Лажне вести руше самопоуздање деце, тврде посланици

Тринаестогдишња Клои је пре неколико недеља поделила лажну причу о наводној смрти њеног омиљеног глумца Силвестера Сталонеа.

„Мислила сам да је прича тачна и поделила сам је како би чланови моје продице видели. Људи су били узнемирени", каже.

Када је сазнала истину, да је глумац жив и здрав, Клое каже да се осетила глупо.

„Требало је боље да погледам пре него што сам поделила причу", додаје.

Клое није једина, ако је веровати извештају групе посланика британског парламента у коме пише да лажне вести могу да нашкоде „општем стању деце, али и њиховом поверењу у нoвинарствоо и демократију".

Група је прикупила доказе који говоре о томе лажне вести децу чине аксиознијом, шкоде самопоуздању и искривљују њихов поглед на свет.

Инстаграм друштвена мрежа број један међу децом

Србија и антифашизам: Шта деца данас уче

У истраживању је учествовало две хиљаде младих Британаца узраста од осам до шеснаест година којима је показано шест новинаских прича , од чега су две биле лажне. Требало је да открију које су приче лажне.

Само је два процента деце препознало свих шест прича на прави начин.

Пронађен „нестали" авион

Када је имао 13 година, Мич је на Твитеру видео причу која му се учинила јако занимљивом.

Авион који је нестао је пронађен и сви путници су добро.

Било је и фотографија, па је Мич поделио вест, што је касније урадило и неколико његових пријатеља.

Ускоро је постало јасно да је прича нетачна, фотографија је била стара, а Мич и пријатељи су схватили да су преварени.

Мич сада има 16 година али се и даље сећа да је био узнемирен када је сазнао „да је све лажно и да породице чији су чланови били у авиону ипак нису пронашли вољене".

Осећао се глупо и осрамоћено.

Приватне школе: врхунско образовање или плаћене дипломе

Генерација 1999: Чудо од детета, 19 година касније

Главни резултати истраживања:

Телевизија је и даље популарнији извор информација.

Ипак, скоро половина учесника који су сада у средњој школи вести чита на друштвеним мрежама, нарочито на Снепчету, али само једна четвртина њих верује у оно што прочита.

Све ово доприноси култури страха и несигурности, тврди се у овом извештају.

Какве ово везе има с писменошћу?

Овај извештај је открио да деца која имају проблема с писменошћу, најчешће дечаци из сиромашних породица, најчешће нису у стању да препознају лажне вести.

Посланица Луси Пауел, која предводи ову групу, каже да су закључци само нагласили „опасно непознавање писмености која је неопходна деци и младима како би се снашли у дигиталном свету и препознали лажне вести".

„Због тога они не могу да препознају шта је лажна вест, а шта чињеница, узнемирују их неистините приче, чиме су идеалан плен за оне који имају задње намере", додала је.

Овај извештај садржи и дечију повељу о лажним вестима, која је написана уз уважавање савета деце и младих и којом се захтева право на тачно информисање.

Овим документом се захтева:

Водитељка Маријела Фрострап изјавила је да је извештај „важно подсећање о потреби да млади људи стекну самопоуздање и вештине, које ће им помоћи да се пробију кроз гомилу лажних вести и пропаганде."

Учитељи упозоравају да ново градиво може да оптерети школе.

Џеф Бартон, генерални секретар Удружења директора школа и колеџа каже да су се школе поново нашле на „првој линији одбране друштва од проблема који погађа све".

Он је додао да се критичка писменост учи кроз предмете као што су енглески, историја и заштита на интернету.

„Волели бисмо да видимо да саме онлајн платформе се баве спречавањем ширење лажних вести."

А Ник Брук, заменик генералног секретара Националне асоцијације разредних старешина позвао је да се обезбеди време у курикулуму. за предмете који се не оцењују

„Ми морамо да учимо децу граматици и правопису, али морамо да код њих пробудимо жеђ за знањем, за заволе да читају и да разбију способност критичке писмености која ће им омогућити да доносе одлуке, да могу да разазнају у шта да верују, а шта да игноришу."