Теја, планета коју је Земља можда прогутала и помогла да настане Месец

Следећи пут кад се будете дивили пуном Месецу, помислите мало и на Теју.

То је име које су научници дали хипотетичкој планети која се можда сударила са младом Земљом пре 4,5 милијарди година, избацивши комад рушевине који ће постати наш Месец.

Према овој теорији, без Тејине „космичке жртве“ не бисмо имали наш трајни природни сателит – а можда не бисте ни читали овај чланак.

Судар космичких размера

Научници тренутно мисле да је огроман судар између ране Земље и тела величине Марса испустило довољно материјала да се на крају нагомилају и заједно створе Месец.

Под називом хипотеза о џиновском судару, овај догађај је такође успоставио однос чија важност за живот какав познајемо не може довољно да се нагласи.

Између осталог, Месец игра гравитациону игру повлачења конопца са нашом планетом која је током милијарди година примирила Земљу док се ова окретала око своје осе, што је нам је пружило стабилнију климу.

„Без климатске стабилности, имали бисмо много екстремнију климу и временске услове.

„То не би било добро за развој живота“, објашњава професор Торстен Клајн, планетолог са немачког Института Макс Планк за истраживање Сунчевог система.

Клајн је био део међународног тима истраживача који су у новембру прошле године покушали да боље објасне овај Земљин судбоносан, али мистериозан сусрет.

У студији објављеној у часопису Сајенс, тим је анализирао хемијски састав узорка са Земље и Месеца и учврстио теорију да су Теја и наша планета биле оно што бисмо могли назвати неспретним суседима у хаотично време формирања Сунчевог система.

Један Месец и много теорија о настанку

Али нисмо одувек имали Теју на уму.

Пре него што су људи први пут крочили на месечеву површину 1969. године, постојале су три велике хипотезе о пореклу Месеца.

Према теорији фисије, Месец је био формиран кад се са ране Земље која се рапидно обртала откинуо део материјала и одлетео у свемир.

Теорија хватања сугерише да се Месец формирао негде другде у Сунчевом систему и да га је „као ласом“ привукла Земљина гравитација док је пролазио.

И, коначно, теорија ко-формирања – да су Земља и Месец настали и стабилизовали се једно крај другог.

Уместо да се расветли које су од ових теорија вероватније, испоставило се да су Насине мисије Аполо указале на једну потпуно нову.

Хемијске сличности

И док херојство Нила Армстронга и других астронаута који су слетели на Месец често доминирају наративом, кључно достигнуће мисија Аполо лежи у, назовимо то тако, сувенирима са тог путовања.

„Астронаути мисије Аполо донели су назад узорке месечевих стена и кад су их научници анализирали, открили су да оне исказују изузетне хемијске сличности са Земљом“, каже професор Раман Принџа, астроном са Универзитетског колеџа у Лондону, и аутор дечје научнофантастичне књиге Чуда Месеца.

Ово је сугерисало да је Месец првобитно могао да потекне са Земље.

Принџа такође каже да је камење показало знаке да је формирано под екстремном врелином, што сугерише да је настало у огромном судару.

Оно као да је изгубило највећи део елемената који лако испаре кад се загреју и указују на то да је Месец био растопљен у време кад је формиран.

Докторка Сара Валенсија, Насина лунарна геолошкиња, додаје да су трагови које су пружили узорци били само врх леденог брега.

Технолошки напредак из скорашњих деценија, нарочито у компјутерском моделовању, дали су хипотези о џиновском судару већу тежину.

Постоје чак и теорије да је Земљина искошена оса последица судара са Тејом.

„Теорија о џиновском судару је најбољи модел за објашњавање хемије и односа између Земље и Месеца“, каже Валенсија.

Да ли је Земља 'прогутала' Теју?

Али шта се догодило са Тејом?

Ово је једна од трајнијих мистерија.

За разлику од славног астероида који је ударио у Земљу пре 65 милиона година – истребивши диносаурусе и оставивши огроман кратер на мексичком полуострву Јукатан – изгледало је као да Теја није оставила за собом очигледан траг.

Зашто?

Клајн каже да је Теја поседовала око 10 одсто Земљине масе, а та разлика је значила да би се разбила при судару и да би је Земља углавном апсорбовала.

Нешто од ње је такође могао да постане део мешавине која је формирала Месец.

„То би био природан исход таквог судара. Али очекивали бисмо да видимо композициони печат Теје на Месецу, који до сада још нисмо успели да нађемо“, каже научник.

„Једно објашњење је да су Земља и Теја биле веома сличне, зато што су се формирале у истом региону Сунчевог система“, додаје он, и стога их је тешко разликовати.

Слично томе, ми знамо да наша планета има много заједничких особина са два најближа суседа, Венером и Марсом.

Венера се чак понекад назива „Земљиним злим близанцем“.

„Али баш као што се не зна поуздано за порекло Теје, исто се тако не зна ни њена судбина“, упозорава Валенсија.

Постоје, међутим, неки трагови.

Студија из 2023. године тврдила је да су две области величине континента које се налазе дубоко у Земљи заправо остаци Теје.

Повратак на Месец

Има још много тога да се сазна о томе како су наша планета и Месец постали пар, што је један од разлога зашто су научници толико узбуђени у вези са Насиним актуелном мисијама Артемис и људским повратком на Месец.

Поред напреднијих експеримената од оних који су били могући у доба Апола, најновије мисије ће истраживати нове регије Месеца као што је његов Јужни пол.

Месечеви узорци које је на Земљу вратио Аполо потекли су из релативно мале области Месеца – конкретно из екваторског региона на ближој страни.

„Да смо отишли на само шест места на Земљи, да ли бисмо могли да кажемо да смо истражили читаву Земљу и разумели њену еволуцију? Наравно да не бисмо! Месец има бескрајни научни потенцијал“, каже Валенсија.

Али за сада, уз оно што смо већ сазнали, фер је рећи да бисмо могли да дугујемо Теји огромну захвалност за њену жртву.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk