Корона вирус и витамин Д: Зашто вам је потребан и како може да помогне у борби против вируса као што је Ковид

Витамин Д је познат по томе да одржава кости, зубе и мишиће снажним и здравим.

Али научници сада мисле и да он игра важну улогу у ојачању имуног система - и стога може да буде важан савезник у борби против вируса као што је Ковид-19.

Шта је витамин Д?

Витамин Д је познат као „витамин сунца" зато што је то једина хранљива материја коју ваше тело производи кад вам је тело изложено сунчевом светлу.

Једном кад се нађе у вашем метаболизму, он помаже да тело апсорбује калцијум и фосфат - хранљиве материје неопходне за здраве зубе, мишиће и кости, према резултатима истраживања.

Биомедицинске студије показују да су тешке болести костију као што су рахитис, остеомалација и остеопороза директна последица озбиљног мањка витамина Д.

Али професор Кевин Кешмен, који се специјализовао за витамин Д, нутрицију и здравље костију на Универзитетском колеџу Корк у Ирској, каже да то није све.

Он тврди да су они који га немају довољно исто тако „у опасности да стекну повећану подложност инфекцијама и запаљењима - стварима које су веома, веома актуелне ове године."

„У последње две деценије, дошло је до нових сазнања која показују да витамин Д чини важне ствари ван скелета", каже он.

„Витамин Д помаже регулацију имуног система."

Може ли витамин Д да помогне у борби против вируса као што је Ковид-19?

Професор Кешмен каже да научници признају да је чак и скроман недостатак витамина Д повезан са „повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, дијабетеса, одређених типова рака, заразних болести, па чак и инфламаторних болести."

Али да ли постоји директна веза између витамина Д и Ковида?

Професор Кешмен каже да врхунски брзи научни прегледи показују да „у доказима постоје апсолутно одрживе везе између мањка витамина Д и последица трајекторије Ковида-19 по здравље", али да они нису довољно чврсти да доведу до званичне препоруке узимања суплемената у виду витамина Д „кад су у питању превенција или чак лечење у овом часу".

Међутим, овај научник сматра да се истраживање креће у добром правцу и да је пандемија „довела проблематику мањка витамина Д у жижу јавности".

„Општи консензус у овом тренутку је просто да докази нису довољно чврсти, али тестирања су у току и све време пристижу нови докази.

„Ковид-19 је само годину дана стар, треба да прође мало времена да подаци почну да се појављују."

„Све то постаје истински занимљиво ако прихватите да мањак витамина Д апсолутно доприноси стварима као што су респираторне болести, грип, прехладе, итд."

„Ми знамо да нам витамин Д, најпре и изнад свега, треба за наше кости.

„Дакле, ако се испостави да он има позитивно или заштитно дејство против респираторних болести, онда је то само још једна корист од њега."

Одакле добијамо витамин Д?

Главни добављач витамина Д вероватно је сунчева светлост, према професору Кешмену, али квантитет који добијамо зависи од њене јачине на нашој кожи - а то се мења у зависности од тога где сте на планети и у које доба године.

Као опште правило, што сте ближе екватору, сунце је јаче и ви добијате више витамина Д.

Међутим, места као што су Индија и многе афричке земље важе за најтеже погођене мањком витамина Д. Како то?

„Можда постоје културолошки разлози, било да се ради о верским одорама, одећи или људима који се клоне сунца због врелине средином дана", каже професор Кешмен, који наводи и друге факторе, као што су загађење које блокира сунчеву светлост или живот у урбаном окружењу.

Други узрок могао би да има везе са бојом коже.

Подаци објављени у Европском часопису за клиничку нутрицију показују да 12 одсто европског становништва пати од мањка витамина Д, али „та цифра се удвостручује а понекад и утростручује ако погледате етничке групе у оквиру неких европских земаља", зато што меланин служи као природна заштита од сунца.

Како добијамо витамин Д у нашој исхрани?

Храна, срећом, може да послужи као алтернативни извор витамина Д и може се наћи у уљаним рибама, црвеном месу, жуманцу и млечним производима.

Али за огромну већину људи, стизање до довољне количине овог витамина само преко исхране представља посебну потешкоћу.

„Већина хране богате витамином Д животињског је порекла, док генерално гледано биљке не садрже витамин Д.

Што значи да ако једете храну засновану на биљу или ако сте од оних који не могу да једу одређене типове хране, бићете склонији томе да га не добијете довољно", каже професор Кешмен.

Такав је случај, на пример у Монголији, где студија у коју је ББЦ-јева емисија „Ланац исхране" имала увид показује да најмање 70 до 80 одсто одраслих и до 90 одсто деце пати од мањка витамина Д.

„Храна која садржи витамин Д прилично је скупа за те људе који живе у угроженим заједницама", каже Амара Бор, директорка операција при Дечој фондацији Кристина Нобл у Монголији.

Влада је, међутим, најавила планове да дода овај витамин у сво пшенично брашно, што је једна од најчешће коришћених намирница и најбољи начин да се осигура да ће он стићи до читавог становништва, додаје она.

Можете ли да узмете превише витамина Д?

Већина организација јавног здравља препоручује минимум од 10 микрограма витамина Д дневно, али више од 100 могло би да буде штетно.

Веома високе дозе у дугом временском периоду могу да доведу до таложењу вишка калцијума у телу, што може да ослаби кости и нанесе штету бубрезима и срцу.

„Понекад можете несвесно да стигнете до тих нивоа, куповином суплемената који садрже превише витамина Д или ако узмете више таблета", каже професор Кешмен.

Али веома је тешко добити превише витамина из обогаћене хране зато што се он ту додаје „много скромније".

Како другачије можемо да дођемо до витамина Д?

Једна опција је узимање витаминских таблета или суплемената, али то може да буде неприхватљиво скупо за милионе људи широм света.

„Алтернатива је због тога убацити више витамина Д у ланац исхране - додајући га у храну која се сматра основном због чешће конзумације", предлаже професор Кешмен.

Овај процес зове се фортификација - техника која се користи више од 80 година у индустријализованим земљама и све више у економијама у развоју.

За многе експерте за неухрањеност микронутријентима, то је најбољи начин за борбу против мањка витамина Д широм света.

Храна која може бити обогаћена варира у односу на локацију, али може да укључује млеко и биљне алтернативе (као што су соја, овас, бадем, пиринач), воћни сокови, јогурти, павлака, маргарин, пшенично брашно, уље за кување, овсена каша, пахуљице, па чак и јаја.

У зависности од националних нивоа мањка витамина Д, владе могу да се одлуче да уведу обавезне програме или да препусте произвођачима хране да добровољно обогаћују своје производе.

У овом тренутку, само мали број њих - као што су Канада и Финска, које имају слаб интензитет сунчевог светла током већег дела година - спроводе програме фортификације витамином Д.

„Замисао је, наравно, да пронађете изворе хране који стижу до већине људи, како би они добили довољно витамина Д без размишљања о томе шта једу", каже Кристел Ламберг-Аларт, професорка хране и нутриције на Универзитету у Хелсинкију, у Финској, која је сарађивала са владом на њеној политици обогаћивања витамином Д.

Професор Кешмен мисли да ће пандемија подстаћи и друге земље да почну да размишљају о стратегијама као што је ова у Финској, а направити то улагање има смисла из многих разлога.

Под један, објашњава он, јефтино је и кошта „центе" додати витамин Д на тону пшеничног брашна, а ту је и дугорочна корист од добијања здравије, ухрањеније популације.

Једна студија коју су спровеле здравствене власти у Немачкој 2015. године проценила је да фортификација хлеба смањује преломе код жена старијих од 65 година за више од 10 одсто, уштедевши тако око 380 милиона долара сваке године у трошковима лечења.

„Та врста уштеде је запањујућа", каже професор Кешмен.

Овај чланак је адаптиран из радио емисије на ББЦ-јевом Светском сервису по имену „Ланац исхране".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]