Монах из Србије и светско дешифровање индског писма

Научници широм света више од века покушавају да рашчивијају археолошку загонетку.

Муку им задају знакови и симболи писма цивилизације у долини реке Инд у данашњем Пакистану пронађени на глиненим плочицама.

Повезивали су их са многим праисторијским писмима и језицима, тврдило се да их чине само политички или верски симболи.

Изједначавали су их са садржајем из хиндуистичких списа, учитавали им и духовна и магијска значења, али разрешења ни на видику.

За његово дешифровање индијске власти нудиле су и награду од милион долара.

На ове древне записе сплетом околности наишао је и Игњатије Ђорђевић, монах из Србије, проучавајући праисторијску геометрију и археологију.

Анализирајући те симболе закључио је да је реч о геометријским нацртима.

„То није писмо, нити има фонетског система за читање, већ су слике из којих су касније настали логографски системи", каже Ђорђевић за ББЦ на српском.

Закључке је објавио у књизи Сакрална мера Алтамире, пирамида, Стоунхеџа и индуски знакови.

Индска или харапска цивилизација, настала пре 5.300 година на подручју данашње северозападне Индије и Пакистана, једно је од најранијих урбаних друштава на свету.

Њено становништво углавном се бавило пољопривредом и трговином и живело у насељима опасаним зидинама од печене цигле.

Имали су системе за управљање водама и одводњавање, али и изврсну уметност грнчарије и теракоте.

Због чега је дошло до наглог нестанке ове заједнице и даље није познато, јер нема јасних доказа да је било глади, природне катастрофе или ратовања.

Први остаци овог древног друштва пронађени су пре 100 година, уклесани у камену или металу, или утиснути на печену глину, а до сада је истражено око 2.000 локалитета у том региону.

Ипак, највећа загонетка је и даље њихово недешифровано писмо, на основу којег би могло да се сазна у шта су веровали и на који начин су управљали заједницом.

„Индско писмо је можда најважнији систем писања који није протумачен“, рекао је раније за ББЦ Аско Парпола, водец́и фински индолог.

Слика, па слово

Игњатије Ђорђевић је монах манастира Свети Никола у истоименом готово ненасељеном селу на југу Србије.

Покушавајући да проникне у тајне праисторијске и римске геометрије међу списима је увидео и индске знакове који су углавном приказивали животиње.

Анализом је дошао до закључка да је та древна цивилизација користила геометријске линије за позиционирање анатомских тачака тела представљених животиња.

„Једини су пример ове врсте", објашњава Ђорђевић, који је и дипломирани историчар уметности, за ББЦ на српском.

Глава са роговима исцртана је кружном формом, реп стреластом, ноге обликом рибе, наводи примере.

Они су, тврди Ђорђевић, геометеријским линијама цртали знакове, приближавајући их природним облицима.

„То указује да је пре реч о сликама, а не речима и да не могу фонетски да се читају", каже.

Опречна тумачења

Али закључци других научника се разликују, што додатно отежава разрешење ове древне слагалице.

Аско Парпола годинама проучава индско писмо и тврди да знакови пронађени на глиненим плочицама треба да се читају као комплетне речи.

Верује да његова истраживања пружају доказ о коренима писма Дравида, праисторијских становника Индије и дела Пакистана.

Слике риба откривене у многим натписима могу да значе и „звезда" - дравидска реч за рибу.

Са њим није сагласна Бахата Ансумали Мукхопадјај која више од десет година покушава да одгонетне индско писмо.

Знакови рибе користили су се за представљање категорија сјајне робе, због чега писмо назива „трговачким".

„Писмо би требало читати симболички, а не фонетски.

„Да би показали слоновачу једноставно су користили знак налик кљови", испричала је за Њујорк Тајмс.

Додатни проблем је и мањак материјала који би био анализиран.

Доступно је свега 4.000 симбола, готово сви су осликани на малим предметима попут печата и грнчарије.

Један од централних мотива је једнорог праћен предметом који такође не може да се идентификује.

Нема ни пратећих текстова на зидовима или усправним каменим плочама који би могли да расветле ову тајну.

Није пронађени ни двојезични артефакт попут камена из Розете, који је помогао научницима да разумеју древно египатско писмо - хијероглифи.

Такви артефакти садрже текст на два језика, што помаже да се директно пореде позната и непозната писма.

Истраживачи су недавно користили и вештачку интелигенцију (АИ) како би анализирали писмо, покушавајући да идентификују обрасце и структуре не би ли га коначно разумели.

Научници су у марту 2023. захваљујући вештачкој интелигенцији успели да открију прве речи у древним свицима старим 2.000 година.

Ниша Јадав са Института за фундаментална истраживања Тата (ТИФР) из Мумбаја са колегама је користила дигитализовани скуп података о индским знацима.

Пронашли су 67, што је око 80 одсто садржаја писма.

„Још не знамо да ли су знакови целе речи, делови или елементи реченица", испричала је Јадав.

Најчешће коришћени знак подсећа на теглу са две дршке, мада су уочили да се неки обрасци појављују знатно више од очекиваног.

„Наш закључак је да је писмо структурирано и уочена је основна логика у писању", рекла је Јадав за ББЦ.

Али индско писмо није једино које научници још не могу да докуче.

Основни језик протоеламитског (Иран), линеарног А (Крит) и етрурског (Италија) и даље је непознат.

Код неких других попут Ронгоронге (Ускршње острво територија јужноамеричке државе Чиле) и Запотеке (Мексико) језик је познат, „али су симболи нејасни".

„Све што је до сада логографски откривено је протумачено, а ако се примењивањем истих метода индско писмо није могло да се дешифрује то сугерише да је реч о другачијем типу", тврди монах Ђорђевић.

У међувремену лингвисти, археолози, математичари, историчари не одустају од потраге за кључем индске сфинге.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]