Криза нежења и порез на кондоме: Кинески план за пораст наталитета пошао је по злу

Кинеску Нову годину милиони широм земље прослављају уз храну и молитву са породицом, али појединим самцима и самицама празник може да буде тежа.

Тада родитељи данима могу да им приговарају што се нису „скућили" или што још нису стигли унуци.

Парови који немају децу су већ дуго осетљива тема у Кини - и читавој источној Азији - и данас је то једно од главних питања којим се власти баве.

Посебно од када влада недавно објавила податке који показују да је стопа наталитета пала на нови историјски минимум.

Само 5,63 рођења на 1.000 становника је најнижи ниво од оснивања Народне Републике Кина 1949. године.

Уједно и тренд који кинеске власти нису очекивале.

У 2025. је било свега 7,92 милиона новорођених, показују подаци Националног завода за статистику Кине објављени у јануару.

Уједно је четврту годину заредом број умрлих већи од броја рођених, што значи да је укупан број становника опао за скоро 3,4 милиона, додају.

Стручњаци Уједињених нација (УН) верују да ће број становника Кине наставити да се смањује и процењују да би до краја века земља могла да изгуби више од половине данашњег становништва.

А пре две деценије ситуација је деловала потпуно другачије.

Кинеске власти су предвиђале да ће број становника расти до 2033. и достићи 1,5 милијарди.

Уместо тога, врхунац је достигнут 12 година раније, а резултат је био скоро 100 милиона људи мање од пројекција.

Дакле, како су кинески демографи толико погрешили у процени кретања броја становника најнасељеније земље на свету?

План за пораст наталитета

Како се крајем 1970-их број становника Кине приближавао милијарди, власт је почела да брине какве би последице то могло да има по амбициозне планове економског раста.

Влада предвођена Денгом Сјаопингом је 1979. увела политику која је породицама дозвољавала да имају само једно дете.

Она се углавном спроводила кроз финансијске подстицаје и запослење за оне који су је поштовали, широку доступност контрацепције и новчане казне за кршење правила.

Повремено су коришћене и присилне мере као што су принудни прекид трудноће и масовна стерилизација.

Политика је свакако постигла почетне циљеве.

Кинеска влада процењује да је спречено око 400 милиона рођења - иако је тај број споран - али је истовремено дубоко променила однос између генерација.

Временом је порасла забринутост да би старење становништва могло да успори привредни раст, јер се смањивао број младих радника, а однос броја пореских обвезника и пензионера је стално опадао.

Годинама су кинески демографи претпостављали да је ниска стопа фертилитета привремена и да ће, када се ограничења укину, парови брзо почети да имају више деце.

Велики извештај о демографској стратегији из 2007. године тврдио је да ниска стопа фертилитета има снажан „потенцијал опоравка" и упозорио да се мере контроле рађања ублажавају пребрзо, чак и док је наталитет опадао.

Али када је 2016. уведена политика двоје деце, није дошло до трајног раста броја рођених.

Ни политика троје деце, најављена 2021. године, није донела значајније резултате.

„Стални пад"

Кина је бележила сталан пад фертилитета много пре увођења политике једног детета, каже Кери Браун, директор Института за изучавање савремене Кине на Краљевом колеџу у Лондону.

„Стопа наталитета у Кини је опадала из природних разлога још од раних 1970-их, а врхунац раста становништва по броју деце по породици забележен је 1950-их и 1960-их", каже он за ББЦ.

Сматра да од 1980-их све више људи одлучује да имају једно или двоје деце из низа економских и других разлога, независно од државне политике једног детета.

„Не мислим да је Комунистичка партија разумела колико је породицама тешко да економски издржавају децу и колико им је важно да то раде како треба или да уопште немају децу.

„Такве промене смо видели и на другим местима у свету, али у Кини су се догодиле веома брзо", каже.

Професор Браун верује да је кинеску владу „изненадила" брзина друштвених и економских промена, јер су за резултате демографских политика потребне деценије, док привреда може радикално да се промени за само неколико месеци или година.

Неравнотежа полова

Политика једног детета оставила је дубок траг и у полној структури становништва Кине.

Родитељи који су знали да у старости могу да се ослоне на само једно дете да их издржава су можда одлучивали на прекид трудноће када су знали да је реч о девојчици, чиме је нарушен однос између броја мушкараца и жена.

То је довело до такозване „кризе нежења", јер десетине милиона мушкараца који су били „вишак" нису могли да пронађу партнерку.

Мушкарци без универзитетског образовања имали су посебне муке, јер је обезбеђивање ширег приступа високом образовању променило „тржиште брака", па је знатно више жена него мушкараца ишло на факултете.

„То је довело до феномена названог 'мушкарци голих грана' - метафоре за мушкарце који не могу да пронађу брачне партнерке", објашњава професор Браун.

Израз потиче од идеје да њихове гране неће дати плод, тачније децу, додаје.

С друге стране, високообразоване жене све чешће су се удавале касније или уопште нису ступале у брак.

У покушају да их подстакну на брак, кинески државни медији су почели да користе погрдан израз „схенг ну" за образоване жене у касним двадесетим или тридесетим годинама које су још увек неудате.

„То је веома погрдан израз - односи се на жене које су дискриминисане због њихових година и због тога што им је каријера битња од брака и заснивања породице", каже Браун.

До 2023. удео жена у старосној групи од 25 до 29 година које нису у браку порастао је на 43 одсто, што скраћује време за рађање и додатно смањује стопу наталитета.

Подстицаји за бебе

Пекинг је увео различите мере да би зауставио пад наталитета, међу којима су финансијски подстицаји од 3.600 јуана (око 440 евра) за свако дете млађе од три године.

Неке мере су изазвале оштре расправе.

На пример, порез који је ове године уведен на контрацептивна средства - презервативе, контрацептивне пилуле, улошке и имплантате - изазвао је забринутост због могућег пораста нежељених трудноћа и ХИВ инфекција.

Али овакви подстицаји тешко мењају понашање, јер многи млади Кинези као разлог за одлагање или одустајање од родитељства наводе високе трошкове одгајања деце.

Мили из Пекинга - није њено право име - која ради као контролорка летења, прво дете је добила пре десет година.

Некада је желела још једно, али се предомислила, каже за ББЦ.

„Током пандемије корона вируса ни моја мама ни свекрва нису могле да долазе.

„Муж је често путовао пословно, а ја сам сама све радила и водила дете у школу и на ваннаставне часове", описује.

Мили каже да је њен послодавац имао разумевања и дозволио јој да смене прилагоди обавезама, али оклева да поново тражи сличан третман.

„Радим пуно радно време и плаћена сам да радим у том периоду.

„Постоји неписано правило да породични живот не би требало да утиче на пословне обавезе", каже она.

Сигурно неће имати још једно дете, истиче.

„Није добро за моје тело, тешко је организовати бригу о детету, а нико ми неће помоћи да се изборим са тим".

Ли Хунгфеј - није његово право име - који води компанију за видео-продукцију у Чунгћингу, на југозападу Кине, сећа се како је његова породица 1980-их скривала његовог млађег брата од власти.

Ли је сада у четрдесетим годинама.

У браку је десет година и добио је ћерку током пандемије корона вируса.

Пар је размишљао о другом детету, али знају да је родитељство скупо.

„Моја провизија се смањује, а трошкови одржавања канцеларије нису пали.

„Школарина за моју ћерку расте, уштеђевина се топи... Желели бисмо да наша девојчица има брата или сестру, али то делује све мање вероватно".

Професор Кери Браун није изненађен што напори Кине да преокрене демографски тренд још нису дали резултате.

„Влада је покренула кампању да је родољубиво имати децу, али мислим да људи то заправо не слушају", каже он.

„На крају крајева, могућности државе су ограничени, јер она не може да примора људе да имају децу".

Шта то значи за Кину и свет?

Стопа фертилитета од око једног детета по жени у Кини је међу најнижима у свету, знатно испод нивоа замене од 2,1 који је неопходан за одржавање дугорочно стабилног броја становника.

Пад броја становника има економске и друштвене последице за другу највећу економију света, јер смањује радну снагу и слаби потрошњу.

А смањење броја становника у Кини могао би да има последице и по светску економију, што би довело до раста цена у другим земљама.

И друге економије у региону, али и шире, такође имају ниску стопу фертилитета, али су знатно богатије по глави становнику, што њиховим владама даје више простора да управљају старењем становништва.

Опасност за Кину је то што стари пре него што је постала богата.

„Готово у целом региону становништво опада и стари - најкритичније земље су Јапан и Тајван, али размере промена у Кини су свакако највеће", каже професор Браун.

„У погледу социјалне заштите и других начина ублажавања последица старења становништва и бриге о старијима, Кина још нема ниво богатства који је за то потребан", упозорава он.

Ако је тачно, како сматра Кинеска академија друштвених наука, да се пензиони фонд убрзано празни, земља можда нема много времена да обезбеди довољно средстава за све бројније старије становнике.

Ипак, професор Браун је опрезно оптимистичан да ће Кина успети да реши демографске проблеме.

„Вероватно ће покушати да се ослоне на технологију, а имају и различите политичке инструменте да ублаже ове проблеме", каже он.

„Мислим да су људи често песимистични у погледу способности Кине да реши проблеме, а онда она ипак пронађе начин".

Овај текст је првобитно објавио ББЦ Кина, уз додатно извештавање новинара Кели Нга, Силвије Чанг и Брит Јип, и уређивање Марка Шиа и Су-мин Хванга.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk