Путин и Русија: Човек који је помогао да бивши КГБ службеник постане председник

Током историје, руски владари су на разне начине долазили на власт.

У случају царева, то се дешавало рођењем; Владимир Лењин револуцијом; генерални секретари совјетске Комунистичке партије, успоном на страначкој лествици до Политбироа и чекањем на ред за главну позицију.

Али пре 20 година, Владимир Путин је добио власт у Кремљу на тацни. Овог бившег службеника КГБ - совјетске обавештајне службе - одабрали су председник Борис Јељцин и његов најужи круг да поведе Русију у 21. век.

Али зашто баш Путина?

„Бриљантни заменик"

Валентин Јумашев одиграо је кључну улогу у именовању Владимира Путина за председника. Бивши новинар који је постао званичник Кремља ретко даје интервјуе, али је пристао да се састане са мном и исприча ми сопствену причу.

Јумашев је био један од најповерљивијих помоћника Бориса Јељцина - на крају се чак оженио Јељциновом ћерком Татјаном. Као Јељцинов шеф протокола, он је 1997. године Путину дао први посао у Кремљу.

„Јељцинов одлазећи шеф администрације Анатолиј Чубајс, рекао ми је да зна јаког руководиоца који би ми био добар заменик", присећа се Јумашев.

„Упознао ме је са Владимиром Путином и ми смо почели да радимо заједно. Одмах сам приметио Путинов фантастични учинак. Био је бриљантан у формирању идеја, анализи и излагању аргумената."

Је ли постојао тренутак, питам, кад сте помислили да би овај човек могао да постане председник?

„Јељцин је на уму имао неколико кандидата, као што су Борис Немцов, Сергеј Степашин и Николај Аксененко. Јељцин и ја смо много причали о могућим наследницима. У једном тренутку почели смо да разговарамо о Путину."

„Јељцин ме је питао: 'Шта мислиш о Путину?' Мислим да је он сјајан кандидат, одговорио сам. Мислим да би требало да га узмете у обзир. По томе како обавља послове, очигледно је да је спреман и за теже задатке."

Да ли га је Путинова КГБ прошлост одбила?

„Многи КГБ агенти, попут Путина, напустили су ту организацију, схвативши да је дискредитована. Чињеница да је био бивши кагебеовац није значила ништа. Путин се показао као либерал и демократа, желео је да настави тржишне реформе."

Предаја власти у тајности

А августу 1999. године, Борис Јељцин је именовао Владимира Путина за премијера. Био је то јасан знак да председник Јељцин припрема Путина за Кремљ.

Јељцин није требало да напусти положај још годину дана, али у децембру 1999. године он је донео одлуку која је све изненадила - да се повуче раније.

„Три дана пред Нову годину, Јељцин је позвао Путина у своју сеоску резиденцију. Тражио је да будемо присутни и ја и његов нови шеф протокола Александар Волошин. Рекао је Путину да неће остати на власти до јула. Поднеће оставку 31. децембра."

„За то је знала само мала група људи: Волошин, Путин, Јељцинова ћерка Татјана и ја. Јељцин то није рекао чак ни супрузи."

Јумашев је добио задужење да напише Јељцинов текст оставке.

„Било је тешко написати тај говор. Било је очигледно да ће остати запамћен у историји. Порука је била важна. Зато сам написао ону славну реченицу: 'Опростите ми'.

„Руси су доживели велике шокове и стресове током деведесетих. Јељцин је морао то да помене."

У новогодишњој ноћи 1999. године, Борис Јељцин је снимио последње телевизијско обраћање у Кремљу.

„Био је то шок за све присутне. Осим за мене, који сам написао говор. Људи су бризнули у плач. Био је то емотиван тренутак."

„Али било је важно да та вест не процури. Остало је још четири сата до званичне објаве. И зато су сви људи у просторији остали закључани. Није им допуштено да оду. Узео сам снимак и одвезао се до телевизијске станице. Говор је емитован у подне."

Владимир Путин је постао вршилац дужности председника. Три месеца касније, добио је изборе.

Члан „Породице"?

Валентин Јумашев често се назива чланом „Породице" - најужег круга Бориса Јељцина који је, наводно, вршио велик утицај на њега крајем деведесетих.

Јумашев је одбацио идеју „Породице" као „мит, измишљотину".

Али нема много сумње да је током деведесетих, нарушеног здравља, председник Јељцин поверење све више указивао уском кругу рођака, пријатеља и пословних људи.

„Путинова свита не врши утицај на тај начин", објашњава политички научник Валериј Соловеј.

„Постоје две категорије људи којима је Путин склон - пријатељи из детињства, као што су браћа Ротенберг, и они који су служили у совјетском КГБ-у."

„Али он не прецењује њихову лојалност. Јељцин је веровао члановима породице. Путин не верује ником."

„Нема кајања - Руси верују Путину"

Под његовом влашћу, Русија је постајала све ауторитарнија држава, са све мање демократских права и слобода.

„Јељцин је веровао да има мисију, а исто је и са Путином", каже Соловеј. „Јељцин је себе доживљавао као Мојсија - желео је да изведе земљу из комунистичког ропства."

„Путинова мисија је да се врати прошлости. Он жели да освети оно што зове „највећом геополитичком катастрофом 20. века", пад Совјетског Савеза.

Он и његова свита, бивши КГБ официри, сматрају да је распад Совјетског Савеза дело западних обавештајних служби."

Владимир Путин данас је једва препознатљив у односу на ону либералну фигуру које се сећа Јумашев. Да ли се, онда, бивши Путинов шеф каје што му је дао посао?

„Не кајем се ни због чега", каже ми Јумашев, додајући: „Очигледно је да Руси и даље верују Путину."

Ипак, Јумашев сматра да оставка Бориса Јељцина треба да послужи као наук за све руске председнике, а то је да је „веома важно повући се и направити места за млађе људе.

Јељцину је то било невероватно важно."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]