Избори за Високи савет тужилаштва: Ко су нови чланови, а ко је стварно победио

Изборна утакмица међу тужиоцима обиловала је напетошћу, поделама и светлима рефлектора, као да је у питању фудбалска.

Уместо клупских боја, јавност је играче из различитих тужилачких канцеларија сврстала у два тима - тим Доловац и тим Стефановић.

Један има наводну подршку Загорке Доловац, врховне јавне тужитељке, а други Ненада Стефановића, главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, иако нико од њих није био кандидат на изборима.

Високи савет тужилаштва (ВСТ), највиша тужилачка институција у Србији, добио је пет нових чланова, а победу је однео тим Доловац.

Четворо од петоро изабраних чланова подржава врховна јавна тужитељка, а пети, Предраг Миловановић, који је реизабран на ову функцију, нема подршку ни од Доловац, ни од Стефановића, каже Катарина Голубовић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ), за ББЦ на српском.

Такав исход правница назива „победом за поделу власти", јер јавно тужилаштво сада има „јасан капацитет да преговара са извршном влашћу око кључних одлука".

Право гласа на изборима имало је 762 јавна тужиоца, од којих је то право искористило чак 97 одсто, укупно 740 њих, наводи се у саопштењу ВСТ.

Резултатом избора Доловац „задржава утицај у јавнотужилачкој организацији и ВСТ", тврди Ненад Стефановић, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Али, како каже, то је „привид утицаја" јер резултати „показују да је изгубила легитимитет струке".

Изборе је критиковао и председник Србије Александар Вучић, који тврди да су они показали да 60 одсто јавних тужилаца не подржава изабране кандидате.

Веће је „на страни државе, на страни професије", уверен је.

Погледајте видео: Хиљаду студентских писама за Загорку Доловац - 'истражите узрок новосадске трагедије'

Шта је Високи савет тужилаштва и зашто је важан?

Високи савет тужилаштва има 11 чланова.

Пет чланова бира се из реда јавних тужилаца - један из Врховног јавног тужилаштва, један из апелационих јавних тужилаштава, Јавног тужилаштва за ратне злочине и Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК), један из виших јавних тужилаштава и два из основних јавних тужилаштава.

Министар правде Ненад Вујић и врховна јавна тужитељка Загорка Доловац су на основу функције које обављају аутоматски чланови савета.

Још четири члана из реда „истакнутих правника" бира Скупштина Србије.

Председника Савета на мандат од пет година бирају чланови и он мора бити један од чланова који је у ово тело долази из реда јавних тужилаца.

Потпредседник Савета такође има петогодишњи мандат, али њега бирају чланови овог тела и мора да буде један од чланова које је изабрала скупштина.

Овогодишњи избори су важни и у јавности су били испраћени зато што су важне надлежности ВСТ, сматра Катарина Голубовић.

„То је пре свега избор јавних тужилаца и високих јавних тужилаца, онда и утврђивање њихове дисциплинске одговорности, одлуке о њиховом напредовању или разрешењу.

„ВСТ би морао и да стане у заштиту самосталности јавних тужилаштва, коју у претходних годину дана напада извршна власт", објашњава правница.

Велика пажња коју су овогодишњи избори изазвали показује да су они „битни за политичка дешавања у Србији", сматра Голубовић.

„Пре свега, због поступака који се воде против представника извршне власти, али и због тога што јавно тужилаштво може да буде инструмент власти за застрашивање грађана", додаје.

О кључним одлукама, ипак, чланови из редова тужилаца неће моћи сами да одлучују.

„Међутим, сада је јавно тужилаштво у доброј позицији да доноси компромисне одлуке, али у корист јавног тужилаштва", сматра Голубовић.

Ко су нови чланови ВСТ?

Од петоро јавних тужилаца који су у претходном сазиву били чланови савета то ће после избора бити и даље само Предраг Миловановић.

Миловановић је заменик јавног тужиоца у Другом основном јавном тужилаштву у Београду, а 42-годишњи правник је као приправник и тужилачки помоћник радио је и у Првом и Трећем основном јавном тужилаштву, наводи се у његовој биографији.

Миловановићеву кандидатуру подржало је Удружење јавних тужилаца Србије, чији је члан од 2016. године, а пет година је био и председник Управног одбора тог удружења.

У новембру, приликом покушаја избора нових 88 тужилаца на различитим нивоима у Србији, Миловановић није присуствовао седници савета, због чега је дошло до његове јавне расправе са Загорком Доловац и председником савета Бранком Стаменковићем.

Као друга представница основних тужилаштва у савет долази Јована Комненовић, тужитељка Привредног одељења Првог основног тужилаштва у Београду.

У овом тужилаштву је запослена од почетка каријере, односно од приправничког стажа.

За само пет гласова на овогодишњим изборима надмашила је резултат досадашњег члана савета Бориса Павловића.

Комненовић многи сматрају кандидаткињом која је блиска Загорки Доловац, наводи телевизија Нова.

Павловић је, као и Миловановић, близак Удружењу јавних тужилаца, а на изборима није био припадник струја које предводе Доловац и Стефановић, додаје Катарина Голубовић.

„Његово досадашње поступање у ВСТ је показало да има професионални и лични интегритет, на основу њега је и изашао на изборе", додаје.

Из редова виших јавних тужилаштава у савет долази 39-годишњи Борис Мајлат, бивши руководилац Посебног одељења за високотехнолошки криминал (ВТК) у београдском Вишем јавном тужилаштву.

На том месту Мајлат је 2024. наследио Бранка Стаменковића, актуелног председника савета, а одлуку о Мајлатовом именовању донела је Загорка Доловац.

Једног од најмлађих будућих чланова савета медији су повезивали са струјом у српском правосуђу, коју наводно предводе Доловац и Стаменковић.

Мајлат је током каријере радио и у тужилаштвима у Сенти, Шапцу и родној Суботици, а као сарадник радио је у ВЈТ под командом Доловац.

Током 2025. у медијима блиским властима критикован је због непоступања поводом наводних позива студената на друштвеним мрежама да се током летошњих скупова напада полиција.

Он је са 109 гласова на изборима за ВСТ тесно победио у трци са Николом Ускоковићем (105 гласова) из првостепеног кривичног одељења Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Ускоковић је познат по предметима у случају масовног убиства у београдској Основној школи Владислав Рибникар.

Има подршку Ненада Стефановића, запослен је у истом суду, а његову кандидатуру је „подржао колегијум којем је Стефановић шеф", каже Голубовић.

„Ломила су се копља управо око Николе Ускоковића, јер би његов могући глас могао да буде пресудан за већину у ВСТ и остваривање јасног утицаја извршне власти на све одлуке у ВСТ", каже правница.

Врховно јавно тужилаштво имало је само једног кандидата на овогодишњим изборима за чланове савета, па се и пре гласања знало да ће Јасмина Станковић бити чланица овог тела.

Она је добила свих 12 гласова од колега из ВЈТ, где директно сарађује са Загорком Доловац.

Ненад Стефановић је критиковао систем избора чланова и због чињенице да ВЈТ има загарантована два места у ВСТ, што је критиковала и Венецијанска комисија, тврди он.

Тужитељка Апелационог јавног тужилаштва у Београду била је једна од двоје кандидата из апелационих и специјалних тужилаштва.

Са 45 гласова однела је убедљиву победу над Зораном Вуцељом, тужиоцем Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду, који је освојио 20.

Радмила Јовановић је заменица јавног тужиоца у Другом општинском јавном тужилаштву у Београду и има само шест месеци тужилачког искуства, писао је недељник НИН.

Исти лист наводи да је њену кандидатуру подржала Доловац, док се Вуцеља сам кандидовао, али је наводно имао подршку Ненада Стефановића.

Стефановић је критиковао начин избора Маљата, тврдивши да је главни разлог његове тесне победе повећан број апелационих тужилаца у Војводини, где је убедљиво победио Ускоковића.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]