Корона вирус: Која земља ће се последња заразити Ковидом-19

Дванаестог јануара - пре мање од три месеца - корона вирус био је ограничен само на Кину. Ниједан случај није постојао ван земље из које је потекао.

А онда, 13. јануара, вирус је постао глобални проблем. Један случај је забележен на Тајланду, да би ускоро уследили нови у земљама као што су Јапан, Јужна Кореја и САД.

Широм света, капање случајева претворило се у праву лавину.

Тренутно широм света има више од милион случајева Ковида-19, од Непала до Никарагве. Али како стопа смртности расте, а болница се пуне до пуцања, постоји ли неко место на свету у ком још нема корона вируса?

Одговор је, можда ће вас изненадити, потврдан.

Уједињене нације имају 193 земље чланице.

Закључно са 5. априлом, случајеве Ковида-10 је пријавила 181 земаља и територија, према ББЦ бројачу који користи податке са Универзитета Џонс Хопкинс.

18 земаља без Ковида-19

Коморос; Кирибати; Лесото; Маршалска Острва; Микронезија; Науру; Северна Кореја; Палау; Самоа; Сао Томе и Принсипе; Соломонска Острва; Јужни Судан; Таџикистан; Тонга; Туркменистан; Тувалу; Вануату, Јемен

Неке, слажу се експерти, вероватно имају непријављених случајева. Северна Кореја, на пример, званично је на нули, баш као и ратом захваћени Јемен.

Али има земаља у које вирус заиста још није стигао. Већина су мала острва са ретким посетиоцима - штавише, седам од 10 најслабије посећених места на свету, према подацима УН-а, немају Ковид-19.

Та забаченост значи једну ствар: у ово доба строгих правила о социјалном дистанцирању, острвске земље су оригинални само-изолатори.

Али председник једног таквог места није дозволио да буде уљуљкан у лажну сигурност. Штавише, он за ББЦ каже да је Ковид-19 већ узрок увођења ванредног стања у земљи.

Науру, у Пацифичком океану, налази се на скоро 320 километара од било ког другог места - најближе копно је острво Банаба, саставни део Кирибатија. Најближи велики град са директним летовима је Бризбејн, 4.000 километара југозападно.

То је друга најмања земља чланица УН-а по површини (после Монака) и, са нешто више од 10.000 становника, друга најмања земља по броју становника (после Тувалуа).

То је и једна од најмање посећених земаља на свету. Иако се тај податак не појављује у најскоријој статистици УН-а, један туристички водич каже да земља има само 160 туриста годишње.

Помислили бисте да тако забито место неће морати додатно да се дистанцира. Али земља са једном болницом, без респиратора и са мањком медицинским сестара, не сме да дозволи себи да ризикује.

Ова политика, каже председник Лајонел Аингимеа, назива се „ухвати и изолуј".

„Задржавамо све на граници", каже он. „Користимо аеродром као границу и наше транзитне објекте као делове наше границе."

Онима који су боравили у карантину симптоми су се проверавали сваки дан. Кад би неко добио температуру, додатно се изоловао и тестирао на Ковид-19. Тестови су били слати у Аустралију, али су се сви враћали негативни.

Иако проживљавају кризу, обични Науруанци су „мирни и сабрани", каже председник. Што се њега самог тиче, захвалан је другим земљама на помоћи - нарочито Аустралији и Тајвану, са којима Науру има развијене односе - и својој вери.

„Кад смо почели да примењујемо ову политику хватања и изолације, помолио сам се Богу, а он ми је указао на део Светог писма који сам крајње озбиљно схватио, а то су Псалми 147, стихови 13 и 14. То ми је било веома корисно док ходамо кроз - како Библија каже - ову долину смрти."

И док се он труди да задржи број заражених Ковидом-19 у Науруу на нули, зна да остатак света није те среће.

„Сваки пут кад погледамо мапу Ковида-19, она изгледа као да се свет заразио малим богињама - црвених тачкица има свуда", каже он.

„И зато се старамо као земља да наше молитве помогну другим земљама које пролазе кроз ова тешка времена."

Науру није једина мала пацифичка земља која је објавила ванредно стање у држави - Кирибати, Тонга, Вануату и друге су учиниле исто.

Доктор Колин Тукуитонга, са Ниуеа у Јужном Пацифику, сигуран је да је то права политика.

„Њихова најбоља тактика несумњиво је да не дозволе проклетињи да уђе", каже он са Новог Зеланда. „Јер ако уђе, онда сте готови, заиста."

Доктор Тукуитонга је експерт за јавно здравље, бивши комесар Светске здравствене организације, сада ванредни декан медицинског факултета на Универзитету у Окланду.

„Та места немају гломазне здравствене системе", каже он. „Она су мала, крхка, многа од њих немају респираторе. Кад би заиста избила епидемија, десетковала би становништво."

И, каже он, многи становници пацифичких острва већ су нарушеног здравља.

„Многа ова места имају високу стопу дијабетеса, срчаних болести и плућних стања - сва та стања повезана су са озбиљнијим обликом вируса."

Ако би дошло до избијања озбиљне епидемије у било којој од ових мањих пацифичких земаља, оне би морале да шаљу пацијенте у иностранство. Али то је лакше рећи него учинити, сад кад све земље затварају границе.

И зато, каже доктор Тукуитонга, њихова најбоља тактика је да остану на нули што дуже могу.

„Сама изолованост земаља са малом популацијом преко великог океана - што им је одувек представљало проблем - сада је постала њихова заштита", каже он.

Један мали број земаља са копненом границом такође је до сада био поштеђен случајева корона вируса.

Малави, копном окружена земља у источној Африци, са 18 милиона становника, тек је у четвртак пријавила прве случајеве. Али она се припремила за њих.

Земља је прогласила ванредно стање, затворила школе и поништила све визе издате пре 20. марта. Такође је „појачала тестирање", каже доктор Питер Макферсон, експерт за јавно здравље из Ливерпулске школе за тропску медицину, чији рад финансира труст Велкам са седиштем у Малавију.

Он каже да је „додатних недељу или две које смо добили за припрему" било од помоћи и он је „подозриво уверен" да ће Малави успети да се избори са ситуацијом.

„Били смо јако погођени епидемија вируса ХИВ-а у последњих 30 година, као и пандемијом туберкулозе", каже он.

„Највећи део наше ефикасне реакције чинило је основно али ефикасно јавно здравље - разрађени програми на нивоу округа, обављање основних ствари, али на веома, веома добар начин."

Докази указују на то да ће корона вирус стићи у сваку земљу, каже доктор Макферсон. Дакле, ако то није Малави, која земља би могла да буде последње место на свету које ће бити заражено Ковидом-19?

„Највероватније ће то бити оне веома забите земље у Јужном Пацифику, опкладио бих се у то", каже Енди Тејтем, професор просторне демографије и епидемиологије са Универзитета у Саутхемптону.

„Али у нашој глобализованој економији, нисам сигуран да постоји место на свету које ће успети да избегне једну толико заразну болест."

Изолације - као што је она у Науруу - можда ће функционисати, каже он, али не могу да трају довека.

„Већина ових земаља ослања се на неку врсту спољног увоза - било да је то храна, роба или туризам - или на извоз властите робе. Могуће је да се потпуно изолују, али то ће им нанети велику штету - и у једном тренутку ће морати да се отворе."

А, упозорава он, број случајева није ни близу врхунца.

„Сви смо се изоловали, тако да се болест не шири кроз становништво, па још увек имамо велику пропорцију људи која је не добија."

„То је сјајно за здравствене системе, али то значи и да је много људи на свету подложно добијању болести. Мораћемо да живимо с овим вирусом још поприлично дуго времена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]