Други светски рат: Ко је била пољска Ана Франк

Тајни дневник пољске тинејџерке коју су 1942. убили нацисти биће објављен након што је 70 година сакупљао прашину у подруму једне банке.

Ренијин Дневник: Живот девојке у сенци Холокауста - то је име књиге коју ће објавити породица Реније Шпигел.

Ову књигу неки већи пореде са дневником Ане Франк.

„Читала сам само неке делове, јер сам стално плакала", рекла је Ренијина сестра Елизабет.

Она се звала Аријана, али је променила име. Каже да памти сестру као веома „тиху и замишљену девојку".

Елизабет је Ребеки Џонс, ББЦ репортерки из области уметности, рекла да јој је Ренија била као „сурогат мајка."

„Била је веома паметна. Предводила је литерарну секцију у школи. Била је и веома, веома љубазна и добра."

Ренија Шпигел, из Пжемисла у југодисточној Пољској, почела је да пише књигу када је имала 15 година. У књизи описује бомбардовања, бекства, сакривања и нестанак других јеврејских породица из гета.

Али, поред свих тих страшних прича, Ренија, која је желела да буде песникиња, описала је како се први пут заљубила у дечака Зигмунта Шварцера. Доживели су чаролију првог пољупца пре него што су нацисти заузели њихов град.

У јулу 1942. убили су је немачки војници који су открили да се крије на тавану куће након што је побегла из гета.

Белешке из дневника - 7. јун 1942.

Где год да погледам, свуда је крвопролиће. Погроми су страшни. Сва та убиства. Свемоћни боже, по ко зна који пут, покорна пред тобом молим, помози нам, спаси нас! Боже, дај нам да живимо, преклињем те, желим да живим!

Тако мало живота сам искусила, нећу да умрем, бојим се смрти. Све је тако глупо, мало, неважно. Данас сам забринута што сам ружна, а сутра би могла заувек да престанем да размишљам.

Зигмунт је написао последњи, срцепарајући пасус у рукопису, после њене смрти.

Он је одведен у Аушвиц, али је преживео тај логор смрти и касније постао лекар у америчкој војсци. Он је 1950. године у Њујорку пронашао Ренијину сестру Елизабет и мајку Розу и предао им рукопис.

„То је било шокантно искуство. Мама и ја смо први пут виделе тај рукопис. Једино смо нас две преживеле", рекла је Елизабета.

Елизабета и њена мајка нису имале снаге да читају рукопис када им га је Зигмунт дао, па је остао у подруму једне банке.

„Мама се никада није опоравила од сестрине смрти".

Иза пројекта објављивања књиге стоји Елизабетина ћерка Александра Белак. Она се побринула да рукопис буде преведен са пољског на енглески.

На превод се одлучила пре свега јер је желела да сазна више о тетки.

„Након читања дневника успела сам да спознам дубину, широкогрудост и зрелост ове дивне душе", казала је она.

„Помислила сам - знате, не учим ја о Ренији само за своје добро. Требало би сви да сазнају за њену причу".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]