Вртић пре треће године: Избор родитеља или неопходност

Када је први пут затворила врата вртића за собом и чула сина како је дозива, Јелена Вујановић каже да јој се „срце стегло".

„Знала сам да је то исправна одлука, али није било лако", прича ова 29-годишња мајка која ради у кол-центру и смене мења на две недеље.

Њен син Лав кренуо је у обданиште са годину дана.

Није размишљала о томе да ли је прерано, већ га је уписала зато што јој се завршило породиљско одсуство и морала је да се врати на посао.

Питање када је право време за полазак детета у вртић често се провлачи кроз разговоре међу родитељима.

Неки предшколске установе виде као неопходно решење због пословних обавеза, док други имају могућност избора и пажљиво бирају тренутак када ће дете ући у колектив.

Психолози зато наглашавају да не постоји једно универзално „право време", већ да одлука увек зависи од потреба детета, али и породице.

Већина деце у обданишту старија су од три године, иако значајан број њих - око четвртине - улази у систем раније, подаци су Републичког завода за статистику у Србији за 2025.

Рана социјализација или прерано одвајање?

Развојна фаза детета до треће године захтева интензивну пажњу једно или двоје блиских људи, објашњава дечија психолошкиња Николина Милосављевић.

„Детету су у том периоду потребни сигурност, утеха и стабилна повезаност", указује.

А у колективу, у којем о више деце брине мали број васпитача, често није могуће одговорити на све емоционалне потребе сваког од њих, напомиње.

Такве ситуације могу код детета да изазову осећај збуњености или напуштености, што касније може да утиче на способност регулације емоција.

„Због тога се, када год је могуће, препоручује да дете у том узрасту чува родитељ, бака, дека или дадиља", додаје Милосављевић.

Уз повратак мајки на посао после породиљског, социјализација је један од најчешћих разлога због којих родитељи раније уписују децу у обданиште.

Међутим, стручњаци упозоравају да тај аргумент није увек утемељен.

„До треће године деца се углавном играју паралелно, једно поред другог, али без стварне интеракције.

„Тек касније почињу да развијају свест о другима", каже Милосављевић.

Другим речима, потреба за друштвом вршњака јавља се касније него што многи родитељи претпостављају.

Деца су од најранијег узраста социјална бића, каже Живка Крњаја, професорка педагогије на Филозофском факултету у Београду.

Она већ од рођења успостављају односе, посматрају реакције одраслих, реагују осмехом, показују жељу да приђу некоме или да се од некога удаље.

„Дакле, деца итекако развијају социјалне односе, али су њихове способности још у развоју", каже Крњаја за ББЦ на српском.

Често се због њихове физичке и вербалне несамосталности погрешно сматра да нису спремна за вршњаке, иако они већ у том узрасту активно учествују у социјалним односима, додаје педагошкиња.

Да ли каснији полазак у обданиште утиче на социјализацију?

Каснији полазак у обданиште не утиче негативно на њихову социјализацију, јер се социјални развој одвија постепено, указује Крњања.

„Деца већ од рођења успостављају прве облике односа кроз посматрање и реакције на друге људе", објашњава.

Социјализација не зависи искључиво од раног уласка у колектив, већ и од свакодневног окружења у којем дете одраста, додаје.

Треба променити традиционално схватање да је дете „социјално недовољно развијено“ до треће године, сматра она.

„Социјализација у том узрасту не значи само прилагођавање правилима колектива, већ пре свега развој односа и комуникације у складу са узрастом", каже педагошкиња.

Погледајте видео: Зашто су плишане играчке добре и за одрасле

Различита искуства родитеља

За Нену Кеврешан, мајку две девојчице, вртић има предности.

Нена ради у страној компанији у Београду и има флексибилно радно време, али уз јасно дефинисан број радних сати које мора да испуни.

То јој је омогућило да, макар делимично, усклади посао и бригу о деци, али и да донесе одлуку да их раније укључи у колектив.

Њена старија ћерка кренула је са три године, док је млађа у јаслице уписана пре првог рођендана.

„У групи брже науче неке ствари, да једу саме, облаче се, одвикну се од пелена. То сам приметила“, каже она.

Ипак, наглашава да све зависи од детета до детета.

„Млађа, Каја, већи је индивидуалац и њој је требало више времена да почне да ствара пријатељства, док се старија много брже уклапала у групу, иако је касније кренула“, објашњава Нена.

Упркос разликама, каже да би поново донела исту одлуку.

„Да добијем још једно дете, уписала бих га раније", каже Нена.

Када избор заправо не постоји

За неке родитеље, слање деце у обданиште није ствар избора, већ нужности.

Ивана Лежајић ради у маркету, док њен супруг, како каже, ради „од јутра до сутра".

Њихова ћерка Јана кренула је у јаслице, јер није имао ко да је чува код куће.

„Обе смо плакале када је почела да иде“, присећа се Ивана.

„Али нисмо могли да живимо од ваздуха“, додаје.

Ивана каже да су се околности родитељства данас значајно промениле него када је она одрастала.

„Баке и деке су тада биле доступније, комшије су помагале.

„Данас у згради од 15 спратова често нема никога код куће, сви су се некако удаљили“, примећује она.

Шта кажу подаци

Према последњим подацима Републичког завода за статистику за 2025. годину, у обдаништима у Србији боравило је 59.797 деце узраста од шест месеци до три године, што чини 25,4 одсто укупног броја уписане деце.

Истовремено, деце узраста од три године до поласка у школу било је 175.547, односно 74,6 одсто.

Приватни вртићи у Србији често нуде упис и за млађу децу, неретко већ од годину дана, а понегде и раније, пише РТС.

Како припремити дете за обданиште?

У недељама пре поласка у вртић, важно је постепено навикавати дете на промене у рутини и друге људе, раније је испричала докторка педијатрије и дечја психолошкиња Алисон Герни за ББЦ.

Стручњаци саветују да родитељи повремено повере бригу другим члановима породице или пријатељима, како би се дете навикло да га неко други храни и успављује.

У обдаништима постоји период привикавања, који помаже детету да се постепено навикне на ново окружење.

У том процесу, плач и страх од одвајања су чести и нормални, посебно код млађе деце, али се већина деце временом успешно прилагоди.

Погледајте видео: Како да беба престане да плаче

Први дан у вртићу

Спакујте дететову торбу вече пре.

Ако ујутру јурите и нервозни сте, дете ће то осетити и може постати несигурно.

Покушајте да остатак дана буде што предвидљивији.

Задржите уобичајени јутарњи и вечерњи ритам како би се дете осећало смирено.

Већина обданишта дозвољава да дете понесе омиљену играчку или предмет који га смирује.

Код старије деце можете да осмислите „мали тајни знак" - на пример, нацртајте срце или звезду на њиховој и вашој руци, као подсетник да сте повезани и када нисте заједно.

Нормално је да осећате анксиозност, кривицу, али и да не осећате ништа од тога.

Дајте себи простора за сопствене емоције.

Боравак у колективу помаже детету да развије самосталност.

То је прилика да учи, истражује и стиче нова искуства.

Можда ћете доћи у искушење да се неприметно искрадете, али то није добра идеја.

Уместо тога, уведите кратак и топао ритуал растанка.

Реците детету нешто попут: „Мама/Тата сада иде, доћи ћу касније по тебе. Лепо се проведи".

Пољубите га и крените без оклевања.

Ако дете заплаче, важно је да се не враћате - тиме можете да продужите његову узнемиреност.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk