања на плажама Флориде. Вагони подземне железнице дупке пуни Њујорчана. Црква у Луизијани која и даље прима хиљаде верника упркос томе што је пастор Тони Спел кривично тужен јер је прекршио наредбу за ограничавање броја окупљених.

„Ми сматрамо да је вирус политички мотивисан", рекао је Спел локалној телевизији. „Нама су наша верска права веома важна и ми ћемо се окупити без обзира шта било ко каже."

Широм земље, било је бројних примера Американца који нису уважавали апеле ауторитета из домена јавног здравља да избегавају блиске друштвене контакте, понекад потпомогнути локалним и државним званичницима који су оклевали да наложе фирмама да престану са радом и грађанима да се изолују.

„Ако добијем корону, добио сам корону", изјавио је један млади посетилац плаже на Флориди за ЦБС Њуз средином марта. „Кад се све сабере и одузме, нећу дозволити да ме то заустави у добром проводу."

Чак и кораци предузети из најбољих намера могли су да имају потпуно супротне последице. Ограничавање рада службе јавног превоза, као што је њујоршки метро, довео је до већих гужви у возовима и аутобусима.

Универзитети који су послали студенте кући њиховим породицама вероватно су допринели ширењу вируса вративши заражене појединце у градове, квартове и домове који још нису били под пуном изолацијом.

Нејасност председникове наредбе да се обуставе уласци у САД из Европе - која је исправа звучала као да обухвата и америчке грађане, баш као и стране држављане - довела је до невиђених гужви на аеродромима, где су непрегледани заражени путници лако могли да пренесу болест другима.

Такве одлуке могле су да имају погубне последице, отежавајући напоре да се заустави ширење болести на територији читаве државе - здравствени еквивалент доливања бензина на већ распламсану ватру.

УСПЕСИ

Голијатски стимуланс

Прошле недеље је амерички Конгрес усвојио предлог закона о помоћи за угрожене од корона вируса у вредности од два трилиона долара.

Он подразумева директне готовинске исплате многим Американцима, проширену подршку незапосленима, помоћ савезним државама, здравственим установама и другим јавним службама, испомоћ најтеже погођеним индустријама и кредите малим и средњим предузећима који би могли да буду опроштени уколико избегну отпуштања радника.

Био је то масиван, рекордни предлог закона који је настао као резултат преговора између демократских и републиканских вођа у Конгресу, као и министра финансија Стива Мнучина и његових заменика.

„Ово би требало да буде описано као предлог закона о опстанку, а не о стимулансу", каже Мајкл Грец са Колумбије, аутор књиге Вук пред вратима: Напаст економске несигурности и како се борити против ње.

„Свако има нешто што му се не допада или жели да је испало боље, нико неће бити задовољан њиме у целости", каже он, „али мислим да треба да добије поприлично високу оцену за почетни труд."

Део изазова за законодавце, каже Грец, лежи у чињеници да је актуелни систем осигурања незапослених за америчке раднике трагично застарео - a амалгам државних програма са различитим повластицама и захтевима за квалификације неодговарајући за модерну економију.

Конгрес је покушао да реши то законом о корона вирусу који би покрио слободњаке и раднике гиг-економије и привремено допунио већ постојеће повластице.

„Биће то премало за много њих, али то је било једино доступно решење", каже он. „Конгрес је започео овај процес са веома слабим ослонцем кад је у питању чврст систем социјалне заштите или мреже социјалне сигурности на чему би могао да га изгради."

И Трамп и демократска председница Представничког дома Ненси Пелоси већ су помињали рад на још једном предлогу закона о помоћи, вероватно кад су у питању инвестирање у инфраструктуру и додатне повластице у здравственом осигурању, сугеришући да је ова скорашња двопартијска сарадња тек почетак.

Истраживачка снага

Уколико корона вирус на видело извлачи неке од мана америчког здравственог система - високи трошкови, недостатак универзалног осигурања и ланац снабдевања који је неспособан да претрпи велики шок - он би на крају могао да истакне и снагу националне инфраструктуре за истраживање и израду лекова.

Фармацеутски произвођачи и медицински истраживачи хитају да сазнају што више о овом вирусу у покушају да осмисле нове стратегије за борбу против пандемије.

Једна компанија израдила је нови брзи тест који готово тренутно може да идентификује носиоце вируса, окончавши актуелне нагомилане узорке тестирања и омогућивши званичницима јавног здравља да брзо идентификују нова жаришта заразе и доносе одлуке о карантину.

„Дугорочни изгледи у вези са вакцином и развојем терапије више обећавају", каже Леви. „Научни део ради се пуном паром."

Он додаје да фармацеутске компаније које истражују терапије и лекове добијају гаранције владе да ће постојати тржиште за њихове производе и да ће бити адекватно компензоване за своја улагања.

Проблем је у томе, каже он, што ће за напор који се улаже данас бити потребни месеци - или чак дуже од тога - да се покажу резултати.

Ентони Фаучи, директор америчког Националног института за алергије и заразне болести, предвидео је да ће бити потребно најмање годину дана пре него што вакцина постане масовно доступна.

Циљ политике јавног здравља за сада је да се што више ограниче последице вируса по становништва до дана када она буде стигла.

Вођство савезних држава

Амерички федерални систем владе, који делегира широку моћ појединачним савезним државама, показао се истовремено као благослов и као проклетство. У добра времена, он локалним лидерима омогућава да засебно експериментишу са разним решењима јавне политике, тестирајући најбољу праксу која онда може да се примени широм земље.

У случају смртоносне епидемије, међутим, амалгам реакција може да буде неодговарајући - и за последицу има смрти које су се могле избећи, као и економски застој.

„Сваки гувернер доноси одлуке сам за себе", каже Леви. „Неки доносе добре одлуке; неки не баш."

Он издваја гувернере као што су Гевин Њусом из Калифорније и Џеј Инсли из Вашингтона, који су предузели ране кораке да затворе школе и издају наредбе за само-изолацију, који су за последицу имали спорије ширење вируса међу њиховим становништвом.

Гувернер Охаја Мајк Дивајн такође је хваљен у многим круговима због одлучних раних потеза који су ономад доживљавани као сувише драстични.

Здравствени званичници кажу да је већина великих америчких градских области требало да буде погођено једнако жестоко као Њујорк. То, рекли су они, на крају можда неће бити случај.

Неке државе раде вредно на томе да избегну судбину Њујорка, али Леви упозорава да ће њихови напори можда бити осујећени тиме што неке друге локације не раде ни приближно довољно тога.

„Проблем који имамо у САД", каже он, „јесте тај да капацитет да се реагује варира драстично од државе до државе због неспремности да се уложи у јавно здравље."

„Ми смо онолико заштићени колико и наше најслабије државе."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]