Други светски рат: Како у Крагујевцу памте стрељање у Шумарицама

Иако од првих ђачких дана Крагујевчани уче о томе како су у октобру 1941. стрељане хиљаде њихових суграђана, многи и даље полемишу о броју убијених, а у неким крагујевачким домовима ово је дан о ком се - ћути.

Стрељање Крагујевчана у Шумарицама обележава се сваке године 21. октобра одржавањем Великог школског часа - поменом стрељаним жртвама.

Драгана Милетић из Крагујевца присуствовала је помену као и готово свих претходних година. За њу место страдања Крагујевчана говори о трагедији и бесмислу.

„Важно је да се осврнемо и на то колико људи у овом тренутку широм света гине. То је највећа порука Великог школског часа", каже Милетић за ББЦ на српском.

Она помене памти по минуту ћутања.

„У том минуту ћутања када је на левој страни Шумарица неколико хиљада људи, а са десне само споменик - ту је све садржано.

„Ја сам готово сваке године на Великом школском часу, сваке године сам се јежила од тог мука. Тај мук све говори. Он је и опомена", каже Драгана док корача ка спомен-парку.

У Шумарицама је ове године одржано опело, одсвирана химна, а уследио је и аплауз.

Минута ћутања ове, а ни претходних неколико година, није било.

Шта се догодило 21. октобра 1941. године?

Пре 78 година, у Крагујевцу и околини убијено је више од две хиљаде људи.

Иако се у први мах говорило о више од седам хиљада убијених, а затим о пет хиљада жртава, према подацима Музеја 21. октобар стрељано је 2.264 људи. Стрељање је преживела 31 особа.

„Нико не зна тачан број мртвих. Те бројке се и дан данас повећавају и смањују, а појединци их доживљавају само као статистички број", каже Крагујевчанка Марија Планић.

Оно што се са сигурношћу зна је да се тог 21. октобра догодила рафална паљба о којој у Крагујевцу није смело да се прича.

Пет дана раније, на путу између Крагујевца и Горњег Милановца 16. октобра 1941. код села Љуљаци, нападнут је немачки 3. батаљон 749. пешадијског пука.

Само неколико дана раније, 10. октобра, главнокомандујући генерал окупационих снага у Србији Франц Беме објавио је да ће за сваког убијеног немачког војника, мушкарца, жену или дете, бити стрељано сто заробљеника или талаца, а за рањеног 50.

У нападу код села Љуљаци је страдало девет, а повређено 27 војника. Један од њих касније је подлегао повредама.

Мајор Паул Кениг, највиши немачки официр у Крагујевцу, добија наредбу и квоту од 2.300 људи које треба стрељати.

У Крагујевцу и околним селима 19, 20, и 21. октобра квота је испуњена.

Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, али и Рома, чистача ципела, старих између 12 и 15 година.

Читав октобар је у Крагујевцу посвећен жртвама страдања, а Марија Планић каже да се то осећа у граду.

„На тај начин их чувамо од заборава и шаљемо јасну поруку да то никада више не сме да се догоди", прича Марија за ББЦ на српском.

Велики школски час

Од 1971. године у спомен парку код споменика стрељаним ђацима и професорима, одржава се централна комеморативна свечаност - Велики школски час.

Спомен парк је основан 1953. године на површини од 352 хектара на којој се налази тридесет масовних гробница. Од 1979. године културно је добро.

Крагујевац је 21. октобра 1944. и ослобођен.

У знак сећања на исти дан 1941. табле са називима улица и бројевима у том граду црвене су боје.

„Данашњи дан је национални празник, али нисам задовољна како су људи изван Крагујевца упућени у оно шта се овде дешавало 1941. године.

„Добро је да се Велики школски час преноси директно на Радио-телевизији Србије, али мислим да то није довољно. Чини ми се да би 21. октобар добио много јачу конотацију да је везан за Београд", каже Планић.

Ћутање и пропаганда

Трагедија у Крагујевцу и данас је тема о којој се у неким породицама не разговара, наводи новинарка Јована Глигоријевић.

„Неретко се дешава да сасвим случајно сазнате да је неко од ваших страдао", каже она.

У породици Глигоријевић се о томе прича. Јована је чула да је један њен предак био трговац и да је знао да ће доћи до стрељања, па је накуповао много црнине коју је после продавао.

„Када одрастеш и читаш и причаш с људима како је то заиста изгледало, заиста схватиш размере трагедије."

За Глигоријевић су стихови Крваве бајке једна су од асоцијација на то како су у школи учили ђаке о овом догађају.

„Када си мали, гурну ти Десанкину (Максимовић) Крваву бајку и то ти постане синоним и изађе ти на нос и школски час и Крвава бајка и пароле попут Доста су свету једне Шумарице и Пуцајте, ја и даље држим час, што заправо нико никада није рекао", прича Јована за ББЦ на српском.

Она је рођена у Крагујевцу и каже да је током одрастања у овом граду чула различите приче о трагичном догађају из Другог светског рата.

„За мене као особу која се родила у Крагујевцу, дуги низ година то није значило ништа. У спомен парку Шумарице изграђен је истоимени хотел у ком се одржавају свадбе.

„Када пролазиш кроз спомен парк, пре стратишта, увек је био дечји парк. Нама је то увек било место за игру. Онда пођеш у школу и почну да те уче о томе шта се тамо десило. Не знам како се то презентује данас, али у време када сам ја пошла у школу, 1989. године причали су нам разне митове, попут тога да су деца убијана у учионицама и слично.

„Са шест или седам година, то може да ти остави озбиљне трауме", прича Глигоријевић.

Дан сећања на српске жртве

Од 2012. године 21. октобар обележава се и као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

За Јовану Глигоријевић ово је ипак требало да остане дан посвећен крагујевачким жртвама.

„Данашњи дан треба да буде дан сећања на стрељане у Крагујевцу, као што јучерашњи дан треба да буде дан сећања на стрељане у Краљеву.

„Оба масакра се нису догодила пре хиљаду и по година, па да можемо толико да се одмакнемо од њих, да их уопштимо до тог нивоа. Потомци страдалих су и даље живи. Људи који се сећају тих догађаја су и даље живи. Из поштовања према жртвама треба да се сећамо баш њих."

Масакр у Краљеву је назив за масовна стрељања грађана Краљева која су у октобру 1941. за време Другог светског рата у окупираној Србији извршиле немачке окупацијске снаге. Стрељања су се догодила у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град.

Први таоци су узети 14. октобра, потом је у ноћи између 15. и 16. октобра стрељано 1.736 људи.

Касније је још једна велика група грађана заробљена на превару и стрељана два дана касније. Укупно је убијено 2.190 људи који су евидентирани именом и презименом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]