Национализам је водећа сила лажних вести у Индији, показује истраживање

Јачање национализма у Индији тера обичне људе да шире лажне вести, показује истраживање ББЦ-ја.

Истраживање је открило да су неким људима чињенице мање важне од емоционалне жеље да се подржи национални идентитет.

Анализа друштвених мрежа указује да су десно оријентисане мреже много организованије од левице, као и исте изворе лажних вести користе корисници Твитера и медијске куће које подржавају премијера Нарендру Модија.

Налази долазе из обимних истраживања у Индији, Кенији и Нигерији о начину на који обични грађани шире лажне вести.

Учесници истраживања дали су ББЦ-ју приступ телефонима током седмодневног периода, дозволивши истраживачима да испитају садржаје које размењују, са ким их деле и колико често.

Истраживање, које је наручио ББЦ светски сервис и које је недавно објављено, део је „Beyond Fake News" - низа телевизијских, радио и дигиталних прилога, који треба да истраже како дезинформације и лажне вести утичу на људе широм света.

Неповерење у водеће медије у све три испитане земље утицало је да људи користе информације из алтернативних извора, без покушаја да их провере, а верујући да помажу ширењу истине.

Људи су такође били претерано самоуверени у своју способност да препознају лажне вести, док ситуацију додатно погоршава права поплава информација које се шире преко интернета.

Учесници у истраживању ББЦ-ја нису много труда уложили у покушаје да провере оригинални извор лажне вести, већ су трагали су за алтернативним знацима да су информације поуздане.

То укључује бројне коментаре на Фејсбук постовима, уз претпоставку да су поруке добијене од породице и пријатеља на Воцапу (WhatsApp) поуздане.

Размена гласина на Воцапу чак је у Индији изазвала талас насиља - људи су пријатељима и породици слали лажне поруке о отмицама деце, а све из жеље да заштите вољене.

Има мртвих

Друга анализа ББЦ-ја показује да су прошле године најмање 32 особе убијене у инцидентима изазваним ширењем гласина на друштвеним мрежама или апликацијама за дописивање.

Испитали смо један случај до детаља - смрт Нилотпала и Абхишека у Асаму - док је у другом репортер путовао у Мексико да види како су гласине на Воцапу изазвале слично смртоносно насиље.

Истраживање у Африци указало је да је национални идентитет безначајан у ширељу лажних вести.

У Кенији су већи мотив биле преваре у вези са новцем и технологијама, које су чиниле трећину прича дељених на Воцапу, док су лажне приче у вези са тероризмом и војском биле популарне у Нигерији.

У обе земље, здравствени страхови су били су чест мотив за ширење лажних вести, а многи су посећивали и кредибилне и лажне изворе изворе вести- али без прављења разлике између њих.

Истраживачи су спровели стотине сати са 80 учесника широм три земље, интервјуишући их код куће о томе како користе медије и испитујући начине на који су делили информације путем Воцапа и Фејсбука.

Наравили су и одвојену анализу о томе како се лажне вести шире на Твитеру и Фејсбуку у Индији, да би утврдили да ли је ширење лажних вести политички поларизовано.

Анализирано је око 16.000 налога на Твитеру и 3.000 страница на Фејсбуку.

Резултати показују снажну и сталну промоцију десничарских порука, док су лево оријентисане мреже лажних вести слабо организоване и мање ефикасне.

Методологија

Сантану Чакрабарти

Спровели смо ово истраживање да бисмо пронашли одговор на питање зашто обични грађани шире лажне вести.

Када је феномен нов или није добро разумљив, квалитативне технике истраживања су корисне. Ове технике - у овом случају, дубински интервјуи и упоредна посматрање понашања у дељењу - омогућиле су нам да истражујемо лажне вести у нијансама, богато и дубински.

Зато што смо желели да знамо шта је ширено у енкрипованим приватним мрежама какав је Воцап, етнографски приступи - посећивање људи код куће - били су битни.

Ово је први познати истраживачки пројекат у овим земљама који је користио ове методе за разумевање феномена лажних вести на нивоу обичних људи.

Први пут су коришћене ове технике за разумевање како су познати извори лажних информација организовани на Твитеру и Фејсбуку и каква је њихова повезаност са публиком.

Овај текст је део акција ББЦ-ја о дезинформацијама и лажним вестима - глобалног проблема који утиче на начин на који делимо информације и перципирамо свет око нас.